Vesti – 31.08.2023

Još jedan pacijent koji je zabodio opekotine od skoro 90% ukupne površine tela, u eksplozijama u Krevediji, u blizini Bukurešta, je preminuo – saopštilo je Ministarstvo zdravlja. To je treća zrtva stravične nesreće koja se desila krajem prošle nedelje, kada je eksplodirala stanica tecnog gasa u gradu. Petoro povredjenih i dalje u kritičnom stanju: 2 pacijenta su hospitalizovana u Rumuniji i 3 u inostranstvu. U bolnicama u Bukureštu na lečenju su 22 osobe koje su prilikom nesreće zadobile srednje ili lakše povrede, a 19 je otpušteno. S druge strane, povređeni u eksplozijama u Krevediji i njihove porodice dobiće pomoć od države, najavio je rumunski premijer Marčel Čolaku. 2.000 evra mesečno dobiće oni koji prate ranjenike na lečenje u bolnice van zemlje i 2.000 leja (400 evra) oni koji su na lečenju u zemlji. Čolaku je precizirao da će prodice čija su domaćinstva nastradala, u zavisnosti od štete dobiti pomoć u iznosu od 2.500 leja (500 evra) do 10.000 leja (2.000 evra) po porodici. Rumunski premijer je najavio i da je pokrenuo nacionalnu kontrolu benzinskih pumpi, sa posebnim akcentom na 1.300 pumpi za tečni naftni gas. On je zatražio od institucija koje su uključe u provere da primenjuju zakon i preduzmu čvrste mere gde god utvrde nepravilnosti.

Newsroom, 31.08.2023, 17:40

Još jedan pacijent koji je zabodio opekotine od skoro 90% ukupne površine tela, u eksplozijama u Krevediji, u blizini Bukurešta, je preminuo – saopštilo je Ministarstvo zdravlja. To je treća zrtva stravične nesreće koja se desila krajem prošle nedelje, kada je eksplodirala stanica tecnog gasa u gradu. Petoro povredjenih i dalje u kritičnom stanju: 2 pacijenta su hospitalizovana u Rumuniji i 3 u inostranstvu. U bolnicama u Bukureštu na lečenju su 22 osobe koje su prilikom nesreće zadobile srednje ili lakše povrede, a 19 je otpušteno. S druge strane, povređeni u eksplozijama u Krevediji i njihove porodice dobiće pomoć od države, najavio je rumunski premijer Marčel Čolaku. 2.000 evra mesečno dobiće oni koji prate ranjenike na lečenje u bolnice van zemlje i 2.000 leja (400 evra) oni koji su na lečenju u zemlji. Čolaku je precizirao da će prodice čija su domaćinstva nastradala, u zavisnosti od štete dobiti pomoć u iznosu od 2.500 leja (500 evra) do 10.000 leja (2.000 evra) po porodici. Rumunski premijer je najavio i da je pokrenuo nacionalnu kontrolu benzinskih pumpi, sa posebnim akcentom na 1.300 pumpi za tečni naftni gas. On je zatražio od institucija koje su uključe u provere da primenjuju zakon i preduzmu čvrste mere gde god utvrde nepravilnosti.

Premijer Rumunije Marčel Čolaku otputovao je u četvrtak u Brisel, kako bi razgovarao sa Evropskom komisijom o budžetskom deficitu Rumunije za sledeću godinu. Rumunske vlasti žele da ubede Brisel, izmedju ostalog, da odobri budzetski deficit od 5,5%, a da bi uverio evropske zvaničnike, premijer će predložiti niz fiskalnih mera. Među njima je smanjenje broja stopa PDV-a na dve i ukidanje nekih olakšica. Marcel Čolaku pokusaće da uveri Brisel da je budžetski deficit od preko 5 odsto neophodan, u poredjenju sa ranije utvrdjenih 4,4%, za koji izvrsna vlast tvrdi da dolazi od neplanirane dodatne potrošnje na pozadini rata u Ukrajini. Evropska komisija je početkom sedmice razgovarala sa ministrima iz rumunske vlade. Izvršna vlast zajednice nije javno objavila zaključke saslušanja, ali, prema nekim evropskim izvorima, Komisija smatra da su mere koje su predložile rumunske vlasti u pogledu povećanja poreza i smanjenja javnih rashoda, nedovoljne.

Svake godine 31. avgusta obeležava se Dan rumunskog jezika u Rumuniji i u susednoj Republici Moldaviji rumunskog govornog područja, nizom kulturnih događaja. Danas su Rumunska i Moldavska akademija nauka organizovale, istovremeno, naučnu sesiju u mešovitom formatu, u kancelarijama u Bukureštu i Kišinjevu. Tokom sednice, u glavnom gradu Republike Moldavije, predstavljeni su radovi dvanaestog izdanja Svetskog kongresa specijalista za život i delo rumunskog pesnika Mihaja Emineskua (1850-1889). U Bukureštu gradjani su mogli da prisustvuju javnom čitanju u Botaničkoj bašti, a u Jašiju (istočna Rumunija) zakazan je veoma poseban događaj – ‘Veliki diktat!’ – za sve gradjane koji su želeli da provere svoje pisanje po diktatu, kao i znanje gramatike i pravopisa. Dan rumunskog jezika obeležavaju i predstavnici Rumunskog kulturnog instituta u inostranstvu kroz konferencije, tematske kurseve o rumunskom jeziku, kulturi, tradiciji i civilizaciji, predstavljanje knjiga, koncerte ili izložbe.

Rumunija ima nižu stopu nezaposlenosti u odnosu na druge zemlja članicama Evropske unije, koja je iznosila 5,5 odsto u julu, pokazuju podaci koje je objavio Evropski zavod za statistiku. Nezaposlenost u Rumuniji smanjena je za 0,1 procentni poen u odnosu na jun, pokazuje Eurostat. Što se tiče nezaposlenosti među mladim Rumunima od 15-24 godine, ona je iznosila 22,3%. Na evropskom nivou, stopa nezaposlenosti je u navedenom periodu ostala na 5,9%, a među mladima beleži pad sa 14.2% u junu na 13,9% u julu Među zemljama članicama EU, najniže stope nezaposlenosti u julu su zabeležile Malta, Češka, Poljska i Nemačka, dok su najveće stope nezaposlenosti bile u Španiji i Grčkoj.

Od danas, do 3. septembra, u Temišvaru, u zapadnoj Rumuniji, održaće se 7. izdanje Međunarodnog susreta pravoslavne omladine (ITO). Na učešće su pozvani jerarsi iz zemlje i inostranstva, predstavnici kulture, obrazovanja i politike – parlamentarci, ministri, univerzitetski profesori i akademici. Na nekim konferencijama biće obrađena pitanja istorije i univerzalne kulture, kao i ona vezana za trgovinu ljudima ili upotrebu droga. Održaće se bogosluženja i organizovati marš u znak sećanja na mlade ljude koji su pali u antikomunističkoj revoluciji decembra 1989. Međunarodni skup pravoslavne omladine deo je programa Temišvar Evropske prestonice kulture 2023. U nedelju , štafeta ove akcije biće predata mladima iz Bukurešta, jer će se sledeći ITO održati u prestonici, 2025. godine, kada se navršava 100 godina od osnivanja Rumunske patrijaršije.

Ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar potpisao je, zajedno sa holandskim kolegom i predstavnikom proizvođača oružja Lockheed Martin, pismo o namerama u vezi sa uspostavljanjem centra za obuku borbenih aviona F16 u Rumuniji. Osnivanje centra odlučeno je na samitu NATO-a u Viljnusu. Holandija će isporuciti eskadrilu F-16, dok će američka kompanija obezbediti instruktore letenja i tehničko osoblje. Rumunija se tako pridružuje drugim savezničkim državama, kao što su Belgija, Kanada, Danska, Luksemburg, Norveška, Holandija, Poljska, Portugal, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, u podršci obuci ukrajinskih pilota za buduću upotrebu, aviona F-16.

Rumunska teniserka Sorana Krstea plasirala se u sredu u treće kolo US Open turnira, poslednjeg grend slema u godini, pošto je u Njujorku pobedila Ruskinju Anu Kalinsku sa 6-3, 6-4. Rumunka (30 WTA) je za samo 65 minuta pobedila protivnicu. Sorana Kirstea nikada nije prošla treće kolo Ju-Es opena, fazu koju je dostigla 2009, 2019. i 2020. Prošle godine je izgubila u drugom kolu. Sledeći mec rumunska teniserka igra protiv Elene Ribakine, 4. teniserke sveta.