Vesti 31.08.2022
Polovina stanovništva Rumunije prvenstveno strahuje od inflacije, ali ne izostaje ni strah od energetske i prehrambene krize kao i od povećanja bankarskih stopa - pokazuje istraživanje kompanije za sociološko istraživanje Avangarde.
Newsroom, 31.08.2022, 18:21
Polovina stanovništva Rumunije prvenstveno strahuje od inflacije, ali ne izostaje ni strah od energetske i prehrambene krize kao i od povećanja bankarskih stopa – pokazuje istraživanje kompanije za sociološko istraživanje Avangarde. Dve trećine građana Rumunije veruje da će u narednom periodu doći do velike ekonomske krize i to je glavni razlog za zabrinutost u ovom periodu. Takođe više od trećine Rumuna se izjašnjava da nema ušteđenog novca, iako su zabrinuti zbog mogućnosti pojave velike ekonomske krize.
Kulturne manifestacije koje se istovremeno održavaju u Rumuniji, u Republici Moldaviji i u istorijskim zajednicama i dijaspori danas obeležavaju Dan rumunskog jezika. Godine 2013., bukureštanski parlament proglasio je 31 avgust Dan rumunskog jezika, kojise preklapa sa državnim praznikom Republike Moldavije i predstavlja počast pokretu nacionalnog preporoda u susednoj državi, u kojoj se pretežno govori rumunski. Dana 31. avgusta 1989. godine, za vreme sovjetskog režima, Kišinjevski parlament, koji je okupio oko 750 000 ljudi, odnosno šestina tadašnjeg stanovništva republike Moldavije, proglasio je rumunski jezik državnim i prešao sa ćiriličnog pisma koj su okupatori nametnuli posle aneksije 1940, na latinično.
Rumunska muška štafeta 4×100 metara slobodno osvojila je zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u plivanju za juniore u Limi (Peru). Vlad Stancu osvojio je srebrnu medalju na 400 metara slobodno. Plivači David Popović, Aleksandru Konstantinesku, Štefan Kozma, Patrik Sebastijan Dinu, pobedili su u finalu 4×100 m slobodno, disciplina štafeta sa vremenom 3 min 18 sek 84/100. Rumunski višestruki šampion, plivač David Popović postavio je novi rekord takmičenja prvoj disciplini 100 m slobodno, vremenom 47 sek 07/100. U finalu 400 m slobodno, Vlad Stancu je osvojio drugo mesto, sa vremenom 3 min 48 sec 38/100. Rumunija učestvuje sa devet plivača na juniorskom Svetskom prvenstvu u Limi.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis rekao je da je rat
koji je Rusija vodila protiv Ukrajine u snažnom kontrastu sa
nasleđem koje je ostavio poslednji lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov,
koji je preminuo sinoć u Moskvi. Mihail Gorbačov je bio lider koji je mudro
shvatio da je okončanje Hladnog rata pravi pristup. Trenutni rat Rusije protiv
Ukrajine, brutalan, ničim izazvan i neopravdan, u oštroj je suprotnosti sa
njegovim nasleđem i hrabrom vizijom za mir u svetu, napisao je Johanis na Twitter.
Gorbačov je preminuo u 91. godini posle teške i duge bolesti, saopštila je
Centralna klinička bolnica u ruskoj prestonici. Vodio je SSSR između 1985. i
1991. godine, tokom koje je pokrenuo politiku glasnosti (transparentnosti),
udvostručenu perestrojkom (restrukturiranje). Nova klima je omogućila pojavu
prodemokratskih i pokreta nacionalnog preporoda, što bi dovelo do
osamostaljivanja sindikalnih republika. Pod Gorbačovim se dogodila nuklearna
katastrofa u Černobilu 1986. godine, u početku skrivena od javnosti, kao i
povlačenje sovjetske vojske iz Avganistana. Na spoljnopolitičkom planu, Mihail
Gorbačov je inicirao otvaranje prema Zapadu i odbio je da interveniše kada su
izbile revolucije koje su okončale komunističke diktature u istočnoevropskim
zemljama koje je Moskva satelitirala posle Drugog svetskog rata. 1990. godine
dobio je Nobelovu nagradu za mir.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije u sredu u
Pragu postigli su dogovor o suspenziji o viznim olakšicama sa Rusijom, što će
otežati, poskupiti i odužiti proces njihovog dobijanja. Šef evropske
diplomatije Žozep Borel izjavio je da, u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu,
odnosi sa Moskvom ne mogu ostati nepromenjeni i da se sporazum
mora potpuno suspendovati. Ova mera dolazi nakon višenedeljnog
pritiska zemalja EU koje se graniče sa Rusijom da zaustave ruske građane da uđu
u blok sa šengenskim vizama koje su izdale neke zemlje članice. Prisutni u
Pragu, šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku pokazao je otvorenost Bukurešta
za donošenje dodatnih mera za ograničavanje kretanja ruskih državljana u EU, sa
akcentom na turističke vize. On je, međutim, naglasio da mere ne bi trebalo da
budu usmerene na ljude kojima su potrebne humanitarne, medicinske ili zaštitne
vize. Takođe, rumunski zvaničnik je pokazao da je važno da moguće mere ne
utiču na sposobnost Unije da izloži mladu generaciju u Rusiji evropskim
vrednostima.
Delegacija Međunarodne agencije za atomsku energiju želi
da izbegne nuklearnu nesreću u nuklearci Zaporožje (jug), u Ukrajini koju su
okupirale ruske trupe, rekao je direktor Međunarodne agencije za atomsku
energiju Rafaelo Grosi, koji predvodi misiju. stručnjaka koji su stigli u sredu
popodne u to područje. Pokazao je da je dobio bezbednosne garancije od ruskih i
ukrajinskih vlasti. Fabriku, najveću u Evropi, ruska vojska je zauzela
početkom marta, ubrzo nakon početka invazije, 24. februara. Kijev je optužio
Moskvu da tamo gomila stotine vojnika i skladišti municiju. Ukrajinski
predsednik Volodimir Zelenski, koji je uoči večeri primio eksperte Međunarodne
agencije za atomsku energiju, traži od međunarodne zajednice da od Rusije
dobije trenutnu demilitarizaciju elektrane. Rizik od nuklearne katastrofe
zbog ruskih akcija ne smanjuje se ni za sat vremena, rekao je Zelenski.
Rumunska vlada je na sastanku u sredu razgovarala o
neophodnim merama za pripremu ove zime. Reč je o dva normativna akta kako bi
stanovništvo i privreda dobro prebrodili hladnu sezonu, u uslovima eksplozije
cena energenata. Hitna uredba će preopteretiti ceo lanac proizvodnje,
posredovanja i snabdevanja električne energije i prirodnog gasa. U tu svrhu će
se utvrditi referentna cena, a sve što se dobije iznad te sume biće
oporezovano. Socijalna Demokratska Partija predlaže da taj novac ide Ministarstvu
finansija. Liberal Nikolaje Čiuka
najavio je da želi da ovaj normativni akt bude usvojen u četvrtak, na novoj
sednici Vlade. Takođe je naveo da će tarife za struju i gas ostati ograničene
u budućnosti. Drugi normativni akt, koji se priprema sledeće zime, priprema
Ministarstvo energetike i biće usvojen sledeće nedelje. Sadrži nekoliko
elemenata, uključujući količinu prirodnog gasa u skladištima. Trenutno u
rezervama ima više od 2,2 milijarde kubnih metara, što je oko 73 % ukupne
količine skladišta prirodnog gasa.