Vesti – 31.03.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 31.03.2025, 18:41

U Konstanci, rumunskom lučkom gradu na Crnom moru, od ponedeljka se održava „Sea Shield 25” – najveća multinacionalna vežba obuke koju ove godine organizuju rumunske pomorske snage. U manevrima učestvuje oko 2.300 rumunskih i stranih vojnih lica iz 11 država. Uključeno je i 33 broda, 9 glisera, 14 aviona i 90 vozila. „Sea Shield 25“ ima za glavni cilj povećanje nivoa interoperabilnosti između pomorskih snaga savezničkih i partnerskih zemalja. Do 11. aprila, borbene sekvence će se izvoditi u svim akcionim sredinama: pomorskom, rečnom, lagunskom, podvodnom, kopnenom i vazdušnom. Mogućnosti koordinacije i reagovanja snaga koje učestvuju u situacijama veoma složenih scenarija biće testirane i poboljšane.

Evropski parlament sastaje se danas u Strazburu, na novoj plenarnoj sednici. Među temama o kojima će evropski poslanici raspravljati do 3. aprila su spoljna, odbrambena i bezbednosna politika Unije za ovu godinu i planovi pripravnosti za krize. Oni će glasati o dva nacrta izveštaja u kojima se Evropska unija poziva da više ulaže u svoj odbrambeni sektor i poveća svoju vojnu i političku podršku Ukrajini. Poslanici Evropskog parlamenta će takođe razgovarati o novim akcijama protiv trgovine drogom, ali i o novoj agendi za borbu protiv terorizma. Oni će u utorak staviti na glasanje novog rumunskog člana Evropskog revizorskog suda. Očekuje se da će Lučijan Romaškanu, kojeg je predložila vlada Bukurešta, stupiti na dužnost 1. jula.

Cena zlata dostigla je novi istorijski maksimum prošle nedelje. U tom kontekstu, poslednjih godina sve više Rumuna odlučuje da investira u ovaj plemeniti metal, na uštrb drugih finansijskih instrumenata. Samo prošle godine stanovništvu Rumunije je prodato oko 900 kilograma zlata, što je skoro duplo više nego pre pet godina. Među najprodavanijim proizvodima trenutno su poluge od 100 grama, koje se prodaju po cenama od 8 do 10 hiljada evra. Prema rečima savetnika guvernera Narodne banke Rumunije Adrijana Vasileskua, u rezervi Narodne banke nalazi se 100 tona zlata, čija je uloga da održi visoko poverenje u rumunsku državu.

3.900 misija na 17 međunarodnih aerodroma u Rumuniji sprovele su strukture Ministarstva unutrašnjih poslova u poslednjih godinu dana od pridruživanja Šengenu sa vazdušnim granicama, 31. marta 2024. Prema izveštaju koji je predstavljen u ponedeljak, tokom ovog perioda otkriveno je preko 100 lažnih dokumenata ili dokumenata koje su koristile osobe koje ne odgovaraju dokumentima, kao i preko 150 osoba koje ilegalno borave na teritoriji Šengena. Rumunija je od početka ove godine punopravna članica evropskog prostora slobodnog kretanja, a na jesen će biti ocenjena u okviru Šengena.

Poljoprivredne površine i prosečna proizvodnja po hektaru glavnih poljoprivrednih kultura u Rumuniji su prošle godine smanjene, pokazuju podaci koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Tako je proizvodnja žitarica smanjena za 14%, kukuruza za oko 31%, a mahunarki za preko 23%. Pad proizvodnje zabeležen je i kod uljane repice, suncokreta i soje. Pala je i proizvodnja krompira za 18%, povrća za 10%, a voća za 7,5%. Nasuprot tome, u poređenju sa državama članicama Evropske unije, Rumunija je bila na prvom mestu po površini uzgajanim kukuruzom i na trećem mestu po proizvodnji, posle Francuske i Poljske. Po suncokretu, naša zemlja je na prvom mestu po obradivim površinama i na trećem mestu po proizvodnji, posle Mađarske i Francuske.

Liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen proglašena je krivom za proneveru evropskih fondova. Sud je priznao štetu od 2,9 miliona evra proneverenih iz fondova Evropskog parlamenta u korist stranke Nacionalni front, koja je korišćena uglavnom za fiktivno zapošljavanje između 2004. i 2016. godine. Do ovog trenutka u toku suđenja, sud je proglasio Marine Le Pen krivom, samo za proneveru 474.000 evra za plaćanje privatnog obezbeđenja za nju i njenog bivšeg parlamentarnog atašea. Tužilaštvo je tražilo kaznu od 5 godina zatvora, 300.000 evra novčane kazne, a posebno petogodišnju suspenziju prava da bude birana, kaznu koja će, ako je potvrdi sud, sprečiti francusku političarku da se kandiduje na predsedničkim izborima za dve godine. Marin Le Pen je tvrdila da je suđenje politička egzekucija, ali je sudsko veće naglasilo da ono nije usmereno na političku aktivnost optuženih, već striktno na način na koji su korišćena sredstva Evropskog parlamenta.

Senat u Bukureštu odbacio je jednostavan predlog protiv ministra energetike Sebastijana Burduže, koji su pokrenuli senatori opozicionih partija AUR, SOS Rumunija i POT. Po mišljenju potpisnika predloga, Sebastijan Burduža ne može da obezbedi stabilnost energetskog sistema i ravnodušan je prema problemima na terenu. Ministru su, između ostalog, zamerili arbitrarno dodeljivanje javnih sredstava privatnim kompanijama bez konkursnih procedura, loše upravljanje evropskim i nacionalnim fondovima, ili visoke cene energenata. Ministar Burduža je u odgovoru jednostavnom predlogu odbacio kritike i istakao da Rumunija prvi put posle 17 godina ima nacionalnu energetsku strategiju i da je energija sigurna, jeftina i čista. S druge strane, poslanici će u sredu raspravljati i glasati o jednostavnom predlogu upućenom ministru unutrašnjih poslova Katalinu Predojuu. Predstavnici AUR-a traže njegovu ostavku i navode da je svojim delovanjem transformisao rumunsku policiju u političku policijsku instituciju, u kojoj građani više nisu zaštićeni, već zastrašeni i ućutkivani. Ministar Predoju je uverio da će na sve iznete optužbe odgovoriti argumentovano.