Vesti (31.01.2017)

Nacrt o izmenama Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku prevazilaze limit koji je utvrdio Ustavni sud, ukazuje se u saopštenju Tužilaštva Visokog kasacionog suda (PICCJ). Generalno tužilaštvo tvrdi između ostalog da će, uvođenje limita u slučaju zloupotrebe službenog položaja, ohrabriti funkcionere da u više navrata i namerno čine takva dela. Nacionalni antikorupcijski direktorat upozorava da će maskiranu diskriminaciju zloupotrebe službenog položaja uživati osobe koje su već optužene ili krivično gonjene za takva dela.

Visoki apelacioni sud doneo je oslobađajuću presudu u slučaju bivšeg poslanika Nacionalne liberalne stranke, Ludovika Orbana, koji je bio optužen za zloupotrebu službenog položaja u cilju sticanja nepripadajućih sredstava, u predmetu u kome je optužen da je tražio novac od jednog biznismena za lokalne izbore koji su održani prošlog leta. Presuda nije konačna. Tužilac Nacionalnog antikorupcijskog direktorata je tražio zatvorsku kaznu sa izdržavanjem kazne, opravdajući svoj zahtev da je Orban delovao namerno i koristio je svoj politički uticaj u cilju dobijanja sredstava u izbornoj kampaniji. Takođe u utorak, Visoki kasacioni sud je odložio termin u slučaju u kome je lider Socijaldemokratske partije, Liviu Dragnea, optužen za zloupotrebu službenog položaja. Prema rečima tužilaca, Dragnea je narediozapošljavanje dveju članica Socijaldemokratske partije u Generalnoj direkciji za pružanje socijalne pomoći i zaštitu dece u Teleormanu (DGASPC). Prošle godine, Dragnea je bio osuđen na dve godine zatvora sa neizdržavanjem kazne, za pokušaj krađe, 2012, na referendumu za smenjivanje tadašnjeg predsednika Trajana Baseskua.

Dablin podržava pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenskom prostoru i nada se da će se pronaći rešenja u ovom smislu, kazao je u utorak, u Bukureštu, irski ministar za Evropska pitanja, zaštitu podataka i jedinstveno digitalno tržište EU, Dara Marfi. On je razgovarao sa ministarkom za evropska pitanja Anom Birčal o rumunskoj zajednici u Irskoj, o izazovima u EU u kontekstu Brgezita, ali i o migraciji. Rumunska zajednica u Irskoj je veoma cenjana, naglasio je Dara Marfi. Po rečima zvaničnika iz Dablina u ovoj zemlji živi oko 50.000 Rumuna koji su se veoma dobro integrisali. Što se Bregzita tiče, Ana Birčal je precizirala da bez obzira na rezultate pregovora za rumunsku državu situacija Rumuna u Velikoj Britaniji je veoma značajna. U vezi sa migracijom, ministarka bez portfelja je istakla napore koje Rumunija ulaže radi očuvanja bezbednosti na spoljnim granicama EU.

Rumunska fregata kralj Ferdinand predvodi manevre u istočnom delu Crnog mora na kojima od srede učestvuje preko 2800 vojnih mornara iz država članica NATO. Multinacionalna vežba Sea Shield je prva vežba od ukupno 50 vežbi mornarice koje je Severoatlanska alijansa planirala za ovu godinu. Na ovoj vežbi učestvuje 16. površinskih brodova, jedna podmornica i deset letelica iz Rumunije i partnerskih država. U Konstanci, gde se nalazi najveća rumunska luka, biće prisutan i šef Savezničke pomorske komande, Clive Johnstone. Sa druge strane, u Londonu je sopšteno da će jedan od najboljih britanskih brodova učestvovati u prvoj operativnoj misiji Kraljevske mornarice na Crnom moru. Vežbe na Crnom moru organizuju se tri godine nakon što je Rusija, marta 2014, pripojila Krim.

Vrhovni savet odbrane pozitivno je ocenio budžete predviđe za institucije koje su nadležne za bezbednost zemlje a koji su predviđeni u nacrtu budžeta za 2017, saopštio je predsednik Rumunije, Klaus Johanis. On je, međutim, kritikovao način na koji je izrađen nacrt budžeta s obzirom da smatra da su predviđeni troškovi visoki, a ekonomski rast koji je Vlada imala u vidu suviše optimističan. Nakon sednice Vrhovnog saveta odbrane, zasedaće i Vlada koja će usvojiti budžet, a u Parlamentu će se programirati sastanak rukovodstva oba doma na kome će se utvrditi kalendar rasprava. Ovo je prvi sastanak Vrhovnog saveta odbrane na kome učestvuju članovi Vlade Grindeanu.

Kako kaže Evropska komisija, poverenje u ekonomiji evrozone dostiglo je januara meseca najviši stepen poverenja poslednih godina, piša Bloomberg. Pokazatelj je koji pokazuje osećaj potročaća i izvršilaca povećao se sa 107,8 na 108,2 — što je veća cifra od cifre koju su predvideli analitičari koje je intervjuisao Bloomberg. Prema izveštaju poverenje u industriji i uslugama poboljšano je u januaru, dok je poverenje u retail i građevinarstvu opalo. Povećanje u ekonomiji prododaje se drugim podacima koji sugerišu da je u poslednjih meseci 2016 došlo do povećanja privrede evroregiona. Brojni ekonomisti ocenjuju da je privreda evroregiona u četvrtom tromesečju beležila oprast od 0,5% u poređenju sa prethodnim tromesečjem, nakon avansa od 0,3% u trećem tromesečju.