Vesti 30.12.2021

Rumunija bi sledećeg meseca mogla da uđe u 5. talas pandemije Kovid-19, sa dominantnom Omikron varijantom.

Newsroom, 30.12.2021, 18:23

Rumunija bi sledećeg meseca mogla da uđe u 5. talas pandemije Kovid-19, sa dominantnom Omikron varijantom. Kako je novi soj korona virusa mnogo zarazniji od predhodne Delta varijante, Rumuniji je potrebno povećanje kapaciteta za testiranje, uključujući i ordinacije porodičnih lekara, ali i unapređenje kapaciteta za reagovanje bolnica – rekao je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. On je dao uveravanja da će inovativni lekovi za lečenje Kovida uskoro stići u zemlju. Ministar Rafila je takođe pozvao na revitalizaciju kampanje vakcinacije koja je u toku. Zauzvrat, šef Nacionalnog centra za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti Adrijana Pistol rekla je da najgori scenario petog talasa pandemije ukazuje na 25.000 infekcija dnevno i preko 1.500 pacijenata hospitalizovanih u jedinicama intezine nege . U poslednja 24 sata prijavljeno je 1.497 novih slučajeva zaraze virusom SARS-CoV-2, a prijavljeno je 37 smrtnih slučajeva, saopštila je u četvrtak Grupa za stratešku komunikaciju. Od izbijanja pandemije, u Rumuniji je registrovano preko 1,8 miliona kovid infekcija , a od podledica zaraze virusom Sar-CoV-2 umrlo je skoro 60.000 ljudi. Posle Bugarske, Rumunija ima drugu najnižu stopu imunizacije u Evropskoj uniji. Manje od 7,9 miliona Rumuna primilo je obe doze vakcine, što znači imunizovano je nešto više od 40% populacije koja ispunjava kriterijume, a skoro dva miliona Rumuna primilo je takozvanu buster dozu.

Vlada je izavršila
sve izmene koje je Rumunija bila obavezna da
ispuni do decembra 2021. u primeni Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije,
saopštio je ministar za investicije i evropske projekte Dan Vlčeanu. On je
napomenuo da je Izvršna vlast, u tom smislu, na sednici u četvrtak, između
ostalog, usvojila i Uredbu o vanrednim situacijama u vezi sa Zakonom o
vodosnabdevanju i kanalizaciji i Strategijom razvoja železničke infrastrukture
2021-2025. Vlčeanu je rekao i da su razgovori u vezi sa ponovnim pregovorima o Nacionalnom
planu oporavka i rezilijencije prevaziđeni i da postoje još tri cilja koje
treba ispuniti, ali koje nisu u nadleznosti Vlade, već sporazuma između
Evropske banke za razvoj i Evropskog investicionog fonda. Podsećamo da je kroz
Nacionalni plan oporavka i rezilijencije, odobren na jesen, u Briselu, Rumunija
od Evropske unije, do 2026. godine, dobola
skoro 29 milijardi evra u vidu subvencija i kredita za investicije i reforme. Rumunija je već dobila prvi
transfer novca u vrednosti od 1,8 milijardi od Evropske komisije u obliku
predfinansiranja, što je ekvivalentno sa 13% od ukupno dodeljenih grantova.

Prema podacima koje je danas objavio Eurostat, u 2020 godini preko 96 odsto stanovnistva Rumunije živi u svom vlastitom stanu/kuci, što je najveći procenat među državama članicama Evropske unije. Dok je u Uniji procenat stanovnika koji su vlasnici stambene jedinice u kojoj žive, u blagom padu u odnosu na 2019. godinu, u Rumuniji je trend obrnut, procenat raste sa 95,8 na 96,1%. Ostale zemlje sa visokim stepenom vlasništva stambenog prostora su Slovačka (92%), Mađarska i Hrvatska (obe sa 91%). S druge strane, zemlje u kojima je nizak procenat vlasnika stambenih jedinica su Danska – 59%, Austrija – 55% i Nemačka – nešto više od 50%. Podaci Eurostata takođe pokazuju da, na nivou Evropske unije, 53% stanovništva živi u kući, 46% u stanu, a 1% u kućama na rekama ili u kamp prikolicama. U Rumuniji skoro 66% stanovnika živi u kući, a 34% u stanu. Ali Rumunija je na poslednjem mestu u Uniji po veličini stambene jedinice, mereno prosečnim brojem soba po osobi. Dok je u Evropskoj uniji prosek 1,6 soba za jednu osobu, u Rumuniji je 1,1 soba za jednu osobu.

Rumunsko ministarstvo pravde ponovo traži izručenje bivšeg poslanika Socijaldemokratske stranke (PSD) Kristijana Rizeu. On je prebegao u Kišinjev, nakon što je u zemlji osuđen na 4 godine i 8 meseci zatvora, zbog korisčenja službenog položaja, pranja novca i uticaja na izjave. Takodje, Rizea je optužen za nezakonito dobijanje državljanstva Republike Moldavije 2017. godine, koje je tri godine kasnije povukao bivši predsednik Igor Dodon, izgubio je spor na Apelacionom sudu u Kišinjevu i, prema rečima advokata, može biti lako izručen. Rizea je optužen da je direktno od biznismena tražio sumu od 300 hiljada evra, maskiranu u vidu dva fiktivna ugovora o kreditu, u zamenu za obećanje, koje je kasnije ispunjeno, da će intervenisati u rešavanju problema u Autonomnoj upravi Državnog protokola o nasleđu (RAAPPS) i u gradskoj kući opštine Kiažna, u okrugu Ilfov (jug). Rumunska strana je za njegovo izručenje, uputila zahtev Ministarstvu pravde Republike Moldavije 5. novembra 2020. Sledeći rok koji su vlasti u susednoj državi odredile za izručenje Rizea je 28. januar.

Rumunska uprava za digitalizaciju saopštava da je onlajn platforma Ghiseul.ro ove godine prikupila preko milijardu leja (oko 200 miliona evra). Uplate koje su korisnici izvršili za samo 12 meseci premašuju, kako po broju transakcija tako i po naplaćenim iznosima, ukupno zabeleženu sumu u prethodnih 9 godina poslovanja. Očigledno je da su Rumuni promenili ponašanje u odnosu na državu. Već radimo na mobilnoj aplikaciji Ghiseul.ro i na verziji 2.0 veb platforme www.ghiseul.ro“, rekao je Oktavijan Oprea. Pokrenut 2011. godine, Ghiseul.ro je zvanična platforma za online plaćanje, rumunske države. Koriste je građani i kompanije za plaćanje više od 350 javnih usluga koje pruža 1000 institucija i organa vlasti, kao i za kazne.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu saopštilo je da je završilo proces modernizacije i racionalizacije Call centra u okviru Centra za kontakt i podršku za rumunske državljane u inostranstvu. Broj telefonskih linija je proširen, a telefonska sekretarica sada može da prima do 256 poziva istovremeno u aplikaciji, u poređenju sa samo 96 ranije, a sve konzularne informacije koje se pružaju preko telefonske sekretarice su ažurirane i reorganizovane. Takođe, pristup liniji za hitne slučajeve bio je prioritet, portal econsulat.ro je pojednostavljen i optimizovan za lakši pristup, sa tableta i mobilnih telefona. Ove godine, do 27. decembra, pozivni centar Ministarstva spoljnih poslova primio je preko 1,2 miliona telefonskih poziva i odgovorio na približno 240.000 e-mail zahteva od rumunskih državljana.