Vesti – 30.10.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 30.10.2024, 17:27
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije dostavilo je Stalnoj izbornoj vlasti predloge o lokacijama 950 biračkih mesta u inostranstvu za izbore za predsednika Rumunije, za Senat i Proslanički dom. U poređenju sa izborima za Evropski parlament 9. juna, za koje je organizovano 915 biračkih mesta, za predstojeće predsedničke i parlamentarne izbore predloženo je uspostavljanje dodatnih 35 mesta. Najviše biračkih mesta biće organizovano u Italiji (i na Malti) – 158, Španiji – 147, Velikoj Britaniji – 107, Francuskoj (i Kneževini Monako) – 68, Republici Moldaviji – 59, Sjedinjenim Američkim Državama – 48. Kao iu slučaju evropskih parlamentarnih izbora 9. juna, iz objektivnih razloga, biračka mesta neće biti organizovana u: Avganistanu (rumunska vojska je povučena iz te zemlje), Rostovu na Donu. – Rusija, Odesa – Ukrajina (aktivnost konzulata je privremeno obustavljena), Sudanu, Venecueli, Libiji i Severnoj Koreji. Na predsedničkim izborima u inostranstvu se glasa tri dana u svakom krugu (22., 23. i 24. novembra, 6., 7. i 8. decembra), a na parlamentarnim izborima državljani Rumunije imaju na raspolaganju dva dana (30. i 1. decembra).
Predsednik Rumunije Klaus Johanis poslao je u sredu na platformi X poruku saosećanja nakon ozbiljnih poplava koje su se dogodile u Španiji. „Duboko smo zabrinuti i tužni zbog gubitka ljudskih života i ogromne katastrofe izazvane velikim poplavama u Španiji. Rumunija je uz Španiju u ovim teškim vremenima“, rekao je šef države. Više od 70 ljudi je poginulo nakon što su jake kiše, uzrokovane hladnim frontom izazvale razorne poplave na jugoistoku Španije. Na snimcima na društvenim mrežama vidi se kako bujica izaziva haos, ruši mostove i odnosi automobile, prenosi Bi-Bi-Si. Državna meteorološka agencija izdala je crveni kod koji važi za istočni deo regiona Valensije i za oblasti u Andaluziji.
Deset velikih gradova u Rumuniji uključeni su u evropski projekat kroz koji će do 2035. godine postati inteligentni i ekološki prihvatljivi. Nakon izbora koji su na Forumu o klimatskoj neutralnosti M100 napravili stručnjaci za urbano planiranje, Bukurešt, Alba Julija i Brašov u centralnoj Rumuniji Konstanca na jugoistoku, Jaši na istoku ili Oradea na zapadu dobiće i podršku za smanjenje emisije ugljenika i transformaciju istih u pametne, zelene gradove. Forum M100, koji je u toku ovih dana u Bukureštu, je događaj koji je osmišljen da ponudi platformu za debatu o dobrim praksama u oblasti održivosti.
Strane direktne investicije u Rumuniji smanjene su za 21 odsto u prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na rekordnu 2022. godinu, kada je njihova vrednost bila 10 milijardi evra, pokazuju podaci Saveta stranih investitora. Njen predsednik Danijel Anghel rekao je da je samo trećina kompanija aktivnih u našoj zemlji planirala povećanje investicija za 2025. godinu, što je najniži nivo u poslednje četiri godine. Ukupne strane investicije u Rumuniji iznose 118 milijardi evra, a prva tri mesta zauzimaju Holandija, Nemačka i Austrija. Anghel je precizirao da će 2025. godine 43 odsto kompanija zadržati svoja ulaganja kao i prethodne godine, a 22 odsto će ih smanjiti.
Najpoznatija manifestacija u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji u Rumuniji – Indagra & Indagra Food – pocinje danas u Bukureštu. Učestvuje više od 500 kompanija iz 25 zemalja i predstavljeno je više od 150 inovacija i novih proizvoda. Međunarodni sajam proizvoda i opreme za poljoprivredu, hortikulturu, vinogradarstvo i stočarstvo Indagra 2024 u prvi plan stavlja inovacije koje oblikuju poljoprivredu budućnosti. Od najsavremenije opreme do tehnoloških rešenja koja unapređuju produktivnost, događaj je mesto gde poljoprivrednici, preduzetnici i entuzijasti u poljoprivredi mogu da pronađu konkretna rešenja za održivu budućnost – kažu organizatori. Sajam je otvoren do nedelje, 3. novembra.
Minimalna zarada u privredi mogla bi da poraste, ponovo, u Rumuniji, od 1. januara sledeće godine, sa 3700 na 4050 bruto leja (oko 810 evra). Inicijatori nacrta zakona u tom smislu kažu da će povećanje imati pozitivne efekte smanjenjem rada na crno ili povećanjem kupovne moći. Takođe, stručnjaci iz oblasti procenjuju da će još jedan važan efekat biti stimulisanje zapošljavanja u manje atraktivnim oblastima za pojedine zaposlene, posebno žene i mlade. Više od 1.800.000 ljudi imaće koristi od ovog povećanja, što će uticati na mnoge sektore delatnosti kao što su trgovina, transport, mala i srednja preduzeća, oblasti u kojima su plate ispod proseka.
Doprinos Norveške od 127 miliona dolara za kupovinu naprednog raketnog sistema zemlja-vazduh Patriot za Rumuniju pokazuje „ne samo njenu čvrstu podršku Rumuniji, već i njenu posvećenost savezničkoj bezbednosti“, rekao je u utorak ministar odbrane Republike Rumunije, Angel Tilvar. Odluka norveške vlade da značajno doprinese ovoj akviziciji objavljena je na sastanku Saveta nordijskih država u Rejkjaviku, koji se održava do četvrtka, navodi Ministarstvo odbrane. Prema citiranom izvoru, ova bliska saradnja Rumunije i Norveške odražava zajedničku i nepokolebljivu posvećenost oba naroda aktuelnim bezbednosnim izazovima, kao i kontinuiranu podršku Ukrajine suočenoj sa neopravdanom agresijom Rusije. Bukurešt je pre izvesnog vremena objavio da Ukrajini poklanja sistem Patriot i da će u zamenu dobiti sličan od SAD. Rumunska vojska je 2017. godine naručila sedam sistema Patriot u najskupljem ugovoru o vojnoj nabavci u istoriji, vrednom 4 milijarde evra. Četiri su već stigla, dve su operacionalizovane, a treći će biti do kraja godine. Takođe od Norveške, Rumunija je kupila 32 aviona F-16, od kojih je devet već sletelo u zemlju. Trenutno rumunsko vazduhoplovstvo ima jednu eskadrilu od 17 aviona F-16 kupljenih od Portugala i modernizovanih.
Ustavni sud Rumunije (CCR) odbacio je u utorak zahtev Višeg kasacionog suda (ICCJ) u vezi sa „Zakon o beguncima“ i utvrdio da je normativni akt ustavan. Viši kasacioni sud se zalio Ustavnom sudu na Zakon o izmeni i dopuni Zakona 286/2009 o Krivičnom zakoniku, koji je donelo Narodno veće u novembru 2023. godine, koji predviđa da se konačno osuđena lica koja se ne jave policiji u roku od sedam dana da biti u zatvoru će se smatrati bekstvom i rizikovati kaznu između 6 meseci i 3 godine. Po oceni Višeg suda, ovim zakonom bi bilo povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na slobodu pojedinca. Kazni koja je izrečena za krivično delo bekstva dodaje se kazna koja je ostala neizvršena na dan bekstva, takođe je propisano normativnim aktom. Bivši gradonačelnik Bukurešta Sorin Opresku, bivša šefica DIICOT-a (Tužilaštva za borbu protiv mafije) Alina Bika, sin šefa Profesionalne fudbalske lige Marija Iorguleskua i Pola Filipa, unuka kralja Karola II. Spisak definitivno osuđenih u Rumuniji, koji su uspeli da pobegnu iz zemlje da bi izbegli zatvor. Italija i Grčka su zemlje koje preferiraju osuđeni begunci.
Trojica žandarma iz Oradee (zapadna Rumunija) osumnjičeni su da su koristili fiktivna lekarska uverenja da rade kao plaćenici u Kongu. Prema Nacionalnoj Direkciji za borbu protiv korupcije, oni bi bili deo dosijea o sumnji na korupciju u vezi sa lažnim pribavljanjem dokumenata od strane zaposlenih u Inspektoratu Žandarmerije Bihor. Kako prenose lokalni mediji, trojica žandarma bila su u bliskim odnosima sa rukovodstvom Inspektorata, koji im je u poslednje dve godine odobrio da pod lažnim izgovorom nagomilavaju lekarska odsustva za period u kome su bili zaposleni u Kongo. Optužbe u dosijeu odnose se na dela mita, zloupotrebe službenog položaja, intelektualnog falsifikovanja i izjava.
Ženska fudbalska reprezentacija Rumunije poražena je od selekcije Poljske rezultatom 4-1, u utorak uveče, na gostovanju u Gdanjsku, u revanš utakmici prvog kola plej-ofa kvalifikacija za Evropsko prvenstvo – WEURO 2025. U prvoj utakmici, u Bukureštu, Poljaci su pobedili sa 2-1. Rumunija se plasirala u plej-of nakon pobede u svih šest mečeva u Grupi C4 preliminarne utakmice WEURO 2025.
Lider populističke formacije Naša partija iz Republike Moldavije (bivša sovjetska, pretežno rumunskog govornog područja) Renato Usati, koji je u prvom krugu predsedničkih izbora zauzeo treće mesto sa 13,79 odsto glasova, izjavio je da neće podržati u drugom krugu, u nedelju 3. novembra, ni aktuelni šef države, prozapadno orijentisana Maja Sandu, ni bivši generalni tužilac Aleksandra Stojanoglova, podržan od proruskih socijalista. Bivši gradonačelnik Balcija, drugog po veličini grada u Republici Moldaviji, Usataj je u prvom krugu zatražio od svojih oko 213.000 birača da preuzmu odgovornost za glasanje u nedelju i precizirao da neće izaći na izbore ni za jednog od preostalih kandidata u trci. I nezavisni kandidat Tudor Ulianovski rekao je da neće podržati nijednog preostalog kandidata u drugom krugu, a mnoge predsedničke nade, navedene kao proruske i eliminisane iz trke 20. oktobra, pozvale su svoje pristalice da glasaju protiv Maje Sandu. Ona je u prvom krugu dobila 42,49% glasova, a Stojanoglo, po nacionalnosti Gagauz, 25,95%.
Gruzijsko tužilaštvo objavilo je u sredu otvaranje istrage o „navodnom falsifikovanju” parlamentarnih izbora, pozivajući prozapadnu predsednicu zemlje Salome Zurabisvili da detaljno iznese optužbe za prevaru koje je podigla protiv vladajuće stranke, proglašen pobednikom izbora, navodi AFP. Ova najava dolazi četiri dana nakon parlamentarnih izbora u ovoj bivšoj sovjetskoj republici na Južnom Kavkazu, koje su, prema opoziciji, obeležile „neregularnosti“. Prema zvaničnim rezultatima, partija Gruzijski san, koja je na vlasti od 2012. godine i koju klevetnici optužuju za proruski autoritarni pomak, odnela je pobedu na izborima. Nakon optužbi za prevaru, naloženo je delimično ponovno brojanje glasova na 14 odsto biračkih mesta. To traje od utorka, ali u ovoj fazi rezultati još nisu poznati. Evropska unija, SAD i međunarodni posmatrači takođe su izrazili sumnju u ispravno sprovođenje glasanja
