Vesti – 30.07.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 30.07.2024, 12:43
Nekoliko zemalja, uključujući Rumuniju, Nemačku, Veliku Britaniju i Holandiju, pozivaju svoje građane da hitno napuste Liban, usred sve veće zabrinutosti zbog moguće odmazde velikih razmera Izraela nakon subotnjeg raketnog napada u kojem je poginulo 12 mladih osoba na Golanskoj visoravni Izrael kaže da je Hezbolah prešao crvenu liniju, okrivljujući libansku grupu za smrtonosni napad. Istovremeno, sve više avio-kompanija obustavlja letove za Bejrutu. Premijer Benjamin Netanjahu posetio je u ponedeljak mesto gde je pala raketa lansirana iz Libana i izjavio da će odgovor Izraela biti oštar. Hezbolah negira optužbe da je izvršio napad. Bela kuća je izrazila uverenje da se rat između Izraela i Hezbolaha može izbeći. Američki državni sekretar Antoni Blinken je u razgovoru sa izraelskim predsednikom Ičakom Hercogom istakao važnost sprečavanja eskalacije. Zauzvrat, predsednik Francuske Emanuel Makron razgovarao je sa liderom Irana Masudom Pezeškijanom, glavnim saveznikom Hezbolaha, koji je upozorio da će napad na Liban imati ozbiljne posledice. Šef italijanske diplomatije razgovarao je sa izraelskim i libanskim kolegama, ocenivši da je moguće zaustaviti nasilje.
Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 30. jul ustanovljen je kao Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, zločina koji eksploatiše žene, decu i muškarce u mnoge svrhe, uključujući prinudni rad. U Rumuniji su u maju vlasti pokrenule Nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima (2024-2028), oblast u kojoj je Rumunija oštro kritikovana u međunarodnim izveštajima. Rumunija stoga predlaže da se primene mere za smanjenje ove pojave, identifikaciju žrtava i pružanje pomoći i kažnjavanje trgovaca ljudima. U najnovijem godišnjem izveštaju o trgovini ljudima, koji je uradio američki Stejt department u leto 2023. godine, pomenuto je da Rumunija nije ispunila minimalne standarde u pogledu borbe protiv trgovine ljudima. Dokument je takođe pokazao da su pravosuđe, istražitelji i organi za zaštitu dece u Rumuniji bili prilično „na strani“ trgovaca ljudima i da su istovremeno izuzetno oštri prema žrtvama.
Vašington je najavio novi paket vojne pomoći Ukrajini, vredan do 200 miliona dolara. Prema rečima portparola Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džona Kirbija, paket uključuje „ključne borbene sposobnosti za bezbednost Ukrajine, uključujući protivvazdušne presretače, municiju HIMARS, artiljerijske i minobacačke granate, protivtenkovske projektile Javelin i drugo protivtenkovsko oružje. Ministarstvo odbrane SAD takođe najavljuje značajna sredstva preko Inicijativu za sigurnosnu pomoć Ukrajini kako bi se podržala dugoročna odbrambena sposobnost te zemlje. Kijev već nekoliko meseci poziva svoje saveznike da obezbede više sistema protivvazdušne odbrane kako bi Ukrajina mogla da se suprotstavi raketnim i bespilotnim napadima ruskih snaga na svojoj teritoriji. SAD je od 2022 godine Ukrajini pružio više od 50 milijardi dolara vojne pomoći.
Generalni inspektorat rumunske policije najavio je organizovanje tendera za nabavku dva brza čamca namenjena za patroliranje i kontrolu rečnog saobraćaja na Dunavu, u okviru projekta „Bezbednija klima u rumunsko-srpskom pograničnom području”. Prekat ukupne vrednost 2,51 milion leja, finansiran je sredstvima Evropske unije. Dva čamca će biti isporučena Rečnoj stanici putničke luke Drobeta Turnu Severin i basenu Luke Oršova. U ovom trenutku, operativni kapacitet teritorijalnih struktura podređenih rumunskoj policiji je nizak, s jedne strane, zbog nedostatka pomorsko-tehničkih sredstava, a sa druge strane zbog lošeg tehničkog stanja postojećih brodova, nastalih fizičkim ostećenjem i habanjem. Iz tog razloga neophodna je nabavka novih čamaca visokih performansi, opremljenih neophodnom opremom za obavljanje specifičnih misija na vodi u optimalnim uslovima. Teritorijalni inspektorat granične policije Temišvar, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije, Školom za obuku granične policije Drobeta Turnu Severin, Generalnim inspektoratom rumunske policije i Generalnim inspektoratom rumunske Žandarmerije, sprovode projekat „Bezbednija klima u rumunsko-srpskoj pograničnoj oblasti“. Granična policija je u aprilu obavestila da će u Rumuniji strukture Teritorijalnog inspektorata Temišvarske granične policije biti rehabilitovane i modernizovane, obnovom i proširenjem sedišta konferencijskog centra Varćiorova, koji će služiti za obuku osoblja, a u Staroj Moldavi biće izgradjen ponton za pristajanje brodova koji se koriste za patroliranje Dunavom. Srpski partneri će nabavkom specificne savremene opreme za nadzor osigurati bezbednost granice. Implementacija projekta ograničena je na 36 meseci od oktobar 2023 – oktobar 2026. Ukupna vrednost projekta iznosi skoro 13,8 miliona evra, a Evropska unija sufinansira 85% od ukupne vrednosti.
Ljubitelji biciklizma ponovo su imali priliku da pedaliraju u Srbiji, prelazeći granični prelaz Otelec. Rumunsko-srpska granica ponovo je bila otvorena između 26. i 28. jula, a biciklisti entuzijasti mogli su da pređu granicu biciklima. Biciklisti su mogli da predju trasu od 37 kilometara, koja počinje od Temišvara i prati tok reke Begej do granice sa Srbijom. Biciklistička staza je bila dostupna od 08:00 i 20:00 časova, a za prelazak je bila potrebna samo lična karta. Takođe tokom ovog perioda, granica je mogla da se predje i plovnim putem. Veće okruga Timiš zatražilo je od Teritorijalne inspekcije granične policije Temišvara da svakog poslednjeg vikenda u mesecu, od marta do oktobra 2024. godine, otvori granični punkt. Ovaj granični prelaz je u funkciji kako za bicikliste, jer sadrži biciklističku stazu uređenu duž reke Begeja, tako i za rečni saobraćaj između Temišvara i Zrenjanina, na rumunsko-srpskoj granici. Naredni vikendi za prelazak granice su: 24-25. avgust: pešački prelaz odnosno biciklistički, 20-21-22 septembar: pomorski/lučki prelaz za čamce i pešake (bicikli); 28-29. septembara: pešački prelaz (bicikli); 26-27. oktobar: pešački prelaz (bicikli). Svi zainteresovani koji žele da provedu vikend u Zrenjaninu mogu da pronađu informacije o smeštaju i restoranima na zvaničnom sajtu: www.visitzrenjanin.com.
Nezavisno pozorište Osono iz Sfantu Gheorghea je od 24. do 28. jula vodilo projekat „Regionalna saradnja za profesionalnu podršku prosvetnih radnika koji rade sa mladima “, finansiran iz programa Erasmus. Prema rečima predstavnika pozorišta, projekat se odvijao u gradu Senti u Srbiji i okupio je učesnike iz Mađarske, Rumunije i Srbije. Projekat ima za cilj da podrži nastavnike, vođe grupa i profesionalce koji rade sa mladima kroz personalizovane kurseve neformalnog učenja. To je 14. Erasmus projekat koji vodi Osono teatar, a zatvaranje projekta biće održano u avgustu u Vlahici, okrug Harghita.
