Vesti 30.06.2022

Na samitu NATO-a u Maridu, predsednik SAD, Džo Bajden je najavio da će Sjedinjene Države uspostaviti stalni štab 5. korpusa američke vojske u Poljskoj i da će dodatna američka brigada od 5.000 vojnika biti stacionirana u Rumuniji.

Newsroom, 30.06.2022, 18:22

Na
samitu NATO-a u Maridu, predsednik SAD, Džo Bajden je najavio da će Sjedinjene
Države uspostaviti stalni štab 5. korpusa američke vojske u Poljskoj i da će
dodatna američka brigada od 5.000 vojnika biti stacionirana u Rumuniji. Dodatne
američke snage biće raspoređene u baltičkim državama, dve nove eskadrile
borbenih aviona F-35 biće raspoređene u Ujedinjenom Kraljevstvu, a dodatni
kapaciteti protivvazdušne odbrane biće pozicionirani u Nemačkoj i Italiji. Sve
kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu. Sa svoje strane, predsednik Rumunije Klaus Johanis potvrdio je podršku
Rumunije saradnji Alijanse sa Evropskom unijom. On je istovremeno izrazio
aktivnu podršku Bukurešta jačanju i produbljivanju saradnje sa partnerima, kako
u istočnom tako i u južnom susedstvu. Johanis je naglasio da je Crnomorski
region bio i nastavlja da bude platforma za Rusiju za dizajniranje moći na
Bliskom istoku, u severnoj Africi i regionu Sahela. Šef države je takođe
najavio da Rumunija podržava što pre usvajanje nove Zajedničke deklaracije
NATO-EU, koja će istaći zajednički pristup u upravljanju ukrajinskom krizom.
Finska i Švedska potpisaće u utorak protokol o pristupanju NATO-u kako bi
zvanično postale države članice, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens
Stoltenberg, prenosi Rojters. Protokol moraju odobriti parlamenti svih 30
zemalja koje su već članice Alijanse. Takođe u četvrtak, potpisano je i Pismo o
angažmanu NATO fondu za inovacije, u kojem će Rumunija učestvovati sa dva test
centra. NATO je u sredu usvojio novi strateški koncept, koji definiše Rusiju
kao najznačajniju i direktnu pretnju bezbednosti i stabilnosti saveznika.

Ruska vojska saopštila je u četvrtak da se povlači sa
Zmijskog ostrva, strateške tačke u Crnom moru koju je Moskva osvojila od
početka svoje invazije na Ukrajinu. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da
bi ovaj gest bio dobronameran i da bi trebalo da olakša ukrajinski izvoz
žitarica. Kijev je prethodno saopštio da su ruske trupe bile prinuđene da u
žurbi povuku ono što je ostalo od njihovog garnizona na Zmijskom ostrvu, nakon
uspešne operacije ukrajinskih snaga. Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova
Vadim Denisenko rekao je da Rusi pokušavaju da pretvore ovaj pojas zemlje u
neku vrstu stene nosača aviona na kojoj će postaviti sisteme protivvazdušne
odbrane kako bi kontrolisali ceo ovaj deo Crnog mora. Povlačenje Rusije sa
Zmijskog ostrva pokazuje da je potčinjavanje Ukrajine nemoguće, kazao je
britanski premijer Boris Džonson

U Rumuniji će i dalje vladati tropske vrućine, sa
najvišim toplotnim vrednostima na zapadu i severozapadu. Očekuje se da će maksimalne
temperature stići do 39 stepeni. Crveni, narandžasti i žuti meteoalarmi
upozorenja ostaju na snazi u različitim regionima zemlje. U Bukureštu će u
petak u podne biti oko 34 stepena.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis sastao se, u
četvrtak, na marginama samita NATO-a u Madridu, sa predsednikom Turske Redžepom
Tajipom Erdoganom. Johanis je naglasio veoma dobar nivo odnosa strateškog
partnerstva između Rumunije i Turske, a Erdogan je istakao da dve zemlje imaju
veoma čvrste odnose. Dvojica predsednika, konstatovala su uzlazni trend ekonomskih
odnosa. Istovremeno, pozdravljena je rastuća dinamika političkih kontakata. Dvojica šefova država su potvrdila zajedničku želju
da se ove godine organizuje trilateralni sastanak na najvišem nivou
Rumunija-Poljska-Turska.

U Bukureštu su lideri vladajuće koalicije Socijalna Demokrarska
Partija-Nacionlna Liberalna Stranka -Demokratski Savez Mađara u Rumuniji
postigli dogovor o izmenama i dopunama
Fiskalnog zakona merama koje će neke stupiti na snagu od 1. avgusta, a ostale
od početka sledeće godine. Među izmenama: povećanje nivoa oporezivanja
prometa nepokretnosti između fizičkih lica i dividendi sa 5 na 8%, smanjilo bi
se i gornje granice zarada do kojih su pojedini zaposleni ostvarili poreske
olakšice, a alkoholna pića, pića koja sadrže šećer, duvan i igre na sreću
biće dodatno oporezivane. Predviđene su i olakšice i za porodice sa decom, ali samo za one sa
nižim primanjima.