Vesti – 29.11.2023
Predsednik Klaus Johanis promulgirao je u sredu zakon o javnom penzionom sistemu. Prema ovom normativnom aktu, od 1. januara penzijski bod se povećava za 13,8%, sa oko 360 evra na oko 410 evra, a od 1. septembra penzije se povećavaju po preračunavanju prema novoj formuli. Starosna granica za odlazak u penziju za žene i muškarce sa 65 godina treba da se postepeno izjednači do 2035. godine. S druge strane, Ustavni sud je u utorak jednoglasno odlučio da će bivši rumunski parlamentarci moći da zadrže svoje specijalne penzije, a zakonodavno telo ima moć da ih eliminiše samo u budućnosti. Podsećamo, Parlament iz Bukurešta je 26. juna usvojio ukidanje specijalnih penzija senatora i poslanika, u kontekstu u kome se Rumunija preko Nacionalnog plana za oporavak i otpornost obavezala da ih ukine. U maju ove godine dodeljeno je skoro 850 specijalnih penzija za poslanike.
Newsroom, 29.11.2023, 18:40
Predsednik Klaus Johanis promulgirao je u sredu zakon o javnom penzionom sistemu. Prema ovom normativnom aktu, od 1. januara penzijski bod se povećava za 13,8%, sa oko 360 evra na oko 410 evra, a od 1. septembra penzije se povećavaju po preračunavanju prema novoj formuli. Starosna granica za odlazak u penziju za žene i muškarce sa 65 godina treba da se postepeno izjednači do 2035. godine. S druge strane, Ustavni sud je u utorak jednoglasno odlučio da će bivši rumunski parlamentarci moći da zadrže svoje specijalne penzije, a zakonodavno telo ima moć da ih eliminiše samo u budućnosti. Podsećamo, Parlament iz Bukurešta je 26. juna usvojio ukidanje specijalnih penzija senatora i poslanika, u kontekstu u kome se Rumunija preko Nacionalnog plana za oporavak i otpornost obavezala da ih ukine. U maju ove godine dodeljeno je skoro 850 specijalnih penzija za poslanike.
Na plenarnoj sednici Senata iz Bukurešta odobren je u sredu zahtev tužilaca Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije (DNA) za pokretanje krivične istrage u slučaju bivšeg premijera, senatora Nacionalne liberalne stranke (PNL) Florina Kacua. Bivši premijer optužen je za saučesništvo u zloupotrebi službenog položaja u slučaju vakcina protiv CoViD-19, zajedno sa bivšim ministrima zdravlja iz stranke Unija spasite Rumuniju (USR) Vladom Voikuleskuom i Joanom Mihailom. Njih dvoje mogli bi biti krivično gonjeni, nakon što je predsednik Klaus Johanis odobrio zahteve Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije.
Gradonačelnik opštine Baja Mare (severozapadna Rumunija) Katalin Kerekeš, koji je pobegao iz zemlje pošto je osuđen na pet godina zatvora zbog korupcije, uhvaćen je u Nemačkoj – saopštila je rumunska policija. Njega je locirala, otkrila i privela policija iz Bavarske (jug) na osnovu informacija koje su dale rumunske vlasti. Izvori iz istrage navode da je gradonačelniku pomogla tetka i da je nameravao da pobegne iz Nemačke, kada su ga agenti uhvatili. Kerekeš, koji je bio pod opštom istragom, napustio je zemlju u petak, koristeći lični dokument rođaka. Procedure za njegovo dovođenje u Rumuniju su u toku.
Evropska komisija imenovala je u sredu Danu Spinanc za generalnog direktora Generalnog direktorata za komunikacije Evropske komisije. Ona tako postaje prva Rumunka na takvoj funkciji, navodi se u saopštenju za javnost izvršnog odbora zajednice. Sa profesionalnim iskustvom od 30 godina, uključujući skoro 14 godina u Komisiji i 6 godina na različitim menadžerskim pozicijama u oblasti političke komunikacije, Dana Spinanc je izuzetno kvalifikovana za svoju novu ulogu“, napominje izvršni direktor zajednice. Dana Spinanc je bila zamenik glavnog portparola Evropske komisije od decembra 2019. do oktobra 2023. godine.
Rumunski Institut za Kulturu organizuje preko 30 događaja u inostranstvu povodom Dana državnosti Rumunije, koji se obeležava 1. decembra – koncerata, izložbi i filmskih projekcija, kolokvijuma, pozorišnih predstava i književnih događaja. To uključuje turneju hora Madrigal u Sjedinjenim Američkim Državama, nastup Narodnog pozorišta iz Sibinja u Parizu, recital soprana Teodore Georgiju i bas-baritona Sorina Kolibana u Londonu, prisustvo violiniste Aleksandra Tomeskua i pijaniste Sinzijane Mirčee na pozornicama u Pekingu, Budimpešti i Beču. Koncerti, filmske projekcije i izložbe fotografija najavljeni su i u Španiji, a u Italiji na programu je niz tradicionalnih koncerata.
Novinari Radija Rumunije Ilije Pintea, Mario Balint i Alek Buzika dobili su diplome Kraljevskog doma Rumunije za građansku hrabrost i novinarstvo u zonama sukoba i rizičnim situacijama. Bili su u susednoj Ukrajini tokom prvih meseci rata koji je započela Rusija, odakle su preneli stotine priča i izveštaja. Odlikovanja su dodelili čuvarka krune, princeza Margareta i princ Radu. Diplome dobili su i novinari Kristijan Lupašku, iz novinske agencije Ađerpres, i Adelin Petrišor, sa Rumunske televizije.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku izrazila je u sredu u Briselu podršku Rumunije napredovanju Ukrajine na evroatlantskom putu, na način koji je odlučen na Samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine. Ona je izrazila interesovanje da jubilarni Samit u Vašingtonu naredne godine označi korak napred u odnosima Kijeva sa NATO-om. Šefoca diplomatije iz Bukurešta učestvovala je na sednici Saveta NATO-Ukrajina, kojom je završen sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO-a, održanog u utorak i sredu. U svojoj intervenciji, kaže se us aopštenju Ministarstva spoljnih poslova, rumunska ministarka je ponovila svoju podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, u okviru međunarodno priznatih granica, potvrđujući suvereno pravo Ukrajine da odlučuje o svojoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Ona je najoštrije osudila ničim izazvanu i neopravdanu vojnu invaziju Rusije na Ukrajinu, navodeći da to predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava.
Evropa je preduzela važne korake u pripremama za hladnu sezonu. Nakon postpandemijske energetske krize i početka ruske invazije na Ukrajinu, države Evropske Unije su zamenile ruski prirodni gas tečnim gasom iz Sjedinjenih Američkih Država i Norveške i stvorile zalihe bez presedana. Prema analizi Rojtersa, zalihe nafte su sredinom novembra bile 12 miliona barela iznad sezonskog proseka u poslednjih 10 godina. Takođe, zalihe gasa su na rekordnom nivou, u kontekstu smanjenja potrošnje u industrijskom sektoru od oko 13%. Cene, prilagođene inflaciji, bile su u proseku 48 evra za megavat sat, što je smanjenje sa 223 evra koliko je zabeleženo u avgustu 2022. godine, a analitičari procenjuju da će se ovo pojeftinjenje nastaviti tokom naredne godine. U slučaju Rumunije, vlada u Bukureštu je saopštila da neće biti problema u snabdevanju prirodnim gasom u uslovima normalne zime. Rumunski ministar energetike Sebastin Burduža uverio je da su sva skladišta gasa popunjena i da je izvršna vlast, u slučaju potrebe, pripremila planove za hitne slučajeve.
Takozvani rumunski guru Gregorijan Bivolaru uhapšen je u Francuskoj, zajedno sa još 40 osoba, u slučaju zlostavljanja, otmice, silovanja i trgovine ljudima pod okriljem međunarodnog joga pokreta. Za ovu veliku operaciju, tokom koje je oslobođeno 26 žena, mobilisano je 175 policajaca širom Francuske. Bivolaru je takođe bio zatvoren u Rumuniji, zbog sličnih aktivnosti, koje je sprovodio u okviru pokreta Misa, čiji je osnivač. U Francuskoj, pokret se zove Atman i podučava tantra jogu, ubeđujući žrtve da prihvate seksualne odnose sa vođom grupe, kroz tehnike mentalne manipulacije dizajnirane da eliminišu pojam pristanka.
Predsednik Klaus Johanis sastao se u sredu, u sedištu Kurije Velike nadbiskupije u Blažu (centar), sa grko-katoličkim biskupima iz Rumunije, u preambuli događaja posvećenog 75. godišnjici stavljanja Rumunske crkve ujedinjene sa Rimom, grkokatoličke van zakona od strane komunista. Definisan, zajedno sa (većinskom) Rumunskom pravoslavnom crkvom, kao nacionalna crkva u međuratnom demokratskom ustavu, grko-katolički kult je posle rata stavljen van zakona od strane komunističkog marionetskog režima, koji su postavile sovjetske okupacione trupe. Brojne grko-katoličke episkope, sveštenike i vernike komunisti su zatvorili, neki su izgubili živote u zatvorima. Rumunska crkva ujedinjena sa Rimom, grko-katolička, ponovo je ušla u legalnost nakon antikomunističke revolucije 1989. godine.