Vesti – 29.09.2023
Unija spasite Rumuniju
(USR) i Snaga desnice, opozicione stranke u bukureštanskom parlamentu, u petak
su podnele žalbu Ustavnom sudu na paket fiskalnih i budžetskih mera, za koje je
odgovornost nedavno preuzela vlada Socijaldemokratske stranke (PSD) i
Nacionalne liberalne partije (PNL). Dve formacije iz opozicije tvrde da u
dokumentu izvršne vlasti postoje brojna kršenja osnovnog zakona i da su ovom
akcijom bar privremeno blokirali ovaj zakon za koji kažu da će dovesti,
direktno ili indirektno, do povećanja poreza za sve Rumune. Žalbu upućenu
Ustavnom sudu Rumunije potpisala su i dva predstavnika Nacionalne liberalne
partije (PNL), rekao je vođa grupe poslanika Unije spasite Rumuniju (USR) Jonuc
Moštjanu. On ocenjuje da je Vlada izvršila reformu koja se primenjuje
nejedinstveno i narušila je princip pravne sigurnosti, kao rezultat nejasnoće
i predvidivosti pravila u ovom zakonu. Odluku Unije spasite Rumuniju (USR),
međutim, kritikovali su članovi Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), takođe iz
opozicije, koji su od početka nedelje inicirali prikupljanje potpisa za
podnošenje zahteva za izglasavanje nepoverenja Lider Alijanse za ujedinjenje
Rumuna (AUR) Đorđe Simion rekao je da su parlamentarci Unije spasite Rumuniju
(USR) mogli da potpišu predlog nevezano za pritužbu podnetu Ustavnom sudu i
optužio ih je da podržavaju vlast. Ministar finansija Marčel Bološ je u
odgovoru naveo da je paket fiskalnih mera koje je usvojila vlada neophodan za
proces modernizacije Rumunije, a nerešavanje problema budžetskog deficita
ugrozilo bi zadržavanje 75 milijardi evra iz evropskih fondova za razvojne
projekte. Ustavni sud će raspravljati o žalbi 18. oktobra.
Newsroom, 29.09.2023, 18:12
Unija spasite Rumuniju
(USR) i Snaga desnice, opozicione stranke u bukureštanskom parlamentu, u petak
su podnele žalbu Ustavnom sudu na paket fiskalnih i budžetskih mera, za koje je
odgovornost nedavno preuzela vlada Socijaldemokratske stranke (PSD) i
Nacionalne liberalne partije (PNL). Dve formacije iz opozicije tvrde da u
dokumentu izvršne vlasti postoje brojna kršenja osnovnog zakona i da su ovom
akcijom bar privremeno blokirali ovaj zakon za koji kažu da će dovesti,
direktno ili indirektno, do povećanja poreza za sve Rumune. Žalbu upućenu
Ustavnom sudu Rumunije potpisala su i dva predstavnika Nacionalne liberalne
partije (PNL), rekao je vođa grupe poslanika Unije spasite Rumuniju (USR) Jonuc
Moštjanu. On ocenjuje da je Vlada izvršila reformu koja se primenjuje
nejedinstveno i narušila je princip pravne sigurnosti, kao rezultat nejasnoće
i predvidivosti pravila u ovom zakonu. Odluku Unije spasite Rumuniju (USR),
međutim, kritikovali su članovi Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), takođe iz
opozicije, koji su od početka nedelje inicirali prikupljanje potpisa za
podnošenje zahteva za izglasavanje nepoverenja Lider Alijanse za ujedinjenje
Rumuna (AUR) Đorđe Simion rekao je da su parlamentarci Unije spasite Rumuniju
(USR) mogli da potpišu predlog nevezano za pritužbu podnetu Ustavnom sudu i
optužio ih je da podržavaju vlast. Ministar finansija Marčel Bološ je u
odgovoru naveo da je paket fiskalnih mera koje je usvojila vlada neophodan za
proces modernizacije Rumunije, a nerešavanje problema budžetskog deficita
ugrozilo bi zadržavanje 75 milijardi evra iz evropskih fondova za razvojne
projekte. Ustavni sud će raspravljati o žalbi 18. oktobra.
Rumunija je od Evropske
komisije dobila 2,7 milijardi evra, kao odgovor na drugi zahtev za isplatu iz
Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, podnet prošlog decembra. Ministar
finansija Marčel Bološ kaže da je Rumunija među prvim državama u Evropskoj
uniji koja je uspela da preduzme sve korake da dobije drugu tranšu novca. On je
u objavi na jednoj društvenoj mreži naveo da je Rumunija do sada primila
kumulativne isplate od skoro 10 milijardi evra, od 29 milijardi evra izdvojenih
kroz Nacionalni plan za oporovak i otpornost, u vidu grantova i zajmova.
Ministarstvo razvoja iz
Bukurešta odobrilo je investiciju od 6 milijardi evra za planinski deo autoputa
Ujedinjenja A8, između Mjerkurja Niražuluj (centar) i Legin (severoistok).
Projekat, u dužini od oko 160 kilometara, ima 47 tunela i preko 250 pasaža.
Projekat treba da bude odobren na sednici Vlade, nakon čega će biti raspisan
tender za projektovanje i izvođenje. Trajanje radova je 54 meseca. Autoput Ujedinjenja
(Targu Mureš-Iaši-Ungenj) imaće dužinu od preko 300 kilometara, ali samo 30
kilometara između Legina i Targu Njamca ima potpisan ugovor za radove.
Skoro 100 dela okupljeno
je na najvažnijoj izložbi posvećenoj u poslednjih 50 godina, u Rumuniji,
velikom rumunskom i svetskom vajaru Konstantinu Brankušiju. Izložba će se
otvoriti za javnost, u subotu, u zapadnoj Rumuniji, u okviru programa Temišvar
– Evropska prestonica kulture. Skulpture, fotografije, arhivska dokumenta i
snimljeni materijal biće izloženi u Narodnom muzeju umetnosti do kraja
januara. Njihova osigurana vrednost je pola milijarde evra. Radovi potiču iz
javnih i privatnih kolekcija u Rumuniji i inostranstvu, iz poznatih galerija
kao što su Pompidu u Parizu ili Tejt u Londonu.
Tarife prirodnog gasa i
električne energije na rumunskom tržištu i dalje će biti subvencionisane do
kraja marta 2025. godine, saopštio je Nacionalni regulatorni organ za
energetiku. Tako će Rumuni struju plaćati 13 evro centi po kilovatu za
mesečnu potrošnju do 100 kilovata, 16 evro centi za opseg od 100 do 255
kilovata, 26 evro centi za potrošnju između 255 i 300 kilovata, a za ono što
prelazi 300 kilovata – 26 evrocenti za ceo iznos. U slučaju gasa, cena za jedan
kilovat/sat neće preći 6 evrocenti. Predstavnik Nacionalnog regulatornog
organa za energetiku Valeriju Sterju izjavio je da ova mera donosi
predvidljivost i da je zaštitna mreža za stanovništvo i industrijske
potrošače. On je pokazao da je ukupan iznos koji je rumunska država izmirila
energetskim kompanijama koje su primenile šemu ograničenih cena pre dve nedelje
iznosio skoro oko 4,2 milijarde evra. U međuvremenu, Nacionalna kompanija
Transgaz saopštila je da je već uskladištila količinu gasa koja premašuje 96%
ukupnog kapaciteta skladišta.
Rumunija će se vojno
opremiti onim što joj je potrebno kako bi povećala nivo bezbednosti na Crnom
moru, rekao je rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar tokom posete fabrici
vojne opreme u Temišvaru, na zapadu zemlji. On je naveo da je Rumunija trenutno
bezbedna zemlja i da nije u sukobu ni sa kim, ali da postoji mogućnost da dođe
do incidenata poput pada ruskih dronova na nacionalnu teritoriju. Radimo sve
što možemo i javno smo saopštili dodatne mere koje smo preduzeli nakon što su
ostaci dronova pronađeni na teritoriji Rumunije. Činimo sve što je moguće da
obezbedimo klimu normalnosti, dodao je ministar. On je napomenuo da je
vojska i dalje zainteresovana za privlačenje mladih, pogotovo što je u
poslednje vreme postoji talas penzionisanja iz sistema.
Savet Evropske unije za
pravosuđe i unutrašnje poslove odobrio je ukidanje naknada za roming za
Republiku Moldaviju (bivšu sovjetsku državu, većinski govornici rumunskog
jezika). Odluka će se najverovatnije primenjivati od 1. januara naredne
godine. Tako će građani Moldavije koji odlaze u Evropsku Uniju moći da
koriste svoje mobilne telefone po istim cenama kao da su u Republici Moldaviji,
dok će putnici iz Evropske Unije imati ista prava prilikom posete republici.
Mera je deo Prioritetnog akcionog plana Evropska unija-Moldavija, dogovorenog u
junu.
Sjedinjene Američke Države
donirale su rumunskom ratnom vazduhoplovstvu novi vojni transportni avion
Herkules, saopštava Ministarstvo odbrane. Od sredine ovog meseca, kada je avion
isporučen, u vazdušno-transportnoj bazi 90 odvijaju se zajedničke obuke za
upoznavanje rumunske vojske sa novom opremom. Rumunija će do kraja ove godine
takođe besplatno dobiti još jedan avion ovog tipa.
