Vesti 29.06.2022
Lideri NATO-a su u sredu na samitu u Madridu zvanično pokrenuli proces pristupanja Švedske i Finske Alijansi,nakon što je Turska ukinula blokadu ulaska dve skandinavske države i potpisala u utorak uveće zajednički memorandum
Newsroom, 29.06.2022, 18:38
Lideri NATO-a su u sredu na samitu u Madridu zvanično pokrenuli proces pristupanja Švedske i Finske Alijansi,nakon što je Turska ukinula blokadu ulaska dve skandinavske države i potpisala u utorak uveće zajednički memorandum. Prisutni na sastanku predsednik Rumunije Klaus Johanis precizirao je da je podrška Ukrajini pojačana usvajanjem paketa mera pomoći. Istovremeno, on je najavio da je usvojen novi strateški koncept NATO-a, koji predviđa glavne pravce delovanja za najmanje narednih 10 godina, pri čemu je Crno more proglašeno za područje od strateškog interesa. U kontekstu dramatičnih bezbednosnih dešavanja u Ukrajini, saveznička pozicija odvraćanja i odbrane na istočnom krilu je dugoročno konsolidovana, što je apsolutno neophodan korak koji uporno zahteva Rumunija, izjavio je šef države. S druge strane, objasnio je da je u Madridu odlučeno da se pojača podrška partnerima, posebno onima u istočnom susedstvu, uključujući Republiku Moldaviju i Gruziju, koji su najviše izloženi uticaju bezbednosnih dešavanja. Rumunija je postigla sve ciljeve koje je sebi postavila na samitu NATO-a u Madridu, istakao je Klaus Johanis.
Sjedinjene Američke Države konsoliduju svoje snage u Evropi kao odgovor na nove pretnje koje stižu od Rusije nakon invazija na Ukrajinu, prenosi Rojters. Predsednik Džo Bajden najavio je povećanje vojnog prisustva i kapaciteta SAD u Španiji, Poljskoj, Rumuniji, baltičkim državama, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Italiji. Lider Bele kuće potvrdio je danas, na samitu Severnoatlantske alijanse u Madridu, da će broj američkih razarača baziranih u Španiji biti povećan na šest od četiri koliko je trenutno, dve dodatne eskadrile lovaca najnovije generacije F-35 biće poslate u Veliku Britaniju, a štab 5. armijskog korpusa biće premešten u Poljsku. Istovremeno, američke trupe u Rumuniji biće dopunjene sa 5.000 vojnika. Dopuna američkog prisustva imaće korisnu ulogu za Rumuniju, ali i za bezbednost čitavog regiona, rekao je rumunski predsednik Klaus Johanis.
Rumunija može postati energetski nezavisna, pružalac energetske bezbednosti u regionu, ali i transportni koridor za gas i zelenu energiju iz Kaspijskog mora, izjavio je ministar energetike Virđil Popesku. On je, zajedno sa premijerom Nicolajem Ćukom, učestvovao u utorak na ceremoniji povodom početka, 15 juna, eksploatacije prirodnog gasa u zoni Midia u Crnom moru, kojim upravlja kompanija Black Sea Oil &Gas. Procenjuje se da će se godišnje vaditi oko milijardu kubnih metara gasa.
Evropska komisija je odobrila paket pomoći Rumuniji, u vrednosti od 60,7 miliona evra, za podršku preduzećima koja posluju u oblasti drumskog transporta robe i ljudi. Mera će biti dostupna svim kompanijama koje imaju važeću licencu Zajednice i koje su pogođene trenutnom krizom izazvanom ruskom invazijom na Ukrajinu. Maksimalna vrednost pomoći iznosiće do 400.000 evra po kompaniji i biće dodeljena do 31. decembra 2022.
Premijer Rumunije Nikolaje Ćuka primio je danas u Bukureštu generalnog sekretara Lige arapskih država Ahmeda Abula Geita koji je boravio u poseti Rumuniji. Sastanak je bio dobra prilika da se naglasi konstantna pozicija Rumunije u odnosu na arapske države i dosledan i uravnotežen pristup bliskoistočnom mirovnom procesu, navodi se u saopštenju vlade. Tokom dijaloga analiziran je uticaj ruske vojne agresije na Ukrajinu, predstavljeni su napori za podršku izbeglicama i uloga koju je preuzela Rumunija zajedno sa zemljama partnerima. Rumunski premijer je razmotrio bezbednosnu situaciju u regionu i podelio zabrinutost u vezi sa perspektivom mira, ističući da analitičari prizivaju izglede za produženi rat u Ukrajini. Ahmed Abul Gejt je podvukao napore Lige arapskih država u posredovanju u formuli mira i zahvalio se Rumuniji na naporima da se arapske zemlje snabdevaju žitom.
Vlada u Bukureštu usvojila je u sredu hitnu uredbu koja će omogućiti odlaganje plaćanja bankarskih rata kredita za fizička lica i kompanije pogođene eksplozijom cena. Oni koji žele da odlože plaćanje rata moraju da podnesu zahtev u banci u kome firme moraju da prilkažu dokaz da im je promet u poslednja tri meseca smanjen za najmanje 25 odsto, a fizička lica da su im mesečni troškovi povećana za najmanje 25 odsto. Odlaganje se može izvršiti na period od najviše devet meseci. Takođe, mogu se odložiti samo krediti za koje nije registrovano kašnjene u plaćanju u poslednjih šest meseci. Nacrtom se utvrđuje i kapitalizacija kamate na stanje postojećeg kredita, na kraju perioda mirovanja.