Vesti – 29.01.2024

U Bukureštu ove nedelje počinje prvo ovogodišnje redovno zasedanje parlamenta, koja će biti u znaku posebne izborne godine, u kojoj se Rumuni očekuju na četiri kruga izbora: evropskim, lokalnim, predsedničkim i parlamentarnim. Na dnevnom redu Senata su, između ostalih, i hitne uredbe za poljoprivrednike i prevoznike koji su protestovali širom zemlje. U Poslaničkom domu nekoliko nerešenih dokumenata čeka odlučujuće glasanje. Između ostalih, reč je o projektima koji imaju za cilj kockanje i zaustavljanje upotrebe droga. Ministarka pravde Alina Gorgju izjavila je ovog vikenda da u parlamentu postoje tri zakonska predloga koji mogu dovesti do smanjenja fenomena trgovine drogom. Oni imaju za cilj uspostavljanje registra trgovaca, stvaranje regionalnih centara za detoksikaciju i oporavak zavisnika, kao i zakon 2. maj“ koji predviđa zatvor za trgovce drogom i povećanje kazne na 10 godina za trgovinu psihoaktivnim supstancama. Osim toga, u drugim dokumentima se predlaže zabrana prava na upravljanje vozilom na 10 godina za vozače koji su uhvaćeni u alkoholisanom ili drogiranom stanju i pružanje medicinske i psihološke pomoći osobama uhvaćenih s drogama.

Newsroom, 29.01.2024, 18:15

U Bukureštu ove nedelje počinje prvo ovogodišnje redovno zasedanje parlamenta, koja će biti u znaku posebne izborne godine, u kojoj se Rumuni očekuju na četiri kruga izbora: evropskim, lokalnim, predsedničkim i parlamentarnim. Na dnevnom redu Senata su, između ostalih, i hitne uredbe za poljoprivrednike i prevoznike koji su protestovali širom zemlje. U Poslaničkom domu nekoliko nerešenih dokumenata čeka odlučujuće glasanje. Između ostalih, reč je o projektima koji imaju za cilj kockanje i zaustavljanje upotrebe droga. Ministarka pravde Alina Gorgju izjavila je ovog vikenda da u parlamentu postoje tri zakonska predloga koji mogu dovesti do smanjenja fenomena trgovine drogom. Oni imaju za cilj uspostavljanje registra trgovaca, stvaranje regionalnih centara za detoksikaciju i oporavak zavisnika, kao i zakon 2. maj“ koji predviđa zatvor za trgovce drogom i povećanje kazne na 10 godina za trgovinu psihoaktivnim supstancama. Osim toga, u drugim dokumentima se predlaže zabrana prava na upravljanje vozilom na 10 godina za vozače koji su uhvaćeni u alkoholisanom ili drogiranom stanju i pružanje medicinske i psihološke pomoći osobama uhvaćenih s drogama.

Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da je sa maksimalnom zabrinutošću“ primilo k znanju nedavne ozbiljne optužbe u vezi sa navodnim učešćem nekih članova osoblja Agencije Ujedinjenih Nacija za izbeglice iz Palestine na Bliskom istoku (UNRVA) u terorističkim napadima Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, ove optužbe moraju biti predmet trenutne i temeljne istrage Ujedinjenih nacija. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova precizira da, dok se istraga ne završi, neće pokretati procedure za nove dobrovoljne priloge za Ujednjene Nacije za izbeglice iz Palestine na Bliskom Istoku. Potrebe palestinskih civila i dalje će biti prioritet za Rumuniju, a mi ćemo nastaviti da koordiniramo sa našim partnerima, uključujući i na evropskom nivou“, poručuju iz ministarstva iz Bukurešta. Ministarstvo spoljnih poslova podseća da je Rumunija od početka odlučno osudila napade Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, smatrajući terorističke akte neprihvatljivim, izražavajući žaljenje zbog zabeleženih žrtava, osuđujući uzimanje talaca i pozivajući na njihovo oslobađanje. Podsećamo da je nekoliko zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Veliku Britaniju, Italiju, Nemačku, suspendovalo sva buduća sredstva za agenciju Ujedinjenih naxcija, do potpune istrage o navodima da su njeni zaposleni umešani u napad Hamasa od 7. oktobra.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Jan Kes Martijn, došla je u ponedeljak u Bukurešt, radi nove procene situacije i ekonomskih perspektiva. Reč je o redovnoj konsultativnoj misiji zasnovanoj na odnosu koji Rumunija ima sa Međunarodnim monetarnim fondom i održava se oko četiri meseca nakon prethodne posete. Fond procenjuje privredni rast Rumunije ove godine od 2,3% i budžetski deficit od 6% bruto domaćeg proizvoda. Istovremeno, Međunarodni monetarni fond bukureštanskim vlastima preporučuje dodatne reforme, posebno u oblasti oporezivanja. Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda su prošle jeseni objasnili da su glavne mere o kojima bi vlasti u Bukureštu trebalo da razmišljaju eliminisanje izuzeća, privilegija i preostalih rupa, efikasnost poreza na dodatu vrednost, sprovođenje reformisanog poreza na imovinu i korišćenje fiskalne politike za promovisanje efikasnog korišćenja energije i, šire gledano, podsticanje prelaska na ekonomiju sa neutralnom emisijom ugljenika. Trenutno Rumunija nema sporazum o finansiranju sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Skoro 100 radova okupljeno je na najvažnijoj izložbi posvećenoj u poslednjih 50 godina, u Rumuniji, velikom rumunskom i svetskom vajaru Konstantinu Brankušiju. Otvorena krajem septembra, u zapadnoj Rumuniji, u okviru programa Temišvar – Evropska prestonica kulture, izložba je zatvorena u nedelju uveče. U Narodnom muzeju umetnosti izložene su skulpture, fotografije, arhivska dokumenta i snimljeni materijal. Povodom završetka izložbe, Narodna banka je, u prisustvu guvernera Mugura Isareskua, pustila u prodaju srebrni komemorativni novčić u čast skulptora Konstantina Brankušija. Novčić je napravljen u 5.000 primeraka, koji će biti pušteni u prodaju po ceni od oko 100 evra.

Stopa nezaposlenosti u Rumuniji je na kraju prošle godine iznosila 2,93%, što je za 0,12 procentnih poena niže u odnosu na isti period 2022. godine. Prema podacima centralizovanim od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju decembra 2023. godine ukupan broj nezaposlenih je 235.636 osoba. Što se tiče prebivališta, skoro 68.000 je došlo iz gradske sredine i preko 167.000 iz seoske sredine. Najviše nezaposlenih bilo je u starosnoj grupi od 40 do 49 godina, preko 56.000, a zatim u starosnoj grupi preko 55 godina, nešto više od 50.000. Najbrojniji su nezaposleni bez obrazovanja i sa osnovnim obrazovanjem, oni sa srednjom školom čine 32,87% registrovanih nezaposlenih, a oni sa fakultetom samo 4,55%.

Premijer Marčel Čolaku i ministar poljoprivrede Florin Barbu razgovarali su u ponedeljak sa predstavnicima trgovinskih lanaca o nameri bukureštanske vlade da još jednom produži meru kojom je prošle godine ograničila komercijalni dodatak osnovnim namirnicama. Ministar poljoprivrede je nedavno izjavio da podaci Republičkog zavoda za statistiku i Konkurencijskog saveta pokazuju da je uredba delovala. On je najavio i da se vodi računa i o uvođenju novih proizvoda na listu. Uredba o vanrednim situacijama koju je prošlog leta usvojila vlada u Bukureštu da bi se suprotstavila posledicama inflacije privremeno je ograničila komercijalni dodatak za nekoliko proizvoda, uključujući hleb, mleko, jogurt, brašno, jaja, piletinu i svinjetinu. Kasnije je mera produžena za još tri meseca i na spisak su uključene i druge namirnice.

Rumunski premijer Marčel
Čolaku saopštio je u ponedeljak da je odlučio da produži za 60 dana uredbu o
ograničavanju komercijalnog dodatka za osnovnu hranu. On je naveo da su, prema
podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene u decembru 2023. godine bile
veće za 5,8% nego u decembru 2022. godine, dok je u junu 2023. (pre uvođenja
ove mere) razlika u odnosu na isti mesec prethodne godine bila skoro 18%.

Francuska najavljuje da će uložiti napore da ublaži ekološke propise Evropske unije koji nisu po volji francuskih poljoprivrednika, posebno onu po pitanju udela poljoprivrednog zemljišta koje mora ostati neobrađeno. Francuska vlada predstavila je nekoliko mera za povećanje prihoda od poljoprivrede i priprema druge, komplementarne, dok protesti poljoprivrednika preti da blokiraju prestonicu i druge velike gradove. Poljoprivrednici protestuju zbog niskih primanja, teške birokratije i konkurencije uvoza. Nakon mera koje je najavio premijer, u Francuskoj je smanjen intenzitet protesta. Trenutno je u toku 40 akcija poljoprivrednika, u odnosu na skoro 120 prošle nedelje. Kako prenosi Frans pres, nemački zemljoradnici su u ponedeljak blokirali i pristupne puteve nekoliko luka u zemlji, posebno onoj u Hamburgu (severna Nemačka), u znak protesta protiv uklanjanja fiskalnih olakšica za dizel gorivo. Akcije od ponedeljka usledile su nakon perioda neuspešnih pregovora između sindikata poljoprivrednika i vlade u Berlinu. Protestne akcije poljoprivrednika održavaju se u nekoliko zemalja u Evropi, poput Rumunije ili Poljske.

Ruski predsednik Vladimir Putin registrovan je kao kandidat za sopstvenog naslednika na predsedničkim izborima koji će se održati od 15. do 17. marta – saopštila je u ponedeljak Centralna izborna komisija, koju su preuzele ruske i međunarodne novinske agencije. Napominje se da i pristalice i protivnici lidera Kremlja očekuju da bez problema osvoji još jedan šestogodišnji mandat. Ako ga dovrši, postao bi najdugovječniji vladar Rusije, od 18. veka, od vremena cara, do danas. Bivši agent sovjetske političke policije, KGB, bivši premijer, Putin je prvi put izabran za šefa države 2000. godine, kao imenovani naslednik prvog predsednika postsovjetske Rusije Borisa Jeljcina. 2008. godine, kada mu Ustav nije dozvolio da stupi na treći uzastopni mandat, postao je premijer i formalno je ustupio mesto Kremlja Dmitriju Medvedevu, ali je ostao pravi moćnik ruske politike. Od 2012. godine, posle izmene Ustava, pa do danas, Putin je bez prekida obavljao funkciju šefa države. Njegov režim je obeležen krvavim slamanjem secesionističke pobune u severnokavkaskoj republici Čečeniji, represijom unutrašnje opozicije, invazijom na Gruziju 2008. i Ukrajinu 2022. godine.