Vesti-28.12.2023
Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je u četvrtak Zakon o državnom budžetu i Zakon o državnom budžetu za socijalno osiguranje za sledeću godinu. Normativne akte Vlada je usvojila 15. decembra, a parlament, po ubrzanoj proceduri usvojio ih je pet dana kasnije. Budžet Rumunije za 2024. godine biće usmeren na investicije u vrednosti od oko 7% BDP-a, kao i na privredni rast od 3,4%, dok je deficit procenjen na 5% BDP-a.
Newsroom, 28.12.2023, 18:54
Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je u četvrtak Zakon o državnom budžetu i Zakon o državnom budžetu za socijalno osiguranje za sledeću godinu. Normativne akte Vlada je usvojila 15. decembra, a parlament, po ubrzanoj proceduri usvojio ih je pet dana kasnije. Budžet Rumunije za 2024. godine biće usmeren na investicije u vrednosti od oko 7% BDP-a, kao i na privredni rast od 3,4%, dok je deficit procenjen na 5% BDP-a.
Ministarstvo unutrašnjih poslova iz Bukurešta postiglo je politički dogovor sa svojim kolegama iz Beča i Sofije, o delimičnom proširenju šengenskog prostora sa Rumunijom i Bugarskom na vazdušnoj i pomorskoj granici, počev od marta 2024. godine. Sledeće godine će se nastaviti pregovori za ulazak dve zemlje u zonu slobodnog kretanja i sa kopnenim granicama. U utorak i sredu vodjeni su diplomatski razgovori na nivou ministarstava unutrašnjih poslova, ministarstava spoljnih poslova, uz učešće diplomatskih misija akreditovanih pri EU, o nacrtu odluke Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove kojom bi ovaj politički sporazum bio pravno inkorporira. Razgovori su nastavljeni i danas. Materijalizacija političkog dogovora u odluci zahteva saglasnost svih država članica EU. Podsećamo, krajem prošle godine u Savetu za pravosudje i unutrasnje poslove nije usvojena jednoglasna odluka o ulasku Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, članice EU od 2007. godine, zbog protivljenja Austrije i Holandije.
Na poslednjem ovogodišnjem sastanku, Vlada Bukurešta danas je analizira i nacrt uredbe o smanjenju javnih rashoda, od 1. januara naredne godine. Cilj je da se pojedine kategorije sluzbenika, koji su imali koristi od povećanja plata ove godine, izuzmu od povećanja od 5% naredne godine. Reč je o zaposlenima u Ministarstvu finansija, u nacionalnoj agenciji za zdravstvo osiguranje, u pravosuđu, ali i zaposlenima iz prosvete, jer će sledeće godine dobiti povećanje od 20 odsto. Vlada želi da novac, koji će dobiti od ove uštede iskoristi za povećanje niskih plata u javnom sektoru. Na dnevnom redu sastanka bio je i uvoz šećera i brašna iz Ukrajine. Vlada je ove godine donela hitnu uredbu kojom se postavljaju jasni uslovi pod kojima rumunske kompanije mogu da kupuju žito iz Ukrajine. Vlada želi da donese novu uredbu kojom se postavljaju slični uslovi za kupovinu brašna i šećera iz susedne Ukrajine. Vlada takođe danas želi da usvoji hitnu uredbu za postepeno uvođenje novih elektronskih ličnih karata, koje će zameniti starije koje nisu u skladu sa bezbednosnim standardima EU.
Sjedinjene Države su najavile isplatu dodatnih 250 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini. Međunarodni mediji pišu da će ovo biti poslednji paket vojne pomoći Ukrajini pre novog glasanja u Kongresu, gde je republikanska većina pokazala nespremnost prema inicijativama Bajdenove administracije, koja je Ukrajini obećala preko 61 milijardu dolara. Imperativ je da Kongres reaguje brzo, što je pre moguće, kako bi unapredio naše interese nacionalne bezbednosti pomažući Ukrajini da se odbrani“, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken. Ovaj paket pomoći uključuje municiju za protivvazdušnu odbranu, druge komponente za sisteme protivvazdušne odbrane, dodatnu municiju za artiljerijske raketne sisteme visoke pokretljivosti, artiljerijsku municiju 155 mm i 105 mm i protivoklopnu municiju, navodi se u saopštenju Stejt departmanta. Hvala vam na pomoći. Pobedićemo, napisao je na mrži X (bivši Tviter) šef administracije ukrajinskog predsednika Andrij Jermak.
Izraelska vojska je u četvrtak koncentrisala svoje operacije u centru Pojasa Gaze, odakle kaže da želi da eliminiše palestinski islamistički pokret Hamas. Prema podacima Ministarstva zdravlja takozvane Hamasove vlade u Pojasu Gaze, izraelske snage su ubile 195 ljudi za 24 sata. Prema istom izvoru, od početka sukoba ubijeno je 21.110 Palestinaca, uključujući 6.300 žena i 8.800 dece. Vojska takođe pojačava svoje napade noću u većim gradovima okupirane Zapadne obale, posebno u Dženinu i Ramali, gde se nalazi sedište palestinskih vlasti, koje predvodi Mahmud Abas. Generalštab vojske upozorio je da se inteziviraju sukobi duž granice sa Libanom, odakle deluje Hezbolah, šiitski pokret koji je, poput sunitskog Hamasa, deo takozvane osovine otpora“ oružanih grupa bliskih Iranu, koje Izrael smatra velikim neprijateljima. U blizini granice sa Libanom, na Golanskoj visoravni, koju je anektirao Izrael, srušio se dron. Načelnik generalštaba izraelske vojske Herci Halevi rekao je da su njegovi ljudi spremni za proširenje borbe na severu protiv Hezbolaha.
Osoba koja se nalazila u pansionu Ferma Dacilor u Prahovu (južna Rumunija), uništenom u požaru koji se dogodio pre dva dana, i dalje se vodi kao nestala, a vlasti proširuju istragu kako bi otkrile uzrok požara u kojem je poginulo sedam osoba. Pokrenut je krivični postupak za nekoliko krivičnih dela, a stručnjacima na mestu nesreće pridružio se i tim stručnjaka Nacionalnog instituta za bezbednost i protiveksplozivnu zaštitu Petrošani. U međuvremenu, načelnik Odeljenja za vanredne situacije Raed Arafat poslao je kontrolni tim da proveri rad Inspektorata za vanredne situacije Prahova, a po prvim dobijenim informacijama, smenio je načelnik Županijske preventivne inspekcije. Sa svoje strane, načelnik Županijskog inspektorata podneo je ostavku, na zahtev Arafata.
Rumunski policajci stigli su u planinsko odmaralište Bansko, u Bugarsku, da bi zajedno patrolirali sa bugarskim kolegama tokom zimske turističke sezone – najavljuju mediji iz Bukurešta. Mešoviti timovi će do 26. marta 2024. vršiti patrolne aktivnosti na očuvanju javnog reda. Zajednička praksa patroliranja, koja je već uspostavljena, koristiće stranim turistima u Banskom, a prisustvo rumunskih policajaca doprineće miru građana obe zemlje – kažu nadležni.
Poslanički dom Bukurešta odbacio je u četvrtak, sa 260 glasova za i 16 protiv, tri inicijative Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (opozicije) u vezi sa autonomijom takozvane županije Sekujesk (centar), koju čine okrug Harghita i Kovasna i deo okruga Mureš. Sve ostale političke stranke su tokom debata isticale da ova tri dokumenta krše nekoliko članova Ustava i štete vladavini prava. Zakonski predlozi se tiču statusa autonomije oblasti, statusa kulturne autonomije mađarske zajednice u Rumuniji i okvirnog zakona o kulturnoj autonomiji nacionalnih zajednica. Dakle, pomenuta oblast treba da bude autonomna regija sa pravnim subjektom u okviru Rumunije, sa svojim predsednikom. Normativni akt takođe predviđa da regionalnu autonomiju vrši administrativni savet, dok bi mađarski jezik imao isti status kao službeni jezik rumunske države. Lider PSD-a, premijer Marčel Čolaku, pozdravio je glasanje poslanika kojim su odbačene one toksične inicijative vezane za autonomiju Ţinutului Secuiesc (Zemlje Seljaka) i kulturnu autonomiju zasnovanu na etničkim kriterijumima. Tri dokumenta će najverovatnije sledeće nedelje stići u Senat, organ koji donosi odluke.
