Vesti 28.11.2019
Ustavni Sud Rumunije je u četvrtak potvrdio rezultate drugog kruga predsedničkih izbora koji su se održali u nedelju. U četvrtak je i Centralna izborna komisija iz Rumunije objavila konačne rezultate drugog kruga predsedničkih izbora. Prema Centralnoj izbornoj komisiji, sadašnji predsednik, Klaus Johanis, kog je podržavala vladajuća Nacionalna liberalna stranka (PNL), pobedio je na izborima sa 66,09% glasova, što je duplo više u odnosu na njegovu protivkandidatkinju, bivšu socijaldemokratsku (PSD) premijerku Vioriku Dančila, koja je osvojila 33,91% glasova. Prema Centralnoj izbornoj komisiji, broj glasača koji su izašli na birališta iznosi 9.953.659, što predstavlja 54,46% od ukupnog broja birača upisanih u stalne izborne liste. U inostranstvu, u drugom krugu predsedničkih izbora glasalo je 944.077 glasača, a predsednik Johanis je osvojio skoro 94% glasova. Viorika Dančila je u utorak podnela ostavku sa mesta predsednika Socijaldemokratske stranke (PSD).
Leyla Cheamil, 28.11.2019, 18:12
Rumunski ekonomisti skreću pažnju na budžetske rizike koji su povezani sa povećanjem penzija, prema novom važećem zakonu. Povećanje penzija ove jeseni značilo je dodatne troškoe u vrednosti od preko 600 miliona evra, procenjuje glavni ekonomista Narodne Banke Rumunije (BNR), Valentin Lazja. Objasnivši da se negativni uticaj već ogleda u produbljenju budžetskog deficita u narednim godinama, deficit koji je za 2022. godinu procenjen na 6,5%, Valentin Lazja smatra da bi bilo primereno da se odloži primena novog zakona o penzijama. Ekonomista Narodne Banke Rumunije je istovremeno procenio da povećanje poreskih prihoda ne bi trebalo automatski da uključuje i povećanje poreza. S druge strane, premijer Ludovik Orban je rekao da budžet za sledeću godinu treba načiniti uzimajući se u obzir i porast penzija od 40%, i da dokle god postoji ovaj zakon, on će se primenjivati. Šef vlade je odbio intervenisanje hitnom uredbom u tako osetljivom domenu.
Očekivani životni vek u Rumuniji jedan je od najnižih u Evropskoj Uniji i mada je neprestano rastao od 2000. godine, ostaje za gotovo šest godina ispod proseka Unije. Veliki broj smrtnih slučajeva od uzroka koji se mogu lečiti ukazuje da je potrebno poboljšati pristup faktorima rizika i povećati efikasnost zdravstvenih usluga. Pored toga, nedovoljno finansiranje zdravstvenog sistema potkopava sposobnost zemlje da odgovori na trenutne potrebe stanovništva, navodi se u izveštaju Evropske komisije koji je objavljen u ćetvrtak.
Spasilačke ekipe koje traže preživele među ruševinama zgrada koje su se srušile nakon silovitog zemljotresa, koji se dogodio u utorak u Albaniji, pronašle su još deset beživotnih tela, tako da se bilans žrtava povećao na 40, izjavio je u četvrtak Ministar Odbrane u Tirani. Zemljotres jačine 6,4 po Rihterovoj skali je imao epicentar 30 km zapadno od Tirane i osetio se u regionu Balkana i u regiji Pulja sa juga Italije. Sreda je u Albaniji bila dan žalosti, a proglašeno je vanredno stanje u dva najugroženija grada, Drač na obali Jadrana i Tumane, koji se nalazi severno od prestonice Tirane. Katastrofa je iza sebe ostavila preko 650 povređenih. Pomoć je stigla iz nekoliko evropskih zemalja, a ekipe su bile poslate iz Italije, Grčke, Francuske i Rumunije. Rumunsko Ministarstvo odbrane poslalo je dva aviona u misiju u Albaniju, sa timom za pretragu i spašavanje koji broji preko 50 ljudi. I predsednik Klaus Johanis i Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta izjavili su saučešće Albaniji usled tragedije.
Zemlje članice NATO-a
složile su se oko sporazuma koji omogućava Sjedinjenim Američkim Državama da
smanji svoj doprinos operativnom budžetu Alijanse, izjavilo je u četvrtak
nekoliko zvaničnika Severoatlantske alijanse, kako prenosi Agencija Frans-Pres
(AFP). Na samitu 2018. godine američki predsednik, Donald Tramp, tražio je
smanjenje doprinosa svoje zemlje finansijskim naporima NATO-a. Sjedinjene
Američke Države trenutno obezbeđuju 22,1% budžeta Alijanse, što iznosi 2,37
milijardi evra u 2019. godini. Ostalih 29 zemalja članica NATO su se obevazale
2015. godine da će povećati troškove za odbranu na 2% od ukupnog bruto
društvenog prihoda do 2024. godine. Osam zemalja su dostigle ovaj nivo
potrošnje za odbranu u 2019. godini: Sjedinjene Američke Države, Grčka,
Estonija, Litvanija, Letonija, Velika Britanija, Rumunija i Poljska.
