Vesti – 28.10.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 28.10.2024, 18:18
Sredinom ove godine stanovništvo Rumunije je iznosilo 21.779.000 stanovnika, što je za jedan procenat manje u odnosu na 1. jun 2023. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, pojačan je fenomen demografskog starenja, tako da ljudi stariji od 65 godina premašuju skoro za milion segment mlade populacije do 14 godina. 55% Rumuna živi u gradu, ali se fenomen migracije sela nastavio i skoro 90.000 ljudi se preselilo na selo u roku od godinu dana. Ženska populacija je za pola miliona veća od muške, a prosečna starost u zemlji je blizu 43 godine.
Rumunija je postala najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji, sa proizvodnjom od 2,3 milijarde kubnih metara gasa u drugom kvartalu, izjavio je rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža, koji je dodao da je Rumunija prestigla Holandiju, koja je zabeležila proizvodnju od 2,2 milijarde kubnih metara gasa. Burduža je precizirao i da glavna zasluga pripada isključivo rumunskoj kompaniji za eksploataciju prirodnog gasa Romgaz, koja je za šest meseci imala za 5% veću proizvodnju gasa u odnosu na isti period prošle godine. Prema rečima Burduže, Romgaz planira da izdvoji 600-800 miliona leja za povećanje proizvodnje. Samo ove godine rumunska kompanija je pustila u proizvodnju sedam novih sondi. Ministar energetike je dodao da su Rumuni dobili četvrtu najnižu cenu prirodnog gasa, prema podacima Evrostata.
Prosečna cena litra benzina porasla je u Rumuniji za 3,3%, u poslednjih 30 dana, koštajući u Bukureštu između 7,09 leja i 7,18 leja. U istom periodu, prosečna cena za litar dizel goriva je porasla za 2,3%, što znači da se litar standardnog dizel goriva, u glavnom gradu, prodaje po cenama između 7,10 leja i 7,19 leja (1 evro= 5 leja – n.ur.) Tokom ovog perioda, Rumunija se nalazi na 7. mestu u Evropskoj uniji među zemljama sa najjeftinijim benzinom i na 9. mestu po najnižoj ceni dizela.
Što pre pristupanje Rumunije sa kopnenim granicama šengenskom prostoru je u nacionalnom interesu Mađarske, izjavio je u ponedeljak šef diplomatije Peter Sijarto, prenosi mađarska novinska agencija MTI. Prema njegovim rečima, vlada u Budimpešti se nada da bi to moglo da se desi pre kraja mađarskog predsedavanja Savetom Evropske unije, 31. decembra. Peter Sijarto je izjavio da je „Rumunija preduzela sve neophodne pripremne mere” da bude kooptirana, što pokazuju ocene briselskih eksperata i gotovo jednoglasna podrška članica Evropske unije. Osvrćući se na odbijanje Austrije da podrži pun ulazak Rumunije u Šengen, ministar je rekao da je mađarska vlada u stalnim konsultacijama sa austrijskim zvaničnicima. Pristupanje Rumunije bi takođe bilo „u punoj saglasnosti“ sa interesima mađarske etničke zajednice u Rumuniji, dodao je Peter Sijarto, prenosi MTI.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Jan Kes Martijn, posetiće Bukurešt od 5. do 8. novembra, kako bi analizirala nedavna ekonomska i finansijska kretanja i pregledala makroekonomske prognoze. U najnovijem izveštaju „World Economic Outlook” koji je nedavno objavljen, MMF je revidirao naniže na 1,9% procene u vezi sa napretkom rumunske privrede ove godine, sa 2,8% koliko je bilo prognozirano u aprilu. Prema novim ciframa koje je objavio MMF, nakon rasta od 2,1% prošle godine, napredak rumunske privrede će se ove godine usporiti na 1,9%, a ubrzaće se na 3,3% 2025. godine.
Od 27. do 30. oktobra u Bukureštu boravi delegacija NATO Komiteta za odbrambenu politiku i planiranje. Prema saopštenju za štampu Ministarstva odbrane, poseta nudi priliku za produbljivanje odnosa saradnje i procenu doprinosa Rumunije jačanju odvraćanja i odbrane NATO-a. Delegacija NATO primljena je u sedištu Ministarstva odbrane, gde je naglašen značaj jačanja savezničke solidarnosti u aktuelnom bezbednosnom kontekstu, sa akcentom na crnomorski region, i istaknuti prioriteti Rumunije u okviru NATO-a. Na dnevnom redu posete su i odlasci u multinacionalne strukture od strateškog značaja za odbranu i položaj odvraćanja na istočnom krilu. Ova poseta podvlači posvećenost Rumunije NATO-u i odražava značajan doprinos jačanju zajedničke bezbednosti – navodi se i u saopštenju.
Prema podacima rumunskog ministarstva finansija, dug javne uprave – državni dug – dostigao je 876,288 milijardi leja (oko 175 milijardi evra) u julu. Kao procenat BDP-a, državni dug je porastao na 52%. Istovremeno, unutrašnji dug javne uprave iznosio je, takođe u julu, 428,925 milijardi leja (oko 85,7 milijardi evra), odnosno 25,5% BDP-a, dok je spoljni dug javne uprave iznosio 447,363 milijarde leja (oko 89,5 milijardi evra), odnosno 26,6% BDP-a. S druge strane, budžetski deficit procenjen za 2024. godinu iznosi skoro 8% BDP-a. Rumunija je od 2020. godine u proceduri prekomernog deficita, u uslovima prekoračenja, u 2019. godini, granice od 3%, utvrđene u okviru Pakta za stabilnost i rast. Prema preporuci Saveta Evropske unije 2021. godine, Rumunija je morala da izađe iz procedure prekomernog deficita najkasnije do 2024. godine.
Rumunska teniserka Simona Halep (883 WTA) poražena je u ponedeljak od Kineskinje Jue Juan (45 WTA) rezultatom 6-3, 6-3, u prvom kolu WTA 250 turnira u Hong Kongu. Ovo je bio prvi duel bivše svetsk liderke i Juana. Za Halep je to bio tek drugi nastup na WTA glavnom žrebu ove godine, nakon poraza u prvom kolu u Majamiju u martu. Ana Bogdan (109 WTA), koja će u prvom kolu igrati protiv Australijanke Kimberli Birel (111 WTA), takođe je u glavnom žrebu na turniru u Hong Kongu sa ukupnim nagradama od skoro 270.000 dolara. Birel je pobedila u njihovom jedinom susretu prošle godine u prvom kolu kvalifikacija za Australijan open.
