Vesti 28.10.2022
Prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku Rumunija je u periodu između jula 2021. i jula 2022. izgubila preko 100.000 stanovnika
Newsroom, 28.10.2022, 17:57
Prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku Rumunija je u periodu između jula 2021. i jula 2022. izgubila preko 100.000 stanovnika. Sa preko 22 miliona ljudi sa stalnim boravkom u Rumuniji, taj broj je pao na 21,9 miliona. Gradsko (56,2%) i žensko(51,2) stanovništvo čini većinu. Prosečna starost iznosila je 42,1 godinu, za jedan mesec više nego 1. jula 2021. Proces demografskog starenja je intenziviran u odnosu na 1. jul 2021. povećanjem udela starijeg stanovništva i blagim smanjenjem udela mladih (0 -14 godina) Podaci Nacionalnog instituta za statistiku se odnose na osobe sa rumunskim državljanstvom i stalnim boravkom u Rumuniji, a mogu uključivati i migrante. Prema Institutu, 2060. godine Rumunija bi mogla imati između 16,3 miliona stanovnika, u optimističkom scenariju, a 12,5 miliona, u pesimističkom.
Vlada Rumunije povećala je broj obrazovnih jedinica sa 350 na 450 u kojima đaci mogu da dobiju topli obrok odnosno užinu, kroz hitnu uredbu usvojenu na sednici u petak. Ministarka prosvete Liđija Deka izjavila je da je broj učenika, koji će imati koristi od ovog programa, povećan za 38.000. Ukoliko škola nije u mogućnosti da obezbedi topli obrok, deca će dobiti paket hrane u vrednosti od 15 leja (3 evra) pokorisniku. Takođe na sastanku u petak, izvršna vlast usvojila je hitnu uredbu o osnivanju nove vladine agencije koja će se baviti promocijom rumunskog izvoza i stranih investicija.
Penzije u rumunskom javnom sistemu biće povećane od 1. januara 2023. godine, a vlasti planiraju povećanje od najmanje 10%. Jedna od prepreka, a to je gornja granica rashoda za penzije predviđena Nacionalnim planom za oporavak i otpornost, biće zamenjena indikatorom koji se odnosi na budžetske mogućnosti i druge kriterijume finansijske discipline, najavio je premijer Nikolaje Čuka u Briselu. Premijer je razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, o tehničkim detaljima koje treba da utvrde stručnjaci.
U Rumuniji će skoro 600 slučajeva korupcije u kojima
procenjena ukupna šteta iznosi više od milijardu evra biti pogođeno odlukama Ustavnog
suda Rumunije i Vrhovnog suda, prema kojima se odluka o zastarevanju krivičnog
dela primenjuje retroaktivno, skreće pažnju Nacionalna direkcija za borbu
protiv korupcije (DNK). Iz ove institucije tvrde da će zbog toga krivični
postupci biti obustavljeni i odgovornost za koruptivna krivična dela neće biti
otklonjena. Samo mito i trgovina uticajem doneli su 150 miliona evra u džepove
zvanica i korumpiranih državnih službenika, kažu istražitelji. Nacionalna
direkcija za borbu protiv korupcije (DNA) najavljuje da će obavestiti Sud
pravde EU kako bi mogao da proceni da li su odluke o retroaktivnoj primeni u
skladu sa pravilima sudstva Zajednice.
Premijer Nikolaje Ćuka boravio je u zvaničnoj radnoj poseti Briselu, gde mu je obećana puna podrška za pristupanje Rumunije Šengenu. Dobijeni su i pozitivni signali u vezi sa ukidanjem Mehanizma za saradnju i verifikaciju. Rumunski premijer, na tu temu, razgovarao je sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, dok je ministar pravde Katalin Predoju, koja je takodje boravio u Briselu, razgovarao sa potpredsednicom Evropske komisije Verom Jurovom i komesarom Evropske unije za pravosuđe, Didier Rejnders. Pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu moglo bi se naći na dnevnom redu sednice Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove od 8. do 9. decembra 2022. godine.
U četvrtak je, na svim graničnim prelazima Rumunije, prošlo kontrolne formalnosti (kako u pravcu ulaska tako i izlaska). 190 hiljada ljudi, rumunskih i stranih drđavljana. Na putu za ulazak u zemlju bila je skoro 91 hiljada ljudi, od čega 8.400 ukrajinskih državljana (porast za 3,8% u odnosu na prethodni dan). Tako je, počev od 10. februara (predkonfliktni period), dve nedelje pre invazije Rusije na Ukrajinu, do 27. oktobra, na nacionalnom nivou, u Rumuniju ušlo najmanje 2,68 miliona ukrajinskih državljana. Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice procenila je da je u periodu od 24. februara do 25. oktobra u evropske zemlje stiglo najmanje 7,7 miliona izbeglica iz bivših sovjetskih republika. Od pokretanja ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, kako je naziva Moskva, u susedne zemlje stiglo je više od 14,3 miliona Ukrajinaca.
Međunarodna agencija za atomsku energiju planira da poseti 2 ukrajinska mesta ove nedelje“ na zahtev Kijeva, pošto ruski predsednik Vladimir Putin optužuje Ukrajinu da je uništila dokaze da je pripremala prljavu bombu. Prethodno je Putin zatražio misiju IAEA što je pre moguće“. Prema njegovim rečima, Ukrajina planira da upotrebi radioaktivno oružje i da naknadno tvrdi da je Rusija izvela nuklearni napad. U međuvremenu, Pentagon šalje Ukrajini novi vojni i paket pomoći u iznosu od 275 miliona dolara, kako bi pomogao naporima da se ruske snage proteraju iz ključnih oblasti na jugu zemlje. S druge strane, američki ministar odbrane Lojd Ostin je u četvrtak upozorio Vladimira Putina da će nuklearni napad izazvati značajan“ odgovor međunarodne zajednice. Američki zvaničnik je rekao da je upotreba ove vrste oružja ili čak spominjanje opasno i neodgovorno“. U međuvremenu, u Ukrajini se nastavljaju sukobi, pri čemu su ruske snage lansirale preko 30 dronova u proteklih nekoliko dana, a ukrajinska vojska je uništila 23, navodi Kijev. Od februara, Rusija je izvela 4.500 raketnih napada i preko 8.000 vazdušnih napada na Ukrajinu, rekao je predsednik Vladimir Zelenski.