Vesti – 28.07.2023

Rumunski premijer Marčel Čolaku zatražio je od svih nadležnih institucija da centralizuju podatke o štetama izazvanim ekstremnim vremenskim pojavama koje su se poslednjih dana desile na nacionalnom nivou. Nakon toga će biti preduzete mere da se šteta sanira i da se ona ubuduće izbegne – naveo je portparol izvršne vlasti. Prema podacima Generalnog inspektorata za vanredne situacije, više od 50 lokaliteta u 19 županija i u glavnom gradu Bukureštu pogođeno je ove nedelje olujama i obilnim padavinama. Nekoliko ljudi je izgubilo život, a oštećene su kuće, zgrade i automobili.

Newsroom, 28.07.2023, 18:22

Rumunski premijer Marčel Čolaku zatražio je od svih nadležnih institucija da centralizuju podatke o štetama izazvanim ekstremnim vremenskim pojavama koje su se poslednjih dana desile na nacionalnom nivou. Nakon toga će biti preduzete mere da se šteta sanira i da se ona ubuduće izbegne – naveo je portparol izvršne vlasti. Prema podacima Generalnog inspektorata za vanredne situacije, više od 50 lokaliteta u 19 županija i u glavnom gradu Bukureštu pogođeno je ove nedelje olujama i obilnim padavinama. Nekoliko ljudi je izgubilo život, a oštećene su kuće, zgrade i automobili.

Rumunska vlada usvojila je Nacionalni plan za prevenciju i borbu protiv raka. Novi program favorizuje brz pristup pacijenata preventivnim merama, dijagnostici, lečenju i palijativnim uslugama. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da će se ulagati u onkologiju, a usluge od kojih će pacijenti imati koristi biće u potpunosti izmirene, uključujući i naprednu radioterapiju. On je precizirao i da će Vlada razviti i fond za inovacije, čiji će glavni korisnici biti onkološki pacijenti, a plan će se primenjivati u etapama, u narednih 5 godina. Predstavnici Saveza udruženja obolelih od raka kritikovali su, međutim, nepostojanje metodoloških pravila za primenu ovog plana, bez kojih se, kažu, ne zna koliko će proći od postavljanja dijagnoze do početka efikasnog lečenja.

Viši kasacioni i pravosudni sud iz Bukurešta je u četvrtak zadržao pravosnažnu odluku o oslobađanju dvojice bivših oficira Sekuritate (političke policije u komunističkom periodu), Marina Prvuleskua i Vasilea Hodiša, optuženih za mučenje disidenta Georgea Ursua. U početku im je suđeno za zločine protiv čovečnosti. Građevinskog inženjera, pesnika i pisca Georgija Ursua istraživala je Sekuritatea 80-ih godina, nakon što je slao pisma Slobodnoj Evropi i zato što je vodio dnevnik u kojem je beležio strahote komunističkog rukovodstva. U periodu od januara do novembra 1985. godine bio je predmet informativne i sudske istrage za dela ili činjenice koje su smatrane neprijateljskim prema komunističkom režimu, a uhapšen je u septembru 1985. godine. Umro je dva meseca kasnije, nakon batina koje je dobio u pritvoru. Nakon odluke Visokog kasacionog suda i pravde u četvrtak, ministarka Alina Gorgiu izjavila je da ne bi želela da prisustvuje prihvatanju bilo kakvog oblika represije i torture. Istovremeno, nevladina organizacija Grupa za socijalni dijalog smatra da je odluka Vrhovnog suda da oslobodi mučitelje disidenta Georgea Ursua najradikalniji pravni oblik rehabilitacije komunističkog totalitarizma. Tužioci u ovom slučaju razmatraju mogućnost vanredne žalbe.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu pozdravlja usvajanje u četvrtak, od strane američkog Senata, Zakona o odobrenju budžeta za odbranu Sjedinjenih Američkih Država, koji uključuje i nacrt zakona o strategiji bezbednosti Crnog mora. Glasanje američkog Senata predstavlja novi signal o snažnoj, dvopartijskoj podršci koju bezbednost Crnog mora, kao regiona od strateškog značaja za evroatlantsku zajednicu, uživa na nivou Kongresa, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Navedeni izvor ističe da se ovaj signal pridružuje važnim odlukama za oblikovanje strateškog okvira za približavanje crnomorskom regionu od strane administracije Vašingtona, uključujući praćenje dijaloga i bliske konsultacije sa Rumunijom“. Nacrt zakona koji je odobrio Senat trebalo bi da bude posredovan, dalje, tokom septembra, sa verzijom zakona koja je već usvojena u Predstavničkom domu. Podsećamo da se u zakonodavnoj proceduri iu Predstavničkom domu nalazi predlog zakona sličan Zakonu o bezbednosti Crnog mora (Black Sea Securitz Act), koji nudi povoljne izglede da njegov tekst bude uzet u postupku posredovanja u konačnoj verziji koja će biti upućena na promulgaciju predsedniku Džou Bajdenu. .

Dva nova staračka doma za
starije sa problemima identifikovana su u četvrtak u Rumuniji, jedan u županiji
Mureš (centar) i jedan ilegalni u Voluntari, blizu Bukurešta. U Murešu je
pronađeno 7 osoba koje su držane u neprikladnim uslovima u podrumu, pored 23
koje se nalaze u službenim dokumentima azila. Slučaj sada istražuje policija.
Razrešeni su župan i podžupan. Podsećamo, pre nekoliko nedelja u Rumuniji je
izbio skandal azila strave, kako su ih mediji nazvali, u kojima su nehumano
tretirani stari ili invalidi. Tužioci Direkcije za borbu protiv organizovanog
kriminala i terorizma su se potom uputili u tri takva doma u blizini Bukurešta,
izvršili pretrese i doveli nekoliko osumnjičenih na saslušanja. Ministar rada i
ministar porodice tada su podneli ostavke. S druge strane, Uprava za
kazneno-popravne ustanove odlučila je da izvrši proveru Edukativnog centra
Buziaš (zapad), namenjenog za resocijalizaciju maloletnika i mladih koji su
počinili krivična dela, nakon što je tamo zadržani mladić brutalno pretučen od
strane nadzornih policajaca. Ministar pravde podneo je krivičnu prijavu u ovom
slučaju i razrešio rukovodstvo Centra.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu upozorava rumunske državljane koji borave ili nameravaju da putuju u Grčku da lokalne vlasti danas drže na visokom nivou rizik od šumskih požara u nekoliko oblasti u zemlji. Posebno je ozbiljna situacija na ostrvu Rodos, gde se nalaze i 92 rumunska vatrogasca. Kako bi što bolje odgovorila na pojavu koja iz godine u godinu raste, Evropska komisija je najavila da će stvoriti sopstvenu flotu aviona opremljenih za gašenje požara, za ovu svrhu nabavivši 12 takvih letelica. Oni će biti pozicionirani u evropskim zemljama u slivu Sredozemnog mora, gde se javlja najviše požara.

Očekuje se da će izvršna vlast iz Bukurešta sledeće nedelje objaviti niz fiskalnih mera za povećanje prihoda državnog budžeta i smanjenje deficita. Mere bi podrazumevale ukidanje oko 200.000 nepopunjenih mesta u budžetskom aparatu, reorganizaciju pojedinih ministarstava i spajanje pojedinih njima podređenih institucija. Kako bi ispunili cilj deficita od 4,4% bruto domaćeg proizvoda, vladajuća koalicija Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) razgovara, između ostalog, o eliminisanju nekoliko izuzetaka od plaćanja doprinosa za zdravstvo u sektorima kao što su IT, građevinarstvo i poljoprivreda, ali i o zadržavanju samo dve stope PDV-a, jedne od 9% i druge od 19%. Lideri koalicije analiziraju i opciju uvođenja poreza od 1% za imovinu koja ima veću vrednost od 500.000 evra.

Tri rumunska tima igrala su u četvrtak uveče u preliminarnim utakmicama Konferens Lige Evrope. Sepsi OSK Sfantu George (centar) pobedio je, u gostima, rezultatom 2-0 u meču protiv bugarskog tima TSKA Sofija. Revanš meč igra se 3. avgusta u Sepsi OSK Areni u Sfantu Georgeu. A šampion Rumunije Farul Konstanca (jugoistok) je na svom terenu savladao jermenski tim Urartu sa 3-2. Revanš je zakazan, u gostima, 3. avgusta. Bivši šampion CFR Kluž (severozapad) završio je nerešeno, na svom terenu, sa turskom ekipom Adana Demirspor, 1-1. Revanš je na programu u Adani, 3. avgusta.