Vesti – 28.06.2023

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u četvrtak i petak u Briselu na letnjem sastanku Evropskog saveta. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije, sastanak će početi radnim ručkom sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, što je prilika da se razgovara o izazovima i zajedničkim pristupima na nivou dve organizacije u kontekstu agresije Rusije na Ukrajinu. Kasnije, tokom radnih sesija, evropski lideri će raspravljati, između ostalog, o situaciji u Ukrajini, potrebi da se zadrži snažna evropska podrška ovoj državi na svim nivoima, kao i o primeni sankcija i nastavku napora da Moskva odgovara za počinjene zločine. Prethodno je predsednik Klaus Johanis boravio u Hagu na sastanku manjeg obima posvećenom pripremi samita NATO u Viljnusu sledećeg meseca, kome su prisustvovali predstavnici sedam savezničkih država sa istočnog i severnog krila alijanse.

Newsroom, 28.06.2023, 18:12

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u četvrtak i petak u Briselu na letnjem sastanku Evropskog saveta. Kako je saopšteno iz Predsedničke administracije, sastanak će početi radnim ručkom sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, što je prilika da se razgovara o izazovima i zajedničkim pristupima na nivou dve organizacije u kontekstu agresije Rusije na Ukrajinu. Kasnije, tokom radnih sesija, evropski lideri će raspravljati, između ostalog, o situaciji u Ukrajini, potrebi da se zadrži snažna evropska podrška ovoj državi na svim nivoima, kao i o primeni sankcija i nastavku napora da Moskva odgovara za počinjene zločine. Prethodno je predsednik Klaus Johanis boravio u Hagu na sastanku manjeg obima posvećenom pripremi samita NATO u Viljnusu sledećeg meseca, kome su prisustvovali predstavnici sedam savezničkih država sa istočnog i severnog krila alijanse.

Senat iz Bukurešta usvojio je u sredu Nacrt zakona o reformi posebnog penzijskog sistema u formi koju je prethodno odobrila Predstavnička komora. Dokument se odnosi na penzije sudija, vojnika, diplomata, parlamentarnih zvaničnika, finansijskog suda ili vazduhoplovnog osoblja. Normativni akt predviđa, između ostalog, postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 65 godina, minimum 25 godina radnog staža u specijalnosti kako bi sudija za prekršaje mogao da koristi penziju za rad i oporezivanje od 15% iznosa koji premašuju nivo prosečne neto zarade u privredi. Reforma specijalnih penzija nije samo obaveza koju je Rumunija preuzela kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost, već i neizmireni dug prema Rumunima – rekli su predstavnici vlasti iz Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije, koji su tvrdili da se neravnoteže u društvu moraju eliminisati, a pravila moraju biti isti za sve. U opoziciji, Unija Spasite Rumuniju je kritikovala normativni akt, zbog izostanka prave reforme, a Demokratski savez Mađara u Rumuniji je ocenio da poslanici nisu bili hrabriji i da ukinu posebne penzije, ali da usvojeni zakon predstavlja važan korak ka stvaranju ispravnog i pravičnog sistema. Podsećamo, rumunski parlament je u ponedeljak usvojio i predlog zakona o ukidanju posebnih penzija senatora i poslanika. Reforma specijalnog penzijskog sistema je etapa u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost.

Budžetski deficit Rumunije porastao je na 2,32% bruto domaćeg proizvoda nakon prvih pet meseci ove godine, sa 1,72% na kraju aprila – saopštilo je u sredu Ministarstvo finansija. Ostvareni su ukupni prihodi od preko 39 milijardi evra, što je povećanje od 10,4%, a ostvareni su rashodi od preko 47 milijardi evra, što je povećanje od 17,3%. Budžet zemlje za ovu godinu zasniva se na deficitu od 4,4% bruto domaćeg proizvoda.

Ustavni sud Rumunije odbacio je u sredu obaveštenje Unije spasite Rumuniju (USR, u opoziciji) i Snaga Desnice (liberalni disidenti) u vezi sa zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u vezi sa sankcionisanjem protesta i utvrdio da je normativni akt, koji je usvojila vladina većina koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije, ustavan. Kako se navodi u saopštenju za javnost, Sud je ocenio da je povećanje posebnih granica krivičnih kazni i regulisanje nekih težih oblika krivičnih dela isključiva nadležnost zakonodavca, a atribucija koju on ostvaruje u skladu sa krivičnom politikom države. Parlamentarci Unije Spasite Rumuniju i Snaga Desnice obavestili su Ustavni Sud, o zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, nakon što su pooštrene sankcije za remećenje javnog reda i mira.

U Rumuniji, u aprilu i maju 2023. godine, u dosijeima o korupciji koje je vodila Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije (DNA), osuđeno je 57 optuženih, kroz 39 pravosnažnih sudskih odluka, za krivična dela uzimanja i davanja mita, trgovine uticajem, zloupotrebe u uslugama ili pronevere evropskih fondova. Prema saopštenju Nacionalne uprave, kazne koje su sudije odredile protiv 57 optuženih kreću se od 7 godina i 4 meseca zatvora i jedne godine sa odlaganjem kazne. Među pravosnažno osuđenima su: ministar, državni sekretar, tužilac, javni beležnik, policajac, tri gradonačelnika, direktor Nacionalne službe za državljanstvo, direktor Uprave za sliv Mureš (centar), upravnik bolnice u Bukureštu i još devet državnih službenika.

76,2% rumunskih maturanata VIII razreda dobilo je prelaznu ocenu na nacionalnom ocenjivanju, što se računa za upis u srednju školu – pokazuju rezultati objavljeni u sredu. Konačni rezultati, nakon rešavanja žalbi, biće objavljeni 4. jula. U međuvremenu, maturanti srednih škola iz Rumunije polagali su u sredu, u okviru maturskog ispita, test po izboru profila i specijalizacije. U ponedeljak su polagali test iz rumunskog jezika i književnosti, a u utorak obavezni profilni test. U četvrtak će samo maturanti koji pripadaju nacionalnim manjinama polagati još jedan test, onaj iz maternjeg jezika i književnosti. Prve ocene biće objavljene 3. jula, a konačni rezultati, nakon analize žalbi, biće objavljeni 7. jula.

Prozapadna predsednica Maia Sandu i dalje je najpopularnija politička ličnost u Republici Moldaviji (bivša sovjetska, pretežno rumunskog govornog stanovništva), a njena stranka Akcija i solidarnost (PAS) dobila bi najviše glasova u slučaju prevremenih parlamentarnih izbori — pokazuju podaci studije koju je citirao Radio Kišinjev. Da se ​​predsednički izbori održe sledeće nedelje, skoro 38% ispitanika bi glasalo za Maju Sandu. Za bivšeg šefa države, filorusa, socijalistu Igora Dodona, glasalo bi samo 14,2% biračkog tela, a aktuelni gradonačelnik Kišinjeva, bivši socijalista Jon Ćeban, dobio bi 6,2% glasova. Begunac i kriminalac Ilan Šor, koji se nalazi u Izraelu i koji se smatra glavnim vektorom interesa Moskve u Republici Moldaviji, dobio bi 2,5% glasova. Oko 43,5% ispitanika izjavilo je da ne veruje nijednoj političkoj ličnosti. U slučaju parlamentarnih izbora, stranka Akcija i solidarnost bi dobila 44,3% glasova, promoskovski Blok socijalista i komunista 21,5%, a nedavno raspuštena populistička partija Šor – 13,6%. Skoro 60% ispitanika je za ulazak u Evropsku uniju, dok bi 37% glasalo za pridruživanje Evroazijskoj uniji koju kontroliše Rusija. Ulazak u NATO podržava 33,4% učesnika ankete.

Vlasti u Bukureštu su pozdravile najavu Evropske komisije u vezi sa pozitivnom preliminarnom procenom drugog zahteva za isplatu kroz Nacionali plan za oporavsk i otpornost, nakon što su utvrdili da je ispunjeno 49 od 51 etape i cilja koje je Rumunija preuzela na sebe. Za dva nerešena cilja, koja se tiču oblasti energetike, Komisija je aktivirala proceduru obustave plaćanja, u iznosu od 53,36 miliona evra. Premijer Marčel Čolaku obećava da će dve zakasnele prekretnice biti brzo nadoknađene kako bi se prikupio sav dodeljeni novac.

Legendarni nemački bend Scorpions nastupa večeras u Bukureštu, događaju koji je deo promotivne turneje albuma Rock Believer. Na sceni od sredine 60-ih, Scorpions su uticali na generacije umetnika. Rok i hevi metal giganti kao što su Guns n Roses, Metallica, Megadeth, Def Lepard, Testament ili Helloween su više puta izjavili da su Scorpions ostavili traga u njihovoj muzici. Do danas, bend je objavio 19 studijskih albuma, koji su prodati u desetine miliona primeraka širom sveta. Prema statistikama, bend iz Nemačke bi dostigao prag od 100 miliona prodatih albuma do danas.

U Rumuniji će vreme biti normalno sa termičke tačke gledišta, sa minimalnim temperaturama između 6 i 18 stepeni Celzijusa, a maksimalnim između 20 i 29 stepeni. Pljuskovi će padati, posebno popodne i uveče, na planinama, na severu i u centru zemlje i orgraničeno u ostalim područjima. Izolovano, biće munje i grada. U Bukureštu u drugom delu dana mogući pljuskovi. Maksimalna temperatura biće 28 stepeni.