Vesti – 27.12.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan.
Marija Nenadić-Zurka, 27.12.2024, 18:21
Vladajuća koalicija iz Bukurešta, koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara iz Rumunije (PSD-PNL-UDMR), sastali su se danas, na prvom sastanku nakon potpisivanja operativnog sporazuma, kako bi razgovarali o uredbi o ograničavanju javne potrošnje. Prema nekim političkim izvorima, najnoviji oblik uredbe predviđa da će 2025. godine biti blokirano zapošljavanje u državi, prekovremeni rad biće nadoknađen slobodnim vremenom, a državne plate i penzije zamrznute.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku uputio je u petak poruku saučešća nakon avio-nesreće u Kazahstanu, kada se avion kompanije Azerbejdžan erlajns srušio u blizini Aktaua, luke na Kaspijskom moru (zapadno od Kazahstana). „Rumunska vlada je solidarna sa azerbejdžanskim narodom. Upućujemo saučešće porodicama nastradalih u tragičnoj avionskoj nesreći i želimo brz oporavak svim povređenima“, napisao je premijer na društvenoj mreži. Sa 67 ljudi u avionu, letelica je u sredu poletela iz Bakua, glavnog grada Azerbejdžana, do Groznog, glavnog grada kavkaske republike Čečenije u Rusiji. Avion se srušio i zapalio, a 38 putnika je poginulo. Avio-kompanija je u petak saopštila da je letelica pretrpela „spoljne fizičke i tehničke smetnje“ i da obustavlja letove za nekoliko ruskih gradova, posebno na Kavkazu.
Radarski sistem za nadzor rumunske vojske detektovao je sinoć na području oko 15 km istočno od grada Kilija Veke, okrug Tulča, blizu granice sa Ukrajinom koju su napale ruske trupe, mali signal vazdušnog cilja, koji se kretao prema nacionalnom vazdušnom prostoru. General Konstantin Spinu, portparol Ministarstva nacionalne odbrane, izjavio je da su hitno preduzete mere koje procedure zahtevaju, uključujući i pripremu za poletanje aviona u Borbenoj službi vazdušne policije. Nema informacija o mogućem udaru mete na nacionalnu teritoriju.
Od 1. januara 2025. godine, kada Rumunija uđe u šengenski prostor slobodnog evropskog kretanja i kopnene granice, trajno će biti zatvorena 33 granična prelaza sa Mađarskom i Bugarskom, kao i sa Crnog mora i pomorskog Dunava. Reč je o 17 drumskih i železničkih prelaza koji se nalaze na zapadnoj granici Rumunije sa Mađarskom i 14 putnih tačaka, uključujući trajektne, železničke i lučke tačke na granici sa Bugarskom i dva lučka prelaza iz Braile i Černavode. S tim u vezi Ministarstvo unutrašnjih poslova raspravljalo je o nacrtu vladine odluke. Od početka 2025. više neće biti provera na granicama sa Mađarskom i Bugarskom na prelazima. Takve provere će se vršiti samo nasumično, na osnovu analize rizika. Ukidanje kontrola na kopnenim granicama dešava se nakon takozvanog delimičnog pristupanja Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru, od kraja marta, kada su primljene samo sa vazdušnim i morskim granicama.
Više od četvrtine Rumuna (27%) je pesimistično po pitanju 2025. godine, a stopa je porasla za 8% u odnosu na prošlu godinu, prema najnovijoj studiji koju je sproveo Reveal Marketing Research. Isto tako, 45% Rumuna ne prihvata ni optimističku ni pesimističku perspektivu, što ovaj stav naglašava neizvesnost koju osećaju u pogledu budućnosti. S druge strane, 28% se izjašnjava da optimistično gleda na narednu godinu, pri čemu je udeo veći, 33%, među onima sa primanjima većim od 1.200 evra. Pesimizam Rumuna dostiže visoke nivoe u odnosu na izglede za evoluciju zemlje u narednoj godini. Smanjenje korupcije (54%), smanjenje inflacije (51%) i poboljšanje ekonomske situacije (47%) smatraju se teškim ciljevima za postizanje u narednih 12 meseci.
Rumunija je među državama sa najnižim stepenom kriminala, koja nudi povoljniju situaciju sa ove tačke gledišta od mnogih zapadnoevropskih zemalja – saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova iz Bukurešta, na osnovu izveštaja Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država i Evropske komisije. Prema njihovim rečima, Rumunija je prepoznata kao veoma bezbedna zemlja za građane i turiste. U ‘Izveštaju za američke državljane koji putuju u inostranstvo’, Rumunija je naznačena kao da ima nizak i veoma nizak rizik od kriminala. Poslednjih godina Rumunija beleži cifre ispod evropskog i međunarodnog proseka za krivična dela kao što su pljačke, krađe i druga dela izvršena nasiljem – navodi se u saopštenju.
Skoro polovina struje koja je potrošena u Rumuniji, u sredu, na prvi dan Božića, poticala je iz vetroturbina – otkrivaju podaci najveće evropske organizacije posvećene podršci ovoj vrsti energije WindEurope. Širom Evrope, 19% potrošnje energije snabdevale su vetroturbine. Lider je Švedska, gde je 65% energije vetra, a sledi Danska – 59%. U Rumuniji je taj procenat bio 49%. U četvrtak je 35% energije potrošene u Rumuniji dolazilo iz turbina na vetar, što je Rumuniji omogućilo da izvozi oko 2.000 megavata.
Rumunija i Republika Moldavija (većinski romanofoni) nastaviće da rade za blagostanje, stabilnost, evropske vrednosti, otpornost i demokratiju, izjavio je šef države Klaus Johanis, koji je čestitao predsednici susedne države Maji Sandu na preuzimanju drugog mandata. Maja Sandu je zvanično inaugurisana za predsednicu Republike Moldavije. Ona je u svom govoru istakla da evropske integracije i reforma pravosuđa ostaju glavni ciljevi u njenom drugom mandatu. Istovremeno, Maja Sandu je upozorila da ulazak u Evropsku uniju nije čudesno rešenje za sve unutrašnje probleme sa kojima se zemlja suočava, ali je rekla da je Republika Moldavija uspela da odbrani svoju demokratiju pred spoljnim pretnjama. I pored regionalne i globalne krize, izazvane pandemijom, ratom u Ukrajini, spoljnim pretnjama i energetskim ucenama Kremlja, Republika Moldavija je uspela da održi mir i napreduje na evropskom putu, rekla je predsednica bivše sovjetske republike.
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer najavio je u petak raspuštanje parlamenta i zvanično odredio datum prevremenih parlamentarnih izbora za 23. februar. Komentatori kažu da je to bila očekivana odluka, nakon raspada koalicione vlade socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca sa liberalima i ekolozima i nakon glasanja o poverenju koji je izgubio u parlamentu. Prema anketama o namerama glasanja, konzervativna opozicija CDU-CSU je veliki favorit na prevremenim izborima, a slede krajnje desničarska stranka AfD i Šolcov SPD.
Rumunske teniserke Ana Bogdan i Anka Todoni debitovale su pobedom, u petak, u kvalifikacijama za WTA 500 turnir u Brizbejnu (Australija), sa ukupnim nagradama od 1.520.600 američkih dolara, čime je počela nova takmičarska sezona. Ana Bogdan (32 godine, 114 WTA) je u prvom pretkolu savladala Australijanku Arinu Rodionovu (35 godina, 164 VTA) sa 6-1, 6-2, posle 64 minuta. Anka Todoni (20 godina, 118 WTA) je jednako lako pobedila Šveđanku Mirjam Bjorklund (26 godina, 770 WTA), 6-1, 6-2, za 68 minuta. Ana Bogdan će se u odlučujućem meču za ulazak u glavni žreb singla suočiti sa Kolumbijkom Emilijanom Arango (24 godine, 169 WTA), a Anka Todoni sa Slovakinjom Anom Karolinom Šmiedlovom (30 godina, 110 WTA).
