Vesti – 27.09.2023

Rumunija očekuje i zaslužuje pozitivnu odluku tokom španskog predsedavanja Savetom Evropske Unije o proširenju šengenskog prostora, izjavila je u Briselu predsednica Evropskog parlamenta (EP) Roberta Mecola. Ona je pokazala optimizam po pitanju ulaska Rumunije i Bugarske u evropsku zonu slobodnog kretanja. Pristupanje dve zemlje blokirale su Austrija i Holandija na Savetu pravde i unutrašnjih poslova prošlog decembra, navodeći kao razlog nedovoljnu kontrolu migrantskih tokova. U slučaju Rumunije, opozicija je došla samo iz Beča. Do kraja španskog predsedavanja Savetom Evropske Unije, do kraj godine, zakazana su još tri sastanka Saveta ministara unutrašnjih poslova Evropske Unije: 28. septembra, 18. oktobra i 4. decembra.

Newsroom, 27.09.2023, 18:08

Rumunija očekuje i zaslužuje pozitivnu odluku tokom španskog predsedavanja Savetom Evropske Unije o proširenju šengenskog prostora, izjavila je u Briselu predsednica Evropskog parlamenta (EP) Roberta Mecola. Ona je pokazala optimizam po pitanju ulaska Rumunije i Bugarske u evropsku zonu slobodnog kretanja. Pristupanje dve zemlje blokirale su Austrija i Holandija na Savetu pravde i unutrašnjih poslova prošlog decembra, navodeći kao razlog nedovoljnu kontrolu migrantskih tokova. U slučaju Rumunije, opozicija je došla samo iz Beča. Do kraja španskog predsedavanja Savetom Evropske Unije, do kraj godine, zakazana su još tri sastanka Saveta ministara unutrašnjih poslova Evropske Unije: 28. septembra, 18. oktobra i 4. decembra.

Evropska banka za obnovu i razvoj (BERD) pogoršala je procene u vezi sa evolucijom rumunske ekonomije za 2023. i 2024. godinu, navodi se u izveštaju koji je danas objavila ova međunarodna finansijska institucija. Prema poslednjim predviđanjima Evropske banke za obnovu i razvoj, bruto domaći proizvod Rumunije bi ove godine trebalo da zabeleži napredak od 1,8%, nakon što je majska prognoza ukazivala na ekspanziju od 2,5% u 2023. godini. Rast bi sledeće godine trebalo da se ubrza na 3,2%, u poređenju sa nivoom od 3,5% kako je bilo procenjeno u maju, navodi se u izveštaju.

Rumunska ministarka
prosvete i njen belgijski kolega potpisali su u sredu u Briselu Povelju o
jeziku i kulturi porekla, dokument kojim se povećava broj odeljenja i škola u
Belgiji u kojima rumunska deca mogu da uče svoj maternji jezik, kulturu i
civilizaciju. Partnerstvo Rumunije i Belgije u ovoj oblasti dolazi u pozadini
porasta interesovanja i broja rumunske dece. U Belgiji zajednica Rumuna je
jedna od najvećih. Rumunska ministarka obrazovanja Liđija Deka izjavila je da
se predavanja rumunskog jezika ili jezika i civilizacije već održavaju u 20
škola u Belgiji. Želimo da proširimo broj grupa i broj škola, jer imamo
rastuću rumunsku zajednicu i takođe rastuću potražnju za ovim predavanjima.
Oni garantuju očuvanje identiteta, očuvanje veze sa zemljom i takođe olakšavaju
reintegraciju u školu kada porodice odluče da se vrate u Rumuniju, rekla je
rumunska zvaničnica.

Generalštab odbrane Rumunije organizovao je, u sistemu video-konferencije, sastanak sa predstavnicima lokalnih javnih vlasti na jugoistoku zemlje, u kontekstu napada Ruske Federacije na luke na ukrajinskoj obali Dunava. Prema saopštenju za štampu Ministarstva odbrane, video konferencija je imala za cilj optimizaciju međuinstitucionalne koordinacije“. Na dnevnom redu je bilo predstavljanje bezbednosne situacije, procesa javnog komuniciranja vojske, tema koje se odnose na pripremu stanovništva, ekonomije i teritorije za odbranu, odnosno zakonske odgovornosti različitih institucija sistema odbrane države, kaže citirani izvor.

U okviru radne posete Italiji, od 24. do 27. septembra, rumunski ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar imao je sastanak sa predsednicom Odbora za spoljne poslove i odbranu iz Senata Italije Stefanijom Kraksi i posetio je Centar za napredne vojne studije u oblasti odbrane, gde je imao sastanak sa predsednikom ustanove admiralom Đaćintom Otavij anijem. Tokom sastanka sa Stefanijom Kraksi, obrađene su važne teme bilateralne agende, uključujući odbrambenu saradnju u okviru NATO-a i Evropske Unije, rat u Ukrajini i razvoj bezbednosne situacije u Crnom moru. Dvoje zvaničnika su izrazila solidarnost i posvećenost značajnom doprinosu savezničkim naporima na jačanju istočnog krila NATO-a, kao i podršku svesmernom pristupu pretnjama koje dolaze sa juga Alijanse. Kako se navodi u saopštenju ministarstva, sastanak sa admiralom Đaćintom Otavijanijem bio je prilika za primenjene razgovore u vezi sa proširenjem strateškog dijaloga u oblasti bezbednosti i odbrane na dimenziju obrazovanja.

Rumunska vlada Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL) preuzela je u utorak uveče u parlamentu odgovornost za duboku fiskalno-budžetsku reformu, čiji su ciljevi balansiranje finansija zemlje, eliminisanjem nekih poreskih izuzetaka, dodatnog oporezivanja luksuza ili smanjenjem utaje. Nezadovoljni parlamentarci imaju rok od tri dana da podnesu predlog za izgladavanje nepoverenja. Kako bi takav pristup, međutim, imao minimalne šanse za uspeh, Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga Desnice iz opozicije su najavili da će napasti vladin projekat na Ustavnom sudu.

Apelacioni sud u Jašiju (severozapad) odložio je za četvrtak u podne suđenje po žalbi bivšeg predsednika Veća okruga Vaslui Dumitrua Buzatua na odluku o preventivnom hapšenju u slučaju mita iz gepeka“. . Njegov advokat je u današnjem roku zatražio od sudije za prekršaje da odloži suđenje uz obrazloženje da nije imao dovoljno vremena da prouči dosije. Dumitru Buzatu je vraćen u pritvor. Pritvor mu je određen krajem prošle nedelje odlukom suda u Vasluju. Sudije su prihvatile zahtev antikorupcijskih tužilaca koji bivšeg lokalnog lidera Socijaldemokratske stranke terete da je primio mito od 1preko 250.000 evra od biznismena čija firma izvodi radove na putevima u županiji.

Samo 28% rumunskog stanovništva ima osnovne digitalne veštine, u poređenju sa 54% što je prosek Evropske unije, prema prvom izveštaju o stanju digitalizacije u državama bloka Evropske Unije, koji je objavila Evropska komisija. Procenat IT stručnjaka u ukupnoj radnoj snazi je 2,8%, dok je evropski prosek 4,6%. Međutim, udeo rumunskih diplomaca IT je znatno veći od proseka Evropske Unije, 6,9% u poređenju sa 4,2%. Takođe, u Rumuniji je najveća koncentracija žena IT specijalista, 25,2%. U pogledu digitalne infrastrukture, Rumunija je jedan od evropskih šampiona, s obzirom da 96% rumunskih domaćinstava već ima pristup mrežama, što je znatno iznad proseka zajednice od 73% za pokrivenost mrežama visokog kapaciteta (VHCN) i 56% za pokrivenost optičkim vlaknima (FTTH). Međutim, pokrivenost 5G je samo 27%, što je znatno ispod evropskog proseka od 80%. Što se tiče digitalizacije preduzeća, 2022. godine taj procenat je bio 53% u Rumuniji u poređenju sa prosekom zajednice od 69%. Takođe, dostupnost digitalnih javnih usluga građanima je prošle godine bila 48% u poređenju sa evropskim prosekom od 77%. U izveštaju se takođe pominje da samo 24% onlajn korisnika u Rumuniji aktivno koristi usluge e-uprave, u poređenju sa prosekom Evropske unije od 74%.

Slučajevi COVID-a nastavljaju da rastu u Rumuniji. U poslednjoj nedelji potvrđeno je više od 14.800 slučajeva, za trećinu više nego u prethodnom intervalu. U poređenju sa ciframa objavljenim mesec dana ranije, više od četiri puta više. 41,3% novih slučajeva SARS-CoV-2 registrovano je u Bukureštu i u županijama Timiš (zapad), Jaši (severoistok), Prahova i Ilfov (jug). Povećava se i broj hospitalizovanih pacijenata sa korona virusom. Sada ih ima skoro 1.150, od ​​kojih je 74 na intenzivnoj nezi, među kojima su i dva maloletnika. Prošle nedelje je preminulo 27 osoba nakon što su bili zaraženi virusom SARS-COV2. Skoro svi su imali druge bolesti.

Poslednjeg vikenda septembra u svim javnim bibliotekama u Rumuniji održava se kampanja Noć Biblioteka, nacionalni kulturni događaj koji je doživeo svoje 14. izdanje. Kampanja koju je pokrenulo Nacionalno udruženje bibliotekara i javnih biblioteka u Rumuniji (ANBPR) ima za cilj da promoviše bibliotečke zbirke i usluge, kulturu informisanja i čitanja. Manifestacija se odvija istovremeno u bibliotekama Rumunije i Republike Moldavije, a slogan ovog izdanja je: Biblioteka – Zvuk – Slika – Boja“.