Vesti – 27.08.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 27.08.2024, 17:32
Dvadeseto jubilarno izdanje festivala ProEtnika održava se u Segišvaru od 28. avgusta do 1. septembra. Festival okuplja predstavnike 20 etničkih grupa u Rumuniji. Oni će izvoditi tradicionalne muzičke i plesne predstave na bini na trgu Cetatii; uporedo, u okviru proširenog dijaloga između organizacija nacionalnih manjina, održaće se predavanja, konferencije, debate, izložbe, predstavljanje knjiga. Savez Srba u Rumuniji na Festivalu u četvrtak, 29. avgusta, predstavljaće Kulturno umetničko društvo Belobreška, iz Belobreške, okrug Karaš Severin, a u petak, 30. avgusta, Kulturno umetničko društvo Sveti Nikola iz Dinjaša, okrug Timiš. . Zajednicu Hrvata u Rumuniji u petak, 30. avgusta, predstavljaće „Kud Karaševska Zora“ iz Karašove, okrug Karaš-Severin. Interkulturalni festival ProEtnika je osnovan 2001. Održava se svake godine u Segišvaru i promoviše kulturnu raznolikost kroz muzičke nastupe, tradicionalne igre, predavanja i izložbe. Očekuje se preko 10.000 gledalaca.
Županijski centar za očuvanje i promociju tradicionalne kulture Gorž organizovao je 20. avgusta izložbu u Rumunskom kulturnom centru u Kladovu (Srbija). Na inicijativu fotografa umetnika Teodora Dadalaua, lokalne vlasti okruga Gorž organizovale su događaj bogatog sadrzaja koji je uključivao etnografsku izložbu fotografija o tradicionalnom Goržu, predstavljanje knjige i donaciju knjiga i umetničkih albuma. Događaj je obuhvatio i posetu gradu domaćinu, obilazak tvrdjave Fetislam, Apolodorovog mosta na srpskoj obali, šetnju obalom Dunava i posetu privatnog Etnografskog muzeja Mihajla „Mikija“ Vasiljeviča.
16. i 17. avgusta u naselju Grebenacu održano je novo izdanje Velikog folklora festivala vojvođanskih Rumuna u organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Đorđe Kosbuk” iz Grebenaca u saradnji sa fondacijom „Protopop Trajan Oprea“ iz Varšca. Tokom dva dana festivala posetioci su mogli da uzivaju u dobroj muzici, rumunskim igrama, narodnoj nošnji. Ambasadorka Rumunije u Srbiji njena ekselencija Silvia Davidoju otvorila je 64. izdanje Velikog festivala i zahvalila se srpskim vlastima i institucijama koje su podržale organizaciju ovog kulturnog dogadjaja. Ona je izjavila da je festival „dodatni dokaz da je rumunski duh živ, da imamo mnogo vrednosti, mnogo toga da ponudimo zajednicama u kojima živimo“. Festival su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Odeljenje za Rumune u rasejanju – Vlada Rumunije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, opština Bela Crkva, izdavačka kuća „Libertatea“ i Zavod za kulturu vojvodjanskih Rumuna.
Putujuća izložba „Linija života“ nemačkog umetnika Ditera Mamela završena je u Narodnom umetničkom muzeju u Temišvaru, nakon čega će svoj put nastaviti u Narodnom muzeju Pančevo, u blizini pradomovine umetnikovog dede po majci, u Kaćiarevu, a potom u Centralnom muzeju podunavskih Švaba iz Ulma. Izložba ‘Lifeline’ je podstakla publiku da sagleda celokupne ljudske uslove, koje je umetnik Diter Mamel istraživao kroz prizmu tragedije svoje porodice, oblikovane sumornim događajima iz Drugog svetskog rata, kao i očima onih koji danas prolaze kroz slične situacije. Kroz 6 tema (‘Domovina’, ‘Rat’, ‘Utočište’, ‘Sklonište’, ‘Porodični album’ i ‘Opstanak’), Mamel se bavi i iskustvom kolektivne traume koje doživljavaju svi oni koji su obeleženi posledicama rata, kao i svakodnevnim temama koje ukazuju na mukotrpan put koji nameće proces lečenja ovih trauma.
U organizaciji Saveza Srba u Rumuniji i Umetničke grupe ARTE, od 18. do 22. avgusta održana je 14. Preobraženska likovna kolonija na kojoj je učestvovalo 16 umetnika iz 6 zemalja. Svi radovi nastali tokom likovne kolonije, bili su izloženi u Savezu Srba u Temišvaru, u Multifunkcionalnoj sali Srpskog kulturnog centra, a još jedna izložba biće otvorena u galeriji u centru Temišvara, u novembru, povodom Dana srpske kulture u Rumuniji.
Srpska deca iz Radimne članovi kulturno umetničkog društva „Sveti Nikola” tokom leta, imala su turneju dugu 3.000 kilometara. Ansambl je posetio Akvapark u Jagodini i Muzej voštanih figura, učestvovao je na Kruševačkom druženju, Ohridskom festivalu, na Balkan folk festivalu u Varni i Zlatnim Pjescima u Bugarskoj.
Predsednica Maja Sandu poslala je u utorak poruku u kojoj je građanima Republike Moldavije čestitala obeležavanje 33 godine od proglašenja nezavisnosti. „Moldavija je naš dom i mi biramo budućnost u miru i blagostanju. Mi pišemo svoju istoriju. Srećan rođendan, Moldavijo!“, rekla je Maja Sandu, koju citira Moldpres. U Bukureštu, predsednik Klaus Johanis je izjavio da će Rumunija nastaviti da pruža stratešku podršku Republici Moldaviji na svim nivoima. Upućujem čestitke građanima Republike Moldavije povodom Dana nezavisnosti! Vi ste deo velike evropske porodice, a nastavak sadašnjih napora pretvoriće pridruživanje Evropskoj uniji u ostvaren cilj“, napisao je šef rumunske države na platformi X. Čestitke su uputili i drugi visoki -rangirani zvaničnici Bukurešta. 27. avgusta 1991. desetine hiljada građana okupljenih u Velikoj narodnoj skupštini u centru Kišinjeva zatražili su od parlamenta da glasa za nezavisnost. Poslanici prvog saziva tog dana glasali su za Deklaraciju nezavisnosti.
Dve reke u okrugu Argeš (južna Rumunija) potpuno su presušile. U preko 600 lokaliteta u zemlji ograničeno je vodosnabdevanje, a u stotinama opština koje nisu priključene na centralizovane sisteme, bunari su presušili dugotrajnih vrućina. Nacionalna uprava za vode Rumunije takođe napominje da su u 42 sektora od 120 nadgledanih, tokovi Dunava ispod minimuma neophodnih za zadovoljavanje potreba za vodom. Na sreću, za nuklearnu elektranu Černavoda (jugoistok) nema problema sa vodosnabdevanjem.