Vesti – 27.06.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 27.06.2024, 18:00

Sjedinjene Američke Države cene nedavnu odluku Bukurešta da Ukrajini ustupi Patriot sistem i lidersku ulogu Rumunije na istočnom krilu NATO-a – navodi se u Zajedničkoj deklaraciji usvojenoj posle sastanka strateškog dijaloga između dve zemlje. Sastanak je održan 21. juna i otvoren je konsultacijama rumunskog ministra spoljnih poslova Luminice Odobesku i američkog državnog sekretara Antonija Blinkena. Prema dokumentu koji je u četvrtak objavilo Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta, Sjedinjene Američke Države su „posvećene podršci modernizaciji odbrane u Rumuniji, jačanju protivvazdušne odbrane i interoperabilnosti“. Takođe, Sjedinjene Američke Države čestitaju Rumuniji, jer su ove godine uspešno otvorile prvi evropski regionalni centar za obuku pilota F-16. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države i Rumunija su u dokumentu naglasile da je kontinuirana agresija Rusije izazvala ozbiljne pretnje u Crnomorskom regionu. „Rumunija i Sjedinjene Američke Države su duboko posvećene jačanju svojih napora da obezbede stabilan i bezbedan crnomorski region“, takođe se ističe u Zajedničkoj deklaraciji.

Lideri država EU započeli su u četvrtak dvodnevni samit u Briselu, fokusiran na imenovanja u ključnim institucijama bloka Zajednice i usvajanje njegove strateške agende za mandat koji proističe iz izbora za Evropski parlament. 27 lidera, piše agencija EFE, stiglo je u Evropski savet sa već dogovorenim mestima „viših menadžera“ između tri proevropske političke grupe, pogodne za produbljivanje evropskih integracija i konsolidaciju prerogativa Brisela, odnosno Narodna partija (EPP), Socijaldemokrate (S&D) i liberali (Renew). Prema dogovoru između tri grupe, Ursula fon der Lajen iz EPP-a će zadržati svoju funkciju predsednice Evropske komisije, predsedništvo Evropskim savetom će pripasti bivšem portugalskom socijaldemokratskom premijeru Antoniju Kosta, a šef estonske vlade, liberalka Kaja Kalas, biće visoki predstavnik za spoljnu akciju i bezbednosnu politiku. Konačno, mesto predsednika Evropskog parlamenta podelili bi EPP i socijalisti, a prve dve i po godine mandata pripašće aktuelnoj predsednici Roberti Mecoli, iz EPP-a. Druga tačka dnevnog reda Saveta je vojna pomoć Ukrajini. Samit označava i kraj belgijskog predsedavanja Unijom, koje će narednih šest meseci preuzeti Mađarska. Rumuniju predstavlja predsednik Klaus Johanis.

Šefica diplomatije iz Bukurešta Luminica Odobesku održala je u sredu u Varšavi bilateralne konsultacije sa poljskim kolegom Radoslavom Sikorskim, na marginama učešća na Trilaterali Rumunija – Poljska – Turska. Ministarka Luminica Odobesku je pozdravila dinamičnu i složenu prirodu rumunsko-poljskog dijaloga, obuhvaćenog bilateralnim Strateškim partnerstvom i koji se ogleda u bogatoj agendi političko-diplomatskih kontakata i odličnoj saradnji u pogledu bezbednosti, ekonomije i u sektorima. Takođe je izrazila interesovanje za dalje kapitalizovanje investicionih mogućnosti koje nude obe države, kao i za produbljivanje saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, sa akcentom na infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu i obrazovanje. Rumunska ministarka je pozdravila efikasnu koordinaciju na nivou Evropske unije i NATO-a, kao i u okviru regionalnih formata, a u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu ponovila je potrebu da se nastavi višedimenzionalna podrška Ukrajini, uključujući vojnu, i važnost obnove civilne infrastrukture ozbiljno pogođene ruskim napadima. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Luminica Odobesku je takođe istakla važnost nastavka pružanja pomoći Republici Moldaviji za jačanje institucionalnih kapaciteta, upravljanje sajber pretnjama i borbu protiv dezinformacija.

Fudbalska reprezentacija Rumunije plasirala se u osminu finala Evropskog prvenstva u Nemačkoj, posle remija 1:1 sa Slovačkom u sredu uveče u Frankfurtu. Gol Rumunije postigao je Razvan Marin, iz penala, a njegov uspeh je doveo do plasmana reprezentacije koju vodi Edvard Jordanesku. U osmini finala, 2. jula, Rumunija će dočekati Holandiju, na čuvenoj Alijanc areni u Minhenu. Posle meča, hiljade Rumuna izašlo je na ulice, u velikim gradovima zemlje, da izrazi radost zbog kvalifikacija.

Holandski premijer Mark Rute je zvanično budući generalni sekretar NATO-a. Ovaj 57-godišnji političar dobio je podršku svih 32 predstavnika u Severnoatlantskom savetu, glavnom telu za donošenje odluka Alijanse, a svoj mandat će preuzeti 1. oktobra. Rute će naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga i poznat je po kritičkom stavu prema Rusiji i po podršci Ukrajini, kako za ulazak u NATO, tako i za ulazak u Evropsku uniju. Holandija takođe vojno podržava Ukrajinu, uključujući i avione F-16 koji imaju dozvolu da gađaju ruske ciljeve. Pored rata u Ukrajini i napetog međunarodnog političkog konteksta, Rute će imati zadatak da se obračuna sa mogućom budućom američkom administracijom na čelu sa Donaldom Trampom, ukoliko se republikanac vrati u Belu kuću posle izbora na kojima će se ponovo suočiti sa aktuelnim demokratskim predsednikom Džoom Bajdenom .

U Rumuniji, kazne za ropstvo i trgovinu ljudima podvrgnute takvim tretmanima podređenosti više ne mogu biti suspendovane, prema zakonu koji je promulgirao predsednik Klaus Johanis. Dokument predviđa i povećanje kazni za ova krivična dela, koje mogu dostići i do 15 godina zatvora i zabranu određenih prava. Ako radnje u koje su umešane maloletne osobe izvrši javni funkcioner, član porodice ili lice zaduženo za vaspitanje deteta, zaprećene su kazne do 20 godina zatvora. Zakon kažnjava lišenjem slobode od tri do deset godina i proizvodnju, čuvanje, izlaganje, promociju, distribuciju i stavljanje na bilo koji način dostupnosti pornografskog materijala maloletnicima. Štaviše, gledanje ovakvih slika biće kažnjeno kaznom zatvora od pet godina i od jedne do tri godine neovlašćen pristup pornografskim materijalima sa maloletnicima putem kompjuterskih sistema ili drugih sredstava elektronske komunikacije. Kako se navodi u dokumentu, kažnjavaju se i pokušaji izvršenja krivičnih dela ropstva i trgovine ljudima, a pristanak žrtava ne predstavlja izuzeće.

U poslednje dve decenije, Rumunija je postigla izuzetan napredak u očuvanju lekcija iz prošlosti u kolektivnom sećanju i u borbi protiv antisemitizma, rasizma, ksenofobije i mržnje, rekao je predsednik Klaus Johanis, u kontekstu obeležavanja 83 godine od Pogroma u Jašiju (severoistok) od 28. do 30. juna 1941. godine, u kome je stradalo više od 13 hiljada rumunskih Jevreja. Istovremeno, šef države je istakao da obrazovanje ostaje najefikasnije sredstvo kojim se mogu osujetiti pokušaji negiranja istorije Holokausta i obeshrabriti mogući akti motivisani mržnjom. Klaus Johanis je takođe pomenuo trenutni međunarodni kontekst, gde toksični, antisemitski i rasistički uticaji ponovo pokušavaju da izopače čovečanstvo. Po mišljenju predsednika, ovi pokušaji se mogu odbaciti čvrstim sankcionisanjem svih ispada i promovisanjem poštovanja međunarodnog humanitarnog prava.