Vesti 27.03.2020
Nacionalni institut za javno zdravlje u Rumuniji ažurirao je algoritam testiranja za COVID-19.
Ştefan Stoica, 27.03.2020, 20:25
Nacionalni institut za javno zdravlje u Rumuniji ažurirao je algoritam testiranja za COVID-19. Shodno tome, prioritetno će biti testirane simptomatske osobe sa istorijom međunarodnih putovanja, bliski simptomatski kontakti potvrđenih slučajeva, simptomatsko medicinsko osoblje i slučajevi upale pluća bez druge etiologije, iz svih starosnih grupa i svih bolnica. Prema podacima vlasti, potvrđeno je 1292 slučaja zaraženih i 24 smrtna slučaja. 115 osoba je izlečeno i otpušteno. U inostranstvu je 11 rumunskih državljana umrlo od infekcije COVID-19, većina u Italiji. Premijer Ludovik Orban rekao je da će se zadržati isti pravci dejstvovanja u borbi protiv novog koronavirusa, čiji je osnovni cilj zaštita zdravlja i života građana, smanjenje širenja virusa i povećanje kapaciteta dijagnostificiranja.
U Rumuniji, fizička ili pravna lica mogu uživati, podnočenjem zahtvea, odlaganja rata i do devet meseci ali ne kasnije od 31. decembra 2020. godine, najavio je ministar finansija Florin Kacu. Prema uredbi usvojenoj na sastanku vlade, mera se primenjuje na dužnike na čije su prihodi direktno ili indirektno ozbiljno pogođeni pandemijom. Oni mogu da podnesu zahtev u banci najkasnije dok ne prestaje vanredno stanje na teritoriji Rumunije. Florin Kacu je rekao da će propisi o primenivanju biti usvojeni u roku od 15 dana od usvajanja ovog normativnog akta i odobrena odlukom vlade. Istovremeno, vlada u Bukureštu odlučila je, hitnom uredbom, izmenu statuta policijskih službenika i statut vojske, predviđajući, između ostalog, prekidanje godišnjih odmora kako bi se osigurao kontinuitet programa rada i suspendovala odredbe koje se odnose na prevremeno penzionisanje. Prema rečima šefa kancelarije premijera Ionela Danke, usvojeni su propisi za jačanje hijerarhijske discipline unutar tih institucija i za regulisanje stanja zaposlenih koji moraju biti na raspolaganju institucija javnog reda i bezbednosti da bi se suzbili efekti epidemije koronavirusa”.
Predsednik Evropskog parlamenta David Sassoli rekao je u petak da je od čelnika EU očekivao veću odgovornost na samitu koji je održan putem telekonferencije u četvrtak, rekavši da Unija predstavlja više od zbira nacionalnih vlada. Na Samitu 27. odlučeno je da se odloži ispitivanje širih mera protiv ekonomskih posledica pandemije COVID-19. Italijanski premijer Giuseppe Conte, čija je zemlja najteže pogođena, pretio je da neće potpisati zajedničku deklaraciju ako Evropska unija ne preduzme čvrste mere. 27-morica se složili su se da u roku od dve nedelje podnesu predloge. Na globalnom nivou, broj bolesti premašio je 550 hiljada, a smrtnost 25 hiljada. U Italiji je u poslednja 24 sata došlo do rekordnog broja smrtnih slučajeva, gotovo 1000.
Rumunija smatra da je potrebna veća fleksibilnost od Evropske komisije i prilagođena rešenja kako bi se što efikasnije reagovalo na rastuće potrebe u zdravstvenom sistemu i za uklanjanje ekonomskih efekata progresivnog širenja pandemije COVID-19. Prema saopštenju Ministarstva evropskih fondova (MFE), Rumunija je u petak učestvovala na sastanku predstavnika svih država članica i Komisije o novostvorenoj Investicionoj inicijativi za borbu protiv koronavirusa, koju je u videokonferencijskom sistemu organizovalo hrvatsko predsjedništvo Savetom EU. Inicijativa predviđa posebne mere, uključujući izmenu mehanizma za nagodbu predfinansiranja, mogućnost preraspodele unutar operativnih programa u limitu od 8% od ukupno odobrenih sredstava bez odobrenja Komisije, kao i fleksibilnost finansiranja odobrenog za podršku medicinskom sistemu. Rumunija namerava da finansira iz evropskih fondova, između ostalog, podršku osobama koje spadaju kao tehnološki višak, uključujući subvencije, podršku zaposlenima u preduzećima čiji je rad pogođen, za osnovne zdravstvene programe i usluge, privremeno zapošljavanje medicinskog osoblja, kupovinu isključivo medicinskih sredstava.
Broj zločina se naglo povećao tokom pandemije COVID-19, s obzirom da kriminalci i organizovane kriminalne grupe brzo prilagođavaju svoje metode novonastaloj situaciji, upozorava Europol, u izveštaju objavljenom danas u Hagu. Istražitelji su identifikovali širenje kibernetičkog kriminala, prevare, krađe i falsifikovanja. U izveštaju se ističe značajni porast prodaje falsifikovanih predmeta, uključujući zaštitne maske, dezinfekcione gelove i lekove, od izbijanja krize. Istovremeno, Europol očekuje brzi porast slučajeva prevara. „Prestupnici vrlo brzo prilagođavaju svoje uobičajene metode i zloupotrebljavaju strah i zabrinutost žrtava tokom krize“, navedi se u izveštaju