Vesti 27.01.2022

Rumunski ministar zdravlja Aleksandru Rafila procenjuje ogroman broja slučajeva COVID-19 sledeće nedelje, sa preko 40.000 dnevnih bolesti

Newsroom, 27.01.2022, 18:23

Rumunski ministar zdravlja Aleksandru Rafila procenjuje ogroman broja slučajeva COVID-19 sledeće nedelje, sa preko 40.000 dnevnih bolesti. On je rekao da bi trend opadanja broja infekcija mogao da počne tek oko 10. februara. Rafila je takođe pokazalo da u nekim okruzima zdravstveni sistem pokazuje znake blokade. Najveća popunjenost bolničkih kreveta za pacijente sa COVID-19 je u Klužu (severozapad) – 68%. Kada se prođe 75 odsto, biće doneta prva odluka da se škole prebace na onlajn obrazovanje. U Rumuniji je u četvrtak registrovano 31.683 nova slučaja zaraženih SARS-CoV-2, a drugi dan zaredom preko 30.000 slučajeva. Prijavljeno je i 71 smrtna slučaja.

Rumunski ministar odbrane Vasile Dnku izjavio je danas, posle sastanka, u Bukureštu, sa francuskom koleginicom Florans Parli, da je Rumunija u posebnom partnerstvu sa Francuskom. On je naglasio, da se rumuni i dalje mogu bazirati na sigurnu podršku Francuske, što je i potvrdio u svojoj poslednjoj izjavi predsednik Emanuel Makron, izjavivši da je Francuska spemna da podrži teritoriju Rumunije rame uz rame sa Nato snagama. Bukurešt je takođe zabrinut zbog nedavnih dešavanja u regionu i nada se da će prevladati dijalog i razumevanje između strana — rekao je ministar Vasile Dnku. S druge strane, francuska ministarka Florans Parli smatra da Rumunija ima pravo da ojača sopstvenu bezbednost u kontekstu tenzija sa Ukrajinom. Francuski zvaničnik je uverio da je Francuska voljna da nastavi da doprinosi bezbednosti svojih evropskih partnera u misijama NATO-a, a posebno u Rumuniji. Francuska ministarka spoljnih poslova Florans Parli sastao se i sa premijerom Nikolajem Ćukom, a primio je i predsednik Klaus Johanis. Sa svoje strane, francuska ministarka odbrane Florans Parli smatra da Rumunija ima pravo da jača sopstvenu bezbednost, u kontekstu tenzija u Ukrajini. Francuski zvaničnik je uverio da je Francuska spremna da nastavi da doprinosi bezbednosti svojih evropskih partnera u misijama NATO-a, posebno u Rumuniji. Francuska ministarka odbrane Florans Parli sastala se i sa premijerom Nikolaeom Čiukom, a danas je francusku ministarku primio i predsednik Klaus Johanis.

Rusija kaže da su predlozi za vojnu transparentnost i kontrolu naoružanja koje su uputile Sjedinjene Države i NATO nedovoljni s obzirom na njenu zabrinutost i bezbednost. Prva reakcija na saveznički odgovor upućen Moskvi u sredu stigla je od ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je rekao da reakcija SAD na predloge Moskve o bezbednosnim garancijama omogućava da očekujemo ozbiljnu diskusiju o sekundarnim pitanjima, kao i da američki odgovor nema pozitivnu reakciju na glavni problem. To je, rekao je Lavrov, istakavši jasan stav Rusije da je dalje širenje NATO-a na istok, kao i razmeštanje ofanzivnog naoružanja koje bi moglo da napadne rusku teritoriju, nedopustivo. Sjedinjene Američke Države i NATO predstavili su u sredu pisane odgovore na zahtev Rusije da NATO povuče svoje trupe iz Rumunije i Bugarske i da ne prihvati Ukrajinu i Gruziju među svoje saveznike. Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da NATO ne odustaje od politike otvorenih vrata i predložio je diplomatski put Moskvi kako bi izbegao rat. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg takođe smatra da je političko rešenje krize i dalje moguće ako Rusija nastoji da je ublaži.

Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije odalo je počast Međunarodnom danu sećanja na žrtve holokausta u četvrtak, 27. januara, i odalo počast žrtvama ovog tragičnog poglavlja istorije i izrazilo solidarnost sa preživelima u zločinima Drugog svetskog rata. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu je istaklo da je Rumunija jedna od zemalja koja je preuzela sopstvenu prošlost i posvećena je očuvanju sećanja na nju za buduće generacije, zaštiti preostalih preživelih i borbi protiv antisemitizma i svih manifestacija netolerancije i diskriminacije. (…) Ove godine se navršava 77 godina od oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau, u kojem je život izgubilo više od milion muškaraca, žena i dece, od kojih su 90% Jevreji uglavnom iz Poljske i Mađarske. Između 1941. i 1945. godine, više od 6 miliona Jevreja je sistematski ubijano u Evropi od strane nacista i njihovih saradnika. Povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust, predsednici tri glavne institucije Evropske unije skrenuli su pažnju na porast antisemitizma i proliferaciju govora mržnje poslednjih godina i pozvali na borbu protiv toga. (…) U Izraelu trenutno živi skoro 166.000 preživelih holokausta, prosečne starosti od 85 godina. Oko 60 odsto su žene, a oko 64 odsto dolazi iz Evrope, najviše iz bivšeg SSSR-a, ali i iz Rumunije (12 odsto), Poljske, Bugarske, Mađarske i Nemačke.

PNL u Bukureštu, predložiće Marsela Bološa za mesto ministra istraživanja, inovacija i digitalizacije. On je u četvrtak, sa samo jednim glasom protiv, nominovan u Nacionalnom političkom birou stranke. Bološ je bio ministar evropskih fondova, u nekadašnjem monohromnom kabinetu PNL od 2019-2020. Ekonomista je, a od 40. godine sveštenik, nakon diplomiranja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Istraživački portfolio ostao je upražnjen nakon ostavke liberala Florina Romana koji se dovodi u vezi sa magistarskim radom. Romanova ostavka bila je prva u novoj koalicionoj vladi PSD-PNL-UDMR, postavljenoj u novembru 2021. Ovog meseca, Univerzitet nacionalne odbrane Karol I“ u Bukureštu je objavio da su pokrenute procedure za proveru usklađenosti sa standardima kvaliteta, univerzitetske etike u doktorskoj tezi koju je 2003. godine odbranio aktuelni premijer. Proveru je navodno tražio i sam premijer, nakon što ga je novinarka Emilija Šerkan optužila za plagijat. Poznata kao hajka na plagijatore, koja je otkrila akademsko podmetanje mnogih likova iz vrha rumunske politike i administracije, novinar tvrdi da su najmanje 42 stranice od ukupno 138 Ćukine doktorske disertacije plagirane, a teza u celini nije proizvod naučnog istraživanja.

Vlada u Bukureštu je u četvrtak na trećem sastanku ove nedelje izmenila Zakon o putevima i uvela mnogo oštrije sankcije za agresivne vozače i one koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Dozvola će biti suspendovana na 4 meseca u slučaju prebrze vožnje i biće veoma visoke kazne za uznemiravanje u saobraćaju. Takođe u četvrtak, Izvršna vlast je odobrila ugovor o finansiranju koji je Rumunija potpisala sa Evropskom investicionom bankom, vredan 305 miliona evra, za finansiranje Regionalne bolnice Kluž (severozapad). Drugim normativnim aktom na dnevnom redu utvrđuje se nova državna pomoć za smanjenje akcize na dizel koji se koristi u poljoprivredi.