Vesti – 26.09.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 26.09.2024, 16:16

Očekuje se da će vrh poplavnog talasa Dunava stići u Rumuniju 2-3. oktobra, kada da će protok Dunava dostići 9.500 kubnih metara u sekundi, saopštio je direktor Nacionalne agencije za vode Rumunije Sorin Lukači. Uprava za vanredne situacije je saopštila da su mere već pripremljene, a biće prilagođene novonastalim okolnostima izazvanim obilnim padavinama najavljenim za ovaj vikend. Šef Uprave za vanredne situacije, Raed Arafat, rekao je na kraju današnje sednice Vlade da će građani biti obaveštavani, uključujući i Ro-Alert hitnu službu, i da su lokalne vlasti dobile instrukcije da identifikuju ugrožene građane i da planiraju njihovu blagovremenu evakuaciju. Meteorolozi su upozorili da će od nedelje na zapadu Rumunije početi obilne padavine, koje će dostići 60-80 litara po metru kvadratnom. Do sada je Dunav izazivao velike poplave u zemljama kroz koje prolazi, dok je Evropu zahvatio ciklon Ešli, koji je doneo niske temperature, jake vetrove i ogromne padavine.

Koliko god da je svet danas nesiguran, odgovor na naše probleme uvek će biti više saradnje i više solidarnosti, rekao je predsednik Rumunije Klaus Johanis u svom obraćanju na Generalnoj skupštini UN u sredu. Takođe je istakao napore i doprinos Rumunije rešavanju aktuelnih globalnih izazova, od bezbednosnih kriza kao što su rat u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku,do velikih izazova sa kojima se svet suočava. Johanis je istakao da bezbednost nije regionalna, već globalna stvar i da je rat koji je Rusija vodila u Ukrajini pogodio nacije i ljude širom sveta.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) značajno je smanjila procene u vezi sa evolucijom rumunske privrede u 2024. godini, manja ugovaranja poslovnih procesa negativno će uticati na IT sektor, navodi se u izveštaju koji je u četvrtak objavila međunarodna finansijska institucija. Prema poslednjim predviđanjima Evropske banke za obnovu i razvoj, BDP Rumunije bi ove godine zabeležio napredak od 1,4 odsto, u odnosu na procenu od 3,2 odsto u maju. U 2025. rast je procenjen na 2,6%, sa 3,4% predviđenog u maju. U Bugarskoj i Rumuniji je povećanje minimalne plate podstaklo tražnju, ali je rezultiralo povećanjem trgovinskog deficita i povećalo inflatorne pritiske, navodi se u izveštaju Evropske banke. S druge strane, ova institucija podseća da poslednje procene Fiskalnog saveta u Bukureštu pokazuju povećanje budžetskog deficita na 8% BDP-a u 2024. Takodje Međunarodni monetarni fond (MMF) je revidirao naniže procene u pogledu rasta rumunske ekonomije u ovoj godini, sa 3,8% koliko je bilo predviđeno u oktobru 2023. godine, na 2,8%, prema izveštaju „World Economic Outlook ”, objavljenom u aprilu. Komisija za nacionalnu strategiju i prognoze je prošle nedelje revidirala naniže na 2,8%, sa 3,4% ranije, prognoze rasta BDP-a.

Savez sindikata železničkih prevoznika Rumunije protestovao je u četvrtak ispred Ministarstva rada i socijalne solidarnosti kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo zbog usvajanja i primene Zakona o javnom penzijskom sistemu, koji ce, kako tvrde demonstranti, imati negativan uticaj i na druge zakone, kao što je ‘Statut o železničkom osoblju’. Oni tvrde da zakon u nepovoljan položaj stavlja osobe koje su radile u radnim grupama, osobe sa invaliditetom i sa različitim vrstama invaliditeta, ali i penzioneri sa malim penzijama koji su, nakon preračuna, dobili manju penziju. Učesnici zahtevaju od donosilaca političkih odluka da uzmu u obzir njihove predloge, kako bi se obnovila socijalna pravda i doprinelo održavanju dugoročne zakonodavne stabilnosti u oblasti penzija.

Sjedinjene Američke Države saopštile su da će poslati 375 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini, u trenutku kada Kijev pokušava da ubedi Zapad da odobri upotrebu raketa dugog dometa protiv ciljeva unutar Rusije, prenosi AFP. Nova pomoć uključuje municiju, oklopna vozila i projektile, saopštio je američki Stejt department. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u sredu na forumu UN u Njujorku da njegova zemlja u ratu sa Rusijom nikada neće prihvatiti mirovni sporazum koji joj nameću velike sile. Šef ukrajinske države je takođe optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da planira napade na ukrajinsku nuklearnu infrastrukturu.

Rumunija postaje sve privlačnija za strane radnike, pokazuje studija koju je sprovela Fondacija za razvoj civilnog društva. Zemlje porekla iz kojih dolazi većina stranih radnika su Nepal, Turska, Italija, Republika Moldavija, Šri Lanka i Indija. Rade u građevinarstvu, ugostiteljstvu i maloprodaji, a prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, njih 80 odsto obavlja poslove bez stručne kvalifikacije. Integracija stranih radnika nije laka, ali je važna za ekonomski rast Rumunije, rekla je šefica Predstavništva Evropske unije u Bukureštu Ramona Kirijak. Ona je rekla da se strani radnici u Rumuniji suočavaju sa jezičkim barijerama, kao i sa zloupotrebama od strane svojih poslodavaca. U tom smislu, predstavnici nekoliko ministarstava zajedno rade na zakonodavnom okviru za pomoć imigrantima,, prenela je Kancelarija premijera Rumunije. Tako se razmišlja o jačanju državnih kontrolnih institucija, poput Inspektorata za rad, kako bi se imigrantima obezbedili dostojanstveni uslovi rada, dobre plate i zaštita od trgovine ljudima. U 2023. godini broj stranih radnika zaposlenih u Rumuniji iznosio je 200.000.

Predstavnici poslovnog okruženja u Rumuniji tvrde da, uprkos ulaganjima u dualno obrazovanje, mnogi mladi koji završe takve programe napuštaju zemlju. Potpredsednik Nacionalne asocijacije malih i srednjih trgovaca u Rumuniji, Feliciju Paraskiv, izjavio je da, u ovom kontekstu, nema garancija da će oni koji pružaju finansijsku podršku učeniku 2-3 godine na kraju imati koristi od stručnosti koju je stekao i da, kako stvari stoje, rumunski preduzetnici samo školuju buduće zaposlene u razvijenijim zemljama. Paraskiv je mišljenja da obrazovne institucije moraju biti više povezane sa stvarnim potrebama privrede i istakao potrebu da se promeni percepcija javnosti o nekim profesijama kako bi bile privlačnije mladima.ncelarija premijera Rumunije. Tako se razmišlja o jačanju državnih kontrolnih institucija, poput Inspektorata za rad, kako bi se imigrantima obezbedili dostojanstveni uslovi rada, dobre plate i zaštita od trgovine ljudima. U 2023. godini broj stranih radnika zaposlenih u Rumuniji iznosio je 200.000.

Evropska komisija je u četvrtak ponovo potvrdila svoj stav prema kojem su Rumunija i Bugarska u potpunosti spremne za puno pristupanje šengenskom prostoru. „Što se tiče stava Komisije o ukidanju kontrola unutrašnjih granica za Bugarsku i Rumuniju, ovo ostaje jasno, kao što je predsednica Ursula fon der Lajen izjavila u političkim smernicama za sledeću Evropsku komisiju (2024-2029): Bugarska i Rumunija su pokazale svoj kapacitet vezano za upravljanje granicom i povratak. Oni su spremni i treba da imaju punu korist od šengenskog prostora“, rekao je portparol Evropske komisije. On je tako odgovorio na pitanje o posledicama uvođenja kontrole unutrašnjih granica od strane nekoliko država Šengena. Nemačka je pre deset dana uvela, na period od šest meseci, kontrole na svim svojim kopnenim granicama u cilju borbe protiv ilegalne imigracije. Krajem marta ove godine, Rumunija je, zajedno sa Bugarskom, delimično pristupila zoni slobodnog kretanja EU – samo sa vazdušnim i morskim granicama – zbog nepostojanja jednoglasnosti u Savetu EU i odluke o eliminaciji kopnene granične kontrole i dalje se očekuje.

Broj rumunske dece čiji roditelji rade u inostranstvu opao je za 17 odsto u poslednjih godinu dana, prema statistikama. Sve više roditelja se vraća u svoju domovinu i u mogućnosti su da finansijski izdržavaju svoju decu bez napuštanja zemlje. Međutim, više od 60.000 dece iz oko 50.000 porodica živi odvojeno od svojih najmilijih. Alarmantna je činjenica da neka od ove dece završavaju u sistemu posebne zaštite, gde se suočavaju sa dodatnim izazovom prilagođavanja na novu sredinu i nedostatkom stalnog kontakta sa roditeljima. Specijalisti kažu da je prisustvo roditeljske figure neophodno.

Grad Brašov, u centralnoj Rumuniji, smatra se najatraktivnijim gradom za život, prema istraživanju o urbanoj atraktivnosti koje je sproveo Institut za vizionarske gradove. Slede Kluž-Napoka i Oradea, na severozapadu, Sibiu, u centru, Temišvar (zapad), Konstanca (jugoistok), glavni grad Bukurešt, Jaši (severoistok), Alba Julija (centar ) i Piatra Njamc (severoistok). Studija vrednujenameru za preseljenjem i opštu percepcu kvaliteta života. Autori su istakli da se slobodno vreme pokazalo kao najvažniji element za intervjuisane osobe, prevazilazeći tradicionalne faktore kao što su dobro plaćeni poslovi ili infrastruktura, element koji se i dalje nalazi na drugom mestu, a zatim sposobnost grad da podstakne kreativnost i inovacije.