Vesti – 26.07.2023

U sredu meteorolozi su najavili još jedan dan toplotnog talasa. Jutro je bilo pod crvenim meteoalarmom za visoke temperature u Bukureštu i nekoliko južnih županija. Meteoalarm je objavljen i za jugoistok, gde je u popodnevnim satima bilo iznad 40 stepeni Celzijusa i indeks temperature i vlažnosti iznad kritičnog praga od 80 jedinica. Istovremeno, izdati su narandžasti i žuti meteoalarm o toplotnom talasu. U utorak su zbog vrućine kasnili vozovi i bio je ograničen drumski saobraćaj za velika prevozna sredstva. S druge strane, na zapadu, severu i u centru zemlje bilo je jakih oluja koje su izazvale značajnu materijalnu štetu. U ovim predelima u sredu je došlo do znatnog zahlađenja, a dnevne temperature su bile od 23 do 30 stepeni.

Newsroom, 26.07.2023, 12:55

U sredu meteorolozi su najavili još jedan dan toplotnog talasa. Jutro je bilo pod crvenim meteoalarmom za visoke temperature u Bukureštu i nekoliko južnih županija. Meteoalarm je objavljen i za jugoistok, gde je u popodnevnim satima bilo iznad 40 stepeni Celzijusa i indeks temperature i vlažnosti iznad kritičnog praga od 80 jedinica. Istovremeno, izdati su narandžasti i žuti meteoalarm o toplotnom talasu. U utorak su zbog vrućine kasnili vozovi i bio je ograničen drumski saobraćaj za velika prevozna sredstva. S druge strane, na zapadu, severu i u centru zemlje bilo je jakih oluja koje su izazvale značajnu materijalnu štetu. U ovim predelima u sredu je došlo do znatnog zahlađenja, a dnevne temperature su bile od 23 do 30 stepeni.

Građevinski radnici protestovali su u sredu ispred vlade u Bukureštu protiv namere izvršne vlasti da ukine poreske olakšice zaposlenima u ovom sektoru. Predsednik Nacionalnog sindikalnog bloka Dumitru Kostin izjavio je da izmene i dopune Fiskalnog kodeksa, koje su predložile vlasti, utiču ne samo na građevinski sektor, već i na druge kategorije zaposlenih. Opšti savez sindikata Porodica i Nacionalni sindikalni blok predlažu Vladi paket mera da bi se sprečili efekti ukidanja fiskalnih olakšica 1. septembra 2023. godine, odnosno: pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora na nivou sektora i postepeno ukidanje fiskalne olakšice, uz poštovanje kalendara koji pretpostavlja Nacionalni plan oporavka i otpornosti, počev od 2025. godine. Predlažu i usklađivanje finansijskih izdvajanja za investicione radove koje finansira država ili iz evropskih fondova, kao i izradu politike zarada u sektoru za naredne godine, što će doneti rebalans plata, posebno u privatnom sektoru.

Rumunski plivač David Popović (18 godina) plasirao se u polufinale takmičenja na 100 m slobodnim stilom na Svetskom prvenstvu u plivanju u Fukuoki (Japan), nakon što je zabeležio šesto vreme u seriji koja je održana u sredu. U utorak je bio četvrti u finalu na 200 metara slobodnim stilom. Aktuelni svetski šampion na 100 i 200 m slobodnim stilom, Popović je startovao sa četvrte staze i dominirao u prve tri dužine bazena (150 m), ali je u poslednjih 50 metara neobjašnjivo izgubio brzinu i zauzeo tek četvrto mesto, sa vremenom od 1 minut 44 sekunde i 90 stotinki.

Rumunski ministar poljoprivrede Florin-Jonuc Barbu predložio je u okviru Saveta za poljoprivredu i ribarstvo (AgriFish) u Briselu produženje u 2024. godini izuzeća za sve evropske poljoprivrednike od sprovođenja zahteva u pogledu plodoreda, odnosno zahteva koji se odnosi na obezbeđivanje minimalnog procenta poljoprivredne površine posvećene neproizvodnim površinama ili karakteristikama. Kako se navodi u saopštenju ministarstva, predlog Rumunije je dobio podršku nekoliko država članica, s obzirom na produženje rata u Ukrajini. Što se tiče upotrebe pesticida, Florin-Jonuc Barbu je naveo da je Rumunija jedna od zemalja članica koja koristi jednu od najnižih količina aktivne supstance po hektaru u odnosu na evropski prosek. Na marginama Saveta, zvaničnik je, zajedno sa svojim kolegama iz Bugarske, Mađarske, Poljske i Slovačke, imao sastanak sa evropskim komesarom za poljoprivredu i ruralni razvoj Janušem Vojčehovskim, kako bi podržao proširenje preventivnih mera Evropske unije na uvoz pšenice, kukuruza, repice i suncokreta poreklom iz Ukrajine do kraja godine. Podsećamo da je petorica zvaničnika prošle nedelje u Varšavi potpisala zajedničku izjavu o potrebi proširenja preventivnih mera Evropske unije na ovaj uvoz.

Nekoliko zemalja u Evropi je i u sredu bilo pod crvenim meteoalarmom zbog toplotnih talasa, velike opasnosti od požara ili nepovoljnih vremenskih uslova. U Bugarskoj su meteorolozi najavili oluje sa gradom širom zemlje, a u Grčkoj vetar nastavlja da pojačava požare na ostrvima Rodos, Krf i Evija, kao i na severu poluostrva Peloponez. Grčko ostrvo Krf stavljeno je u utorak u maksimalnu pripravnost, a vlasti su upozorile da postoji veliki rizik od izbijanja požara. U Španiji je stotine ljudi evakuisano iz centra atlantskog ostrva Gran Kanarija, gde je požar koji se brzo širio već progutao stotine hektara vegetacije. U Italiji je na temperaturama preko 47 stepeni Celzijusa na Siciliji izbilo na desetine požara, jedan u blizini aerodroma u Palermu, koji je zatvoren. U Francuskoj su vlasti izdale prvo upozorenje o šumskim požarima ovog leta, sa crvenim meteoalarmom na jugu zemlje, posebno oko grada Marseja, na francuskoj rivijeri. A u Turskoj je izbio požar vegetacije u blizini turističkog naselja Kemer.

Sjedinjene Američke Države objavile su u utorak novi paket vojne pomoći Ukrajini, kako bi joj pomogli u ratu sa Rusijom. Kako se navodi u saopštenju Pentagona, nova tranša uključuje municiju za protivvazdušne raketne sisteme Patriot i NASAMS, municiju za višestruke raketne bacače HIMARS, dronove Hornet, minobacačke granate, rakete vazduh-zemlja Hidra, oklopna vozila, projektile protiv oklopnih vozila. i druge opreme uzete iz američkih vojnih zaliha. Ova pomoć treba da pomogne Ukrajincima da povrate” teritorije koje su okupirale ruske trupe, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken. Od februara 2022. godine, otkako je Rusija napala Ukrajinu i zauzela nove teritorije, Vašington je ponudio Kijevu desetine paketa vojne pomoći, koji zajedno premašuju iznos od 43 milijarde dolara.

Ministar spoljnih poslova Republike Moldavije Niku Popesku zatražio je u sredu ograničenje broja ruskih diplomata akreditovanih u Kišinjevu. Kako prenosi Radio Kišinjev, ministar je svoj zahtev motivisao time što je pokazao da je Republika Moldavija već nekoliko godina meta neprijateljske politike Moskve i da se neke od njih sprovode preko ruske ambasade. Podsećamo, ambasador Ruske Federacije u Republici Moldaviji Oleg Vasnjecov pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova u Kišinjevu da da objašnjenja, nakon što je novinarska istraga pokazala da je ruska diplomatska misija instalirala opremu visoke performanse za špijuniranje i presretanje informacija. Kišinjevska štampa govori o 28 paraboličnih antena, jarbola i uređaja za prenos i prijem, a na zgradama su viđeni ljudi povezani sa ruskim obaveštajnim službama.

Nijedna nacija ne može sama da se izbori sa globalnom klimatskom krizom, u izolaciji – rekao je u utorak predsednik rumunskog Senata Nikolaje Čuka. On je učestvovao, u Bukureštu, na ministarskom sastanku organizovanom na osnovu Sporazuma između vlada Azerbejdžana, Gruzije, Rumunije i Mađarske o strateškom partnerstvu u oblasti razvoja zelene energije i transporta. U objavi na Fejsbuku, Nikolaje Čuka je podsetio da je prošlog decembra, kao premijer, potpisao sporazum između četiri zemlje o izgradnji kabla ispod Crnog mora za transport zelene energije u Evropu. Međutim, na sastanku ministara energetike Azerbejdžana, Gruzije, Rumunije i Mađarske u utorak razgovarano je o koracima za realizaciju ovog projekta, koji će — rekao je predsednik Senata — doprineti transformaciji Rumunije u regionalnu energetsko čvorište.

130 rumunskih vatrogasaca koji pomažu u gašenju požara u Grčkoj odlično su intervenisali zajedno sa svojim grčkim kolegama i iz drugih zemalja – izjavio je u utorak šef Odeljenja za vanredne situacije u Bukureštu Raed Arafat. On je precizirao da deo rumunskih vatrogasaca interveniše na ostrvu Rodos. Grčki premijer Kirijakos Micotakis izrazio je zahvalnost na prisustvu rumunskih vatrogasaca u svojoj zemlji, dok je ministarka turizma Olga Kefalojani poslala poruku u vezi sa situacijom turista na odmoru u Grčkoj, uveravajući u njihovu bezbednost. U Bukureštu je Ministarstvo ekonomije, preduzetništva i turizma preporučilo Rumunima koji nameravaju da putuju u Grčku da se pre polaska informišu o postojećoj situaciji na svom odredištu i da izbegavaju putovanja u oblastima gde ima požara. Ministarstvo spoljnih poslova obaveštava rumunske državljane koji se nalaze u tranzitu ili nameravaju da putuju u Republiku Grčku da lokalne vlasti zadržavaju do 27. jula prognoze u vezi sa meteoalarmima za vrućinu i najveću opasnost od požara stepena. 4 i 5 , na skali od 1 do 5. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje onima koji se nalaze na području gde ima požara da striktno poštuju uputstva lokalnih vlasti i da stalno prate zvanične izvore javnog informisanja. .