Vesti – 26.06.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 26.06.2024, 17:51
Predsednik Rumunije Klaus Johanis prisustvovaće u četvrtak i petak sastanku Evropskog saveta u Briselu. Podrška susednim državama Ukrajini i Republici Moldaviji (većina stanovnika govori rumunski), kao i nova struktura Evropskog parlamenta, neke su od tema sastanaka, navodi se u saopštenju za javnost Predsedničke administracije u Bukureštu. Takođe, čelnici Evropske unije će nastaviti razgovore o imenovanjima na čelo institucija zajednice, nakon nedavnih evropskih izbora. Što se tiče Ukrajine, predsednik Johanis će se zalagati za kontinuiranu podršku u svim dimenzijama, sa naglaskom na obezbeđivanju adekvatnog odgovora na neposredne vojne potrebe. Nastavak podrške biće neophodan i Republici Moldaviji, što će u Briselu ponovo potvrditi i šef rumunske države. Što se Bliskog istoka tiče, predsednik Johanis će insistirati na tome da Evropska unija ostane angažovana u regionu i doprinese smirivanju sukoba i izbegavanju njegovog širenja na tom području – takođe se navodi u saopštenju Predsedništva. Administracija.
Nacrt amandmana na zakon o državljanstvu usvojen je danas u rumunskom parlamentu. Poslanici su eliminisali amandman po kome rumunsko državljanstvo može dobiti, na zahtev, stranac koji je u braku sa rumunskim državljaninom i živi u inostranstvu najmanje 10 godina. Dakle, ostaje uslov da nosilac prijave zakonito živi u Rumuniji najmanje 8 godina ili, u slučaju braka sa rumunskim državljaninom, najmanje 5 godina. Takođe, smanjen je rok za dobijanje rumunskog državljanstva izbeglicama sa 8 na 3 godine. Dokument predviđa i biometrijske provere, poput slike lica ili otisaka prstiju, u slučaju lica koja traže rumunsko državljanstvo, kako bi se sprečilo njegovo lažno sticanje.
Rumunija ne ispunjava uslove za prelazak na evro, jedinstvenu evropsku valutu, obavestila je Evropska komisija nakon ocene pravne kompatibilnosti i ispunjenosti kriterijuma takozvane konvergencije. Izvršni odbor zajednice analizirao je stabilnost cena, stabilnost javnih finansija, stabilnost deviznog kursa i dugoročnih kamatnih stopa, poglavlja u kojima naša zemlja još uvek kasni. Bugarska, s druge strane, ispunjava ove uslove, ali još nije članica mehanizma deviznog kursa, jer je u tom mehanizmu obavezna da učestvuje najmanje dve godine, bez ozbiljnih monetarnih tenzija, pre ulaska u zonu evra.
Predsednik Klaus Johanis je u sredu uputio poruku povodom Dana nacionalne zastave, kada je istakao članstvo Rumunije u NATO-u, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama i ukazao na potrebu za jedinstvom. Šef države je rekao da nacionalna zastava „predstavlja objedinjujući element za Rumune, gde god da se nalaze. Trobojka je prisutna u trenucima ravnoteže ili radosti, na nacionalnim i međunarodnim manifestacijama, u institucijama, na paradama ili povodom sportskih takmičenja“, istakao je predsednik. Klaus Johanis je podsetio na istoriju ovog praznika i odao počast rumunskim vojnicima koji su poginuli u ratnim operacijama. Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku je podsetio da su se „pod bojama nacionalne zastave generacije Rumuna borile za nezavisnost, suverenitet, jedinstvo i demokratiju, vrednosti u koje čvrsto verujemo. U Rumuniji 21. veka sa istim emocijama i ponosom živimo trenutke kada vidimo trobojku koju nose profesionalci koje cene naši spoljni partneri ili dižu na jarbol pobeda, kada naši sunarodnici postižu uspehe na velikim takmičenjima”.
Lideri vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) u Rumuniji ni u utorak uveče nisu uspeli da postignu dogovor o datumu predsedničkih izbora, jer svaka od dve stranke insistira na drugačijem kalendaru. Socijaldemokrate žele da se izbori održe u septembru, dok liberali žele da predsednički izbori budu na vreme, u novembru. Razgovori unutar koalicije na ovu temu biće nastavljeni u petak.
Rumunija je postigla značajan napredak u borbi protiv trgovine ljudima, ističe se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država. Među navedenim pozitivnim aspektima su istraga povećanog broja slučajeva i osuda nekoliko trgovaca ljudima, uspostavljanje jedinice za finansijske istrage u okviru Direkcije za istragu organizhovanog kriminala i terorizma (DIICOT), kao i usvajanje procedura za identifikaciju potencijalnih maloletnih žrtava. U izveštaju se pominje i izmena zakonodavstva radi zaštite žrtava trgovine ljudima, kao i obuka policijskih službenika u specijalizovanim školama za identifikaciju potencijalnih žrtava. Istovremeno, Stejt department takođe daje niz preporuka za jačanje napora u borbi protiv ove pojave, kao što je istraga svih optužbi za saučesništvo i nemar među vlastima i proaktivno identifikovanje žrtava među ugroženim ljudima. U dokumentu se takođe ukazuje da postoji potreba za jačanjem napora na praćenju i sprečavanju seksualne eksploatacije dece, posebno u državnim institucijama, i sprovođenjem zakona o dečijem radu u ruralnim područjima.
32 zemlje članice NATO-a potvrdile su danas nominaciju holandskog premijera Marka Rutea za generalnog sekretara Alijanse. Frans Pres komentariše da je povlačenje kandidature predsednika Rumunije Klausa Johanisa i primedbe koje su imale Mađarska i Slovačka ostavile Ruteu slobodan put da dobije mesto generalnog sekretara NATO-a. Na dužnost će stupiti 1. oktobra, kada ističe poslednje produženje mandata aktuelnom generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu, imenovanom 2014. godine. Njegov mandat je bio produžen četiri puta, u kontekstu rata u Ukrajini.
Centri za detoksikaciju i oporavak zavisnika od droge biće uspostavljeni u svakom od osam razvojnih regiona Rumunije, nakon što je Dom poslanika u Bukureštu usvojio nacrt zakona. Dan Tanasa, poslanik Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR), opozicione stranke, rekao je da je tema trgovine drogom stigla do Vrhovnog saveta odbrane zemlje i da je to jasan signal koji Rumunija daje da je zarobljena država u mrežama trgovaca drogom. Takođe, Tanasa je cenio da osnivanje centara ne rešava osnovni problem. U odgovoru, socijaldemokratski poslanik Florin Buiku, čija je stranka u vladajućoj koaliciji, naveo je da zaista postoji potreba za prevencijom u konzumiranju droga, ali se ne može poreći neophodnost ovih centara za lečenje narkomana. Zakon o njihovom osnivanju biće dostavljen predsedniku Rumunije na proglašenje.
Bivša novinarka Elena Laskoni, gradonačelnica opštine Campulung Muscel (jug), izabrana je za predsednicu Unije Spasimo Rumuniju (USR, u opoziciji u bukureštanskom parlamentu i pridružena grupi RENEW u evropskom parlamentu). Ona je dobila 68% opcija koje su na internetu izrazili članovi stranke sa pravom glasa. Laskoni je navela da sada počinje rekonstrukcija stranke. Za kraj nedelje zakazan je Kongres Unije na kome će biti izabran Nacionalni biro, rukovodeća struktura stranke. Izbori se održavaju nakon što je bivši lider Katalin Drula podneo ostavku, kao rezultat lokalnih i evropskih parlamentarnih izbora 9. juna, kada je USR, povezan sa PMP-om i Snagom desnice u Savezu ujedinjene desnice, dobio manje glasova od PSD-a i PNL-a (u koaliciji) i AUR (nacionalistička opozicija).
Centralni izborni biro (BEC) u Rumuniji poništio je izbore za gradonačelnika u letovalištu Kostinešti, u okrugu Konstanca (jugoistok), i zatražio da se izbori od 9. juna ponove 7. jula. Centralni izborni biro je prihvatio zahtev za poništavanje izbora Socijaldemokratske partije (u vladajućoj koaliciji) – ogranak Konstanca. U Kostineštiju je, piše rumunska štampa, šest puta ponovljeno prebrojavanje glasova na lokalnim izborima 9. juna, a na kraju je za pobednika proglašen kandidat Nacionalne liberalne partije (partner socijaldemokrata u izvršnoj vlasti) na mesto gradonačelnika, na uštrb kandidata Socijaldemokratske stranke, sa razlikom od jednog glasa. U obraćanju Izbornog bira izborne jedinice Kostinešti upućenom Centralnom izbornom birou, pomenuto je nekoliko nepravilnosti na osnovu pratećih dokumenata, uključujući i činjenicu da su dve osobe, među kojima je i ukrajinski državljanin, glasale bez ovog prava.
Trenažni brod „Mirča” krenuo je danas iz vojne luke Konstanca, sa Crnog mora, na godišnji trenažni marš. Tokom više od 40 dana, brod, na kojem se nalazi 86 studenata Pomorske akademije „Mirča čel Batran“, pristajaće u lukama Pirej u Grčkoj, Livorno i Palermo u Italiji, Tulon u Francuskoj i Bodrum u Turskoj. Na obuci će učestvovati i dva studenta iz Letonije, dva iz Bugarske, dva iz Poljske, jedan iz Španije i jedan iz Turske. Pored misije obuke budućih oficira mornarice i inspektora granične policije, brod za obuku ima i važnu reprezentativnu ulogu, jer je počasni ambasador Rumunije na morima i okeanima sveta. Brig „Mirča“ će se vratiti u vojnu luku Konstanca početkom avgusta.
Republika Moldavija i Ukrajina su zvanično počele pristupne pregovore Evropskoj uniji, dve godine nakon što su dobile status kandidata. Prve diskusije održane su u Luksemburgu, bile su tehničke prirode i ticale su se strukture i vremena pregovora. Dve zemlje će pregovarati i biti ocenjivane odvojeno, a trajanje pregovaračkog procesa zavisi od njihove sposobnosti da usvoje neophodne reforme za postizanje kriterijuma za pristupanje. Tokom čitavog procesa, Kišinjev i Kijev moraju uskladiti svoje nacionalno zakonodavstvo sa odredbama Evropske unije. Kako javlja dopisnik Radija Rumunije u Briselu, od dobijanja statusa kandidata do sada, dve države su izvršile opšta prilagođavanja u ključnim oblastima, čime su pokazale volju da se približe zakonodavstvu Evropske unije.
