Vesti – 26.01.2024

Newsroom, 26.01.2024, 18:38

Vlada u Bukureštu usvojila je niz mera u cilju rešavanja pritužbi koje su poslednjih nedelja izvele poljoprivrednike i prevoznike na ulice. Izdvojen je novac za subvencije uzgajivačima muznih krava, bivola, živine i svinja, a ažurirana je i subvencija za dizel koji se koristi u poljoprivredi. Novac će biti isplaćen poljoprivrednicima do kraja juna ove godine. Za poljoprivrednike pogođene sušom 2023. godine, vlada je usvojila hitnu uredbu koja će omogućiti farmerima odlaganje otplate rata bankama. Odlučeno je i da se promeni zakonski okvir tako da se vozači kamiona više neće kažnjavati zbog isteka roka putarine u slučaju dugog čekanja na graničnim prelazima, a što se tiče zaposlenih u zdravstvu, odlučeno je da se buđet za lične dohotke ove godine poveča za 20%.

Proizvodnja vozila u Rumuniji zabeležila je rekordan rast prošle godine i premašila je za više od 4% ukupan broj automobila u 2019. Adrijan Sandu, generalni sekretar Udruženja proizvođača automobila u Rumuniji, smatra da je ovo povećanje bilo moguće zahvaljujući naporima dve fabrike, Dacia i Ford, da pronađu rešenja za krizu elektronskih komponenti. I Dacia i Ford timovi su dali sve od sebe da obezbede optimalan protok snabdevanja komponentama, tako da, na pozadini konstantne tražnje, imamo ovo povećanje proizvodnje, čime smo 2023. zabeležili novi rekord proizvodnje vozila u Rumuniji, oko 513.000 jedinica, rekao je Adrijan Sandu.

Ministar spoljnih i evropskih poslova
Slovačke Juraj Blanar izjavio je u utorak u Bukureštu da njegova zemlja
podržava puno pristupanje Rumunije šengenskom prostoru, pošto je ispunila sve
kriterijume. Ministar Juraj razgovarao je sa rumunskom koleginicom Luminicom
Odobesku , a prioritetna tema na dnevnom redu razgovora bila je i
intenziviranje saradnje u oblastima poput energetike, infrastrukture,
automobilske i odbrambene industrije ili turizma. Razgovarano je i o jačanju
saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane. Ministri dve zemlje su potpisali
bilateralni program u oblasti obrazovanja.

Države Evropske unije treba da se fokusiraju na borbu protiv trgovine drogom u lukama, na integrisanoj osnovi na međunarodnom nivou, izjavio je u četvrtak ministar unutrašnjih poslova Republike Rumunije Katalin Predoju u Briselu. Prisutan na neformalnom sastanku Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, on je napomenuo da je u Rumuniji organizovana radna grupa koja integriše nekoliko institucija koje su zadužene za sprečavanje i borbu protiv trgovine drogom. Katalin Predoju je izjavio da, kao što trgovci drogom rade u mrežama na međunarodnom nivou, strukture za borbu protiv ove pojave moraju biti organizovane na isti način, a Rumunija će biti u prvoj liniji ove borbe. Istovremeno, on je pozdravio odluku koju je Savet doneo prošle godine da proširi šengenski prostor vazdušnim i pomorskim granicama Rumunije i Bugarske.

Za programa Prva Kuća u Rumuni, ove godine, država je izdvojila ukupan limit garancija od milijardu leja – oko 200 miliona evra, mogu se prijaviti i finansijeri koji nisu učestvovali u prethodnoj godini. ,,Prva Kuća“ 2024, kako se sada zove program, odobrava se u lejima, za kupovinu jedne kuće, a maksimalna vrednost kredita je 66.500 evra za kuću čija je cena maksimalno 70.000 evra, a depozit je 5%. Za stambene jedinice čija je maksimalna cena 140.000 evra, maksimalna vrednost kredita je 119.000evra, a depozit je 15%. Od 2009. godine, kada je ovaj program pokrenut, više od 330.000 gradjana Rumunije je dobilo kredite za kupovinu kuće. Uglavnom su to bili mladi ljudi od 26 do 35 godina. Najviše finansiranja traženo je za stanove površine od 50 do 100 kvadrata, po cenama od 50.000 do 100.000 evra.Program je direktno doprineo stabilizaciji i sazrevanju tržišta nekretnina, kao i hipotekarnog tržišta.

Evropska investiciona banka potpisala je sa austrijskom kompanijom kredit od 40 miliona evra za postavljanje skoro 8.500 stanica za punjenje električnih vozila u Rumuniji, Bugarskoj i Litvaniji. Postavljanje stanica će se sprovoditi u naredne tri godine, kao podrška zelenoj mobilnosti i ciljevima Zelenog pakta Evropske unije u vezi sa održivim transportom i dekarbonizacijom. Projekat je podržan od strane InvestEU programa i ima za cilj da do 2025.godine bude postavljeno milion javnih stanica za punjenje električne energije i alternativnih goriva u 27 država članica Unije. Ova investicija će takođe doprineti smanjenju emisije gasova staklene bašte i zagađenje vazduha u urbanim sredinama u tri države.

U Rumuniji je za nedelju dana od gripa preminulo 18 osoba, a od početka hladne sezone ukupno je umrlo 40 osoba. Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje, od 15. januara do danas registrovano je preko 120.000 slučajeva respiratornih infekcija respiratornih i skoro 7.000 slućajeva gripa, a bolnice se suočavaju sa porastom broja pacijenata u jedinicama Hitne pomoći. Najmlađi pacijenti su bebe stare samo nekoliko dana. Zbog nedostatka kreveta, lekari su prinuđeni da odlože hospitalizaciju pojedinih pacijenata. Nešto više od milion ljudi vakcinisano je protiv gripa ove sezone, od kojih je većina imala koristi od programa kompezovanih i besplatnih lekova.

Švedska neće pregovarati sa Mađarskom o zahtevu za ulazak u NATO, koji Budimpešta do sada nije ratifikovala, ostajući jedina članica Alijanse koja to nije učinila – rekao je u petak švedski premijer Ulf Kristersson, javlja Rojters. Švedska je, zajedno sa Finskom, podnela zahtev za pridruživanje alijansi 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali su njen ulazak blokirale Turska i Mađarska. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan potpisao je u četvrtak dokumente kojima se ratifikuje ćlanstvo Švedske u NATO-o. Švedski i mađarski premijer sastaće se sledeće nedelje na sastanku Evropskog saveta u Briselu, ali je Kristersson rekao da Švedska neće davati nikakva nova obećanja NATO-u.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokrenula je strateški dijalog o budućnosti poljoprivrede u EU. Inicijativa ne podrazumeva donošenje odluka, već se fokusira samo na debate o zajedničkoj viziji zemalja članica u pogledu poljoprivrede politike. Grupa za strateški dijalog i za budućnost evropske poljoprivrede je nova platforma na koju su pozvani da učestvuju svi oni koji su uključeni ili pod uticajem poljoprivrednih politika u svim državama članicama, svi tipovi farmera, potrošači, ekološke organizacije, naučnici ili finansijske institucije. . Razgovori se odvijaju u kontekstu u kojem protesti poljoprivrednika dobijaju na zamahu u nekoliko evropskih država, kao što su Rumunija, Poljska, Nemačka, Španija, Litvanija, Holandija i Francuska. Glavni problemi evropskih farmera odnose se na uticaj ekoloških politika EU i priliv ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda u EU, koji utiču na produktivnost i konkurentnost farmera.