Vesti 26.01.2023

Premijer Rumunije Nikolaje Ćuka saopštio je da je, prema podacima Nacionalne komisije za prognoze, bruto domaći proizvod u 2022. porastao za 49 milijardi evra u odnosu na 2021. On je dodao da privreda i za ovu godinu ima povoljnu prognozu, sa povećanje od 2,8%. Šef vlade je ocenio i ulogu koju su prošle godine imale strane investicije u rumunskoj ekonomiji i efikasnost apsorpcije evropskih fondova. Nikolaje Ćuka je istakao važnost dijaloga sa preduzetničkim okruženjem u zemlji i podrške rumunskom kapitalu. Premijer je najavio da će poljoprivrednicima biti na raspolaganju više od 100 miliona evra u okviru mera državne pomoći za smanjenje akcize na dizel gorivo koje se koristi u poljoprivredi. Sa svoje strane, ministar finansija Adrian Kaćiu izjavio je da je Rumunija promenila model ekonomskog motora, sa ‘sporog’ tokom pandemije KOVID-19 prešla je na održivi, zasnovan na ekonomskim stimulansima.

Newsroom, 26.01.2023, 17:45

Premijer Rumunije Nikolaje Ćuka saopštio je da je, prema podacima Nacionalne komisije za prognoze, bruto domaći proizvod u 2022. porastao za 49 milijardi evra u odnosu na 2021. On je dodao da privreda i za ovu godinu ima povoljnu prognozu, sa povećanje od 2,8%. Šef vlade je ocenio i ulogu koju su prošle godine imale strane investicije u rumunskoj ekonomiji i efikasnost apsorpcije evropskih fondova. Nikolaje Ćuka je istakao važnost dijaloga sa preduzetničkim okruženjem u zemlji i podrške rumunskom kapitalu. Premijer je najavio da će poljoprivrednicima biti na raspolaganju više od 100 miliona evra u okviru mera državne pomoći za smanjenje akcize na dizel gorivo koje se koristi u poljoprivredi. Sa svoje strane, ministar finansija Adrian Kaćiu izjavio je da je Rumunija promenila model ekonomskog motora, sa ‘sporog’ tokom pandemije KOVID-19 prešla je na održivi, zasnovan na ekonomskim stimulansima.

Država će ove godine dodeliti pomoć u vrednosti od 1.400 leja za plaćanje računa za energiju, grejanje, gas ili drva određenim kategorijama stanovnistva: penzionerima, osobama sa niskim primanjima, invalidima, korisnicima socijalne pomoći i porodicama koje primaju dodatak za podršku i pomoć. Postoji samo jedan uslov: neto prihod po članu porodice ne sme biti veći od 2.000 leja (oko 410 evra). Pomoć se dodeljuje od februara, putem kartica za energiju, koje će štampati i distribuirati Pošta Rumunije, na osnovu spiskova koje je poslalo Ministarstvo rada i socijalne pomoći. Prema podacima nadležnih, skoro četiri miliona gradjana Rumunije su korisnici ovih kartica.

Danas i sutra se u Stokholmu održava prvi sastanak Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove (JAI) pod švedskim predsedništvom Saveta Evropske unije. Prvi dan razgovora posvećen je unutrašnjim poslovima, dok će drugi dan biti posvećen temama koje se odnose na pravosuđe. To je prvi sastanak ministara pravde i unutrašnjih poslova EU, nakon sastanka u decembru 2022. godine, kada su Rumunija i Bugarska dobile negativan glas Austrije i Holandije u pogledu pristupanja šengenskoj zoni slobodnog kretanja. Ovog puta tema proširenja Šengena nije na dnevnom redu Saveta za pravosudje i unutrasnje poslove. Ministar unutrašnjih poslova Republike Rumunije Lućijan Bode izjavio je prošle nedelje da pristupanje šengenskom prostoru ostaje izuzetno važan cilj za Rumuniju i da će se o toj temi razgovarati na marginama sastanka. Komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johansson rekla je na konferenciji za novinare koja je prethodila Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove da će ministri razgovarati o novoj strategiji povratka u zemlje porekla migranata koji su ilegalno ušli u EU, nakon što je Holandija zahtevala da Unija obaveže nekoliko zemalja da preuzmu državljane za koje se smatra da ne ispunjavaju uslove za boravak na teritoriji bloka zajednice, ograničavajući im pristup vizama. Evropska komisija je u utorak, povodom pokretanja nove strategije za povećanje stope deportacija iz EU, saopštila da je samo u 2022. registrovano više od 300.000 ilegalnih migranata.

U Rumuniji, u ekstrakarpatskim regionima, vreme je uglavnom oblačno, uz dugotrajnu oblačnost i slabe padavine. Na jugoistoku pada kiša i susnežica, a na jugu i istoku preovladava sneg. Sneg će padati u planinskim predelima, uz povečanje visine sneznog pokrivaca na Južnim Karpatima. Na zapadu, centru i severozapadu zemlje prolazno oblačno. Vetar slab i umeren, sa pojačanjima udarima od 45…50 km/h u južnim predelima i delimično u centru. Maksimalne temperature od 0 do 8 stepeni Celzijusa. Meteorolozi su izdali žuti meteo-alarm za padavine, grad, pojačan vetra u nekoliko okruga na jugu i centru zemlje, do sutra ujutru. Od petka ujutru do subote uveče na snazi je žuti meteo-alarm za padavine u vidu kiše i snega, mećave i pojačanje vetra u jugoistočnom delu Rumunije , ali i u nekoliko okruga u centru, istoku, jugu i jugozapadu.

U Rumuniji
je prošle nedelje smanjen broj respiratornih infekcija, za četvrtinu u odnosu na prethodne nedelje , dostigavši cifru od 103 hiljade. Međutim, ovaj broj je za 21 odsto veća od
nedeljnog proseka obolelih iz perioda 2015. do 2020. godine. Nacionalni
institut za javno zdravlje precizira da je registrovano preko 4.500 slučajeva
gripa, a najviše je obolelih u Bukureštu. Od početka sezone gripa prijavljeno
je 36 smrtnih slučajeva, a skoro 1,5 miliona gradjna Rumunije je primilo vakcinu protiv
gripa. Pojedine bolnice su i dalje pune, iako je broj obolelih smanjen.

Na manje od 20 kilometara od granice sa Ukrajinom, tenkovi
Leklerk, glavno sredstvo napada francuske borbene grupe raspoređene u Rumuniji,
stigli su na poligon Smardan u Galaci (jugoistok) gde se ove nedelje, izvodi opsežna vežba, u
kojoj je mobilisano oko 600 francuskih vojnika, sa 200 borbenih vozila. Vežba
Smardan je najveća vežba koju trenutno sprovodi NATO na istočnoj granici EU.
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku i njegove kolege iz Francuske
i Holandije Katarina Kolona, odnosno Vopke Hoekstra, posetiće sutra Nacionalni
centar za obuku Getica iz Sinkua (u sredini). Kako je saopšteno izMinistarstva
spoljnih poslova, program posete ministara obuhvatiće interakciju sa vojnim
osobljem, posebno francuskim i holandskim, i posetu nekim vojnim objektima koje
zajednički koriste savezničke trupe raspoređene u Rumuniji.

Sada kada su SAD i Nemačka obećale da će poslati napredne tenkove u Ukrajinu, njihova brza isporuka u dovoljnom broju je od vitalnog značaja za odbranu od Rusije, rekao je predsednik Volodimir Zelenski, koji je zahvalio saveznicima na odluci. Sjedinjene Države i Nemačka najavile su u sredu da će poslati tenkove Abrams i Leopard 2 u Ukrajinu. Odluka, na koju se dugo čekalo u Kijevu, pomogla bi ukrajinskoj vojsci u mogućoj prolećnoj kontraofanzivi protiv ruskih snaga na okupiranim teritorijama. Moskva je slanje tenkova u Ukrajinu opisala kao opasnu provokaciju.