Vesti – 25.10.2023

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovaće u četvrtak i petak na sastanku Evropskog saveta i na Evro samitu u proširenom formatu, koji će se održati u Briselu, saopšteno je iz Predsedničke administracije. Dnevni red sastanka Evropskog saveta obuhvata teme kao što su situacija u Ukrajini, revizija Višegodišnjeg finansijskog okvira, ekonomski aspekti, upravljanje migracijama i spoljni odnosi Evropske Unije, sa akcentom na situacije na Bliskom istoku, u Južnom Kavkazu, na Kosovu i u Srbiji i o situaciji iz Sahela. Što se tiče Ukrajine, evropski lideri će se, između ostalog, pozabaviti i višedimenzionalnom podrškom Evropske Unije. Predsednik Johanis će naglasiti da će Rumunija i dalje čvrsto podržavati Ukrajinu i zalagaće se za nastavak podrške koju pruža blok zajednice, sve dok je to potrebno. Istovremeno, on će podržati otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom do kraja ove godine. Na Evro samitu će se razgovarati o ekonomskoj situaciji na evropskom nivou.

Newsroom, 25.10.2023, 18:47

Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovaće u četvrtak i petak na sastanku Evropskog saveta i na Evro samitu u proširenom formatu, koji će se održati u Briselu, saopšteno je iz Predsedničke administracije. Dnevni red sastanka Evropskog saveta obuhvata teme kao što su situacija u Ukrajini, revizija Višegodišnjeg finansijskog okvira, ekonomski aspekti, upravljanje migracijama i spoljni odnosi Evropske Unije, sa akcentom na situacije na Bliskom istoku, u Južnom Kavkazu, na Kosovu i u Srbiji i o situaciji iz Sahela. Što se tiče Ukrajine, evropski lideri će se, između ostalog, pozabaviti i višedimenzionalnom podrškom Evropske Unije. Predsednik Johanis će naglasiti da će Rumunija i dalje čvrsto podržavati Ukrajinu i zalagaće se za nastavak podrške koju pruža blok zajednice, sve dok je to potrebno. Istovremeno, on će podržati otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom do kraja ove godine. Na Evro samitu će se razgovarati o ekonomskoj situaciji na evropskom nivou.

U sredu su održane svečanosti povodom Dana rumunske vojske u svim garnizonima u Rumuniji i u bazama vojnih operacija u kojima su raspoređeni rumunski vojnici. U Bukureštu, na Grobu neznanog vojnika“, predsednik Klaus Johanis je izjavio da je ovo veoma komplikovan period, u kome mir i klimu bezbednosti na globalnom nivou ugrožavaju regionalni sukobi sa potencijalom da se pogoršaju. Evropa se suočava sa krizom bez presedana od Drugog svetskog rata kao rezultatom ruske vojne agresije na Ukrajinu, dok teroristički napad na Državu Izrael 7. oktobra rizikuje da dugoročno destabilizuje Bliski istok – rekao je predsednik Johanis. Premijer Marčel Čolaku je sa svoje strane izjavio da članstvo Rumunije u NATO-u predstavlja garanciju da bezbednost Rumuna nikada neće biti ugrožena. Na kraju, ministar odbrane Anđel Tilvar je istakao da je rumunska vojska u mnogim dimenzijama uspela da dostigne standarde Severnoatlantske alijanse. On je naveo da je obezbeđivanje budžeta od 2% bruto domaćeg proizvoda od 2017. godine i povećanje na 2,5% ove godine omogućilo početak ambicioznih programa opremanja najnovijom tehnologijom i opremom. S druge strane, učešće rumunske vojske, poslednjih decenija, u misijama pod komandom Ujedinjenih Nacija, Evropske Unije ili NATO-a, ojačalo je bezbednosni profil Rumunije na spoljnom planu, izjavio je Anđel Tilvar.

Izrael je zatražio ostavku generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša, kojeg optužuje da opravdava terorizam i
zločine koje je počinio Hamas. Šef Ujedinjenih Nacija je na Savetu bezbednosti
izjavio da se napadi grupe Hamas na Izrael nisu desili bez razloga. On je,
međutim, rekao da patnja Palestinaca u, kako je rekao, 56 godina zagušljive
okupacije ne može opravdati užasne napade Hamasa, kao što ovi napadi ne mogu
opravdati kolektivno kažnjavanje palestinskog naroda. U sredu, Izrael je
prihvatio zahtev Sjedinjenih Američkih Država da za sad odloži invaziju na
Pojas Gaze, tako da Vašington može doneti u regiju antiraketnu odbranu, prema
američkim i izraelskim zvaničnicima koje je u sredu citirao Wall Street
Journal. Sjedinjene Američke Države kažu da će raditi sa Kinom na deeskalaciji
situacije na Bliskom istoku. Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio
je da će raditi sa kineskim ministrom spoljnih poslova, koji krajem nedelje dolazi
u Vašington, na sprečavanju širenja sukoba. Predsednik Francuske Emanuel Makron
zaključio je u sredu u Kairu u Egiptu dvodnevnu turneju po Bliskom istoku, koja
je uključivala i Izrael, Zapadnu obalu i Jordan. Njegova poruka je bila
nedvosmislena: izbegavanje širenja sukoba u regionu, traženje rešenja za mir,
oslobađanje talaca koje drži teroristička grupa Hamas i pomoć palestinskom
stanovništvu u Pojasu Gaze.

Posledice klimatskih promena postaju sve akutnije za rumunske građane, upozorio je rumunski predsednik Klaus Johanis povodom objavljivanja Izveštaja o klimi i razvoju zemlje, koji je pripremila Svetska banka. Johanis je rekao da klimatska tranzicija mora biti pravedna, inkluzivna i kompatibilna sa ekonomskim rastom. On je ocenio da u slučaju Rumunije postoji potencijal da se značajno poboljša kvalitet života građana i da se prođe proces dekarbonizacije, neophodan za postizanje klimatske neutralnosti. Efekti ekstremnih vremenskih pojava utiču i na infrastrukturu, izjavio je ministar saobraćaja Sorin Grindeanu. On je naveo da sve zemlje moraju preduzeti mere za prelazak na prevozna sredstva koja koriste obnovljive izvore. Sa svoje strane, ministar životne sredine Mirča Feket pokazao je da će 2023. godina biti na listi najtoplijih ikada zabeleženih godina i naglasio da je zaštita životne sredine kolektivna odgovornost. Prema autorima izveštaja, ako sprovede mere za poboljšanje otpornosti na klimatske promene i za smanjenje emisije ugljenika, Rumunija može da poveća svoj nacionalni prihod skoro tri puta u narednih 30 godina.

Vlada Bukurešta spremna je da usvoji hitnu uredbu o novim minimalnim zaradama u građevinarstvu, poljoprivredi i prehrambenoj industriji, izjavio je u sredu premijer Marčel Čolaku. On je to izjavio nakon sastanka sa predstavnicima sindikata i poslodavaca. I nova minimalna plata u građevinarstvu, od oko 920 evra, i ona u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, od oko 690 evra, garantuju da ni jedan lej ne bude izgubljen iz neto plate“ naveo je Marčel Čolaku. S druge strane, Izvršna vlast je izradila hitnu uredbu o smanjenju budžetskih rashoda za kraj godine.

Slučaj antikomunističke revolucije iz decembra 1989. godine biće suđen meritorno, odlučio je Apelacioni sud u Bukureštu, nakon što su sudije odbacile sve izuzetke koje su formulisali optuženi. Odluka nije konačna i može se uložiti žalba. U dosijeu Revolucija optuženi su bivši predsednik Jon Ilijesku, bivši zamenik premijera Đelu Vojkan Vojkulesku i rezervni general Josif Rus, koje su vojni tužioci poslali na suđenje za zločine protiv čovečnosti počinjene između 22. i 30. decembra 1989. godine. Više od 1.000 ljudi je poginulo, a oko 3.000 je povređeno u borbama koje su se vodile u decembru 1989. godine. Rumunija je bila jedina zemlja u istočnom bloku u kojoj je došlo do nasilne promene režima i gde su pogubljeni komunistički lideri Nikolaje i Elena Čaušesku.

U Bukureštu je u sredu otvoren INDAGRA 2023 – najvažniji međunarodni sajam poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i opreme u Rumuniji. Više od 550 kompanija iz 23 zemlje do 29. oktobra stavlja u prvi plan tehnologije budućnosti u sektoru poljoprivrede i inovacije u hortikulturi, vinogradarstvu i stočarstvu. Ako su donosioci odluka i profesionalci pozvani da učestvuju, uključujući forume i konferencije, očekuje se da će se šira javnost diviti najlepšim primercima životinja ili degustirati tradicionalna rumunska jela.

U okviru velike regionalne turneje pod nazivom KOLODROM, Nacionalni ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO gostovaće u Rumuniji. U Bukureštu, 8. novembra 2023. godine, održaće se koncert na sceni Narodnog pozorišta operete i mjuzikla “Jon Dačijan, kaže se u komunikatu Ambasade Srbije u Bukureštu.