Vesti – 25.09.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi, 25.09.2024, 16:51
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvuje u Njujorku na 79. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN). Centralna tema sastanka je „Jedinstvo u različitostima za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sve, svuda“. U svom obraćanju pred Generalnom skupštinom, očekuje se da će se šef rumunske države založiti za održavanje dijaloga na multilateralnom nivou, uglavnom u okviru formata UN kao suštinskog elementa regionalne i globalne bezbednosti.. Takođe, Klaus Johanis će istaći napore i doprinos Rumunije, na svim nivoima, rešavanju aktuelnih globalnih problema, od bezbednosnih kriza kao što su rat u Ukrajini ili sukob na Bliskom istoku, do velikih izazova za čovečanstvo kao što su klimatske promene, erozija ljudskih prava ili sajber pretnje.
Centralna izborna komisija u Kišinjevu odobrila je učešće 11 kandidata na izborima za predsednika Republike Moldavije. Aktuelna predsednica Maja Sandu, koja se kandiduje za novi mandat, favorit je u anketama, smatraju analitičari. Njeni glavni protivnici su bivši generalni tužilac Aleksandar Stojanoglo, koga podržavaju socijalistii bivši gradonačelnik Balci Renato Usacii, vođa formacije Naša partija. Predsednički izbori zakazani su za 20. oktobar, a uporedo sa glasanjem za najvažniju funkciju u moldavskoj državi, biće održan i referendum za izmenu Ustava u vezi sa pristupanjem Republike Moldavije EU. Od 14 partija prijavljenih na plebiscitu, većina podržava ideju evropskih integracija. Međutim, socijalisti bojkotuju referendum, a komunisti i stranka iz političkog bloka pridružena oligarhu Ilanu Šoru izjasnili su se protiv ulaska u EU.
Porast nivoa Dunavu neće izazvati probleme, kazu rumunski hidrolozi, koji procenjuju da će maksimalni vodostaj Dunava biti manji nego što se prvobitno mislilo. Očekuje se da će bujični talas od 8.000 m/s stići u našu zemlju 30. septembra. Nadležni organi mogu bez problema da upravljaju ovim vodostajem, zaključak je predstavnika svih centralnih i lokalnih institucija sa atribucijama u vanrednim situacijama. U međuvremenu, područja sa potencijalno značajnim rizicima od poplava proverili su stručnjaci. Hiljade džakova je napunjeno peskom, a neki od njih su odneti u zonu odbrane.
Ministarka spoljnih poslova Republike Rumunije Luminica Odobesku učestvovala je, u delegaciji koju je predvodio predsednik Klaus Johanis, na otvaranju Generalne skupštine UN. Program rumunske zvaničnice uključivao je učešće na sastanku Saveta bezbednosti UN, u formatu brifinga, na temu Ukrajine. Luminica Odobesku je ovom prilikom istakla značaj stalne međunarodne podrške Ukrajini i naglasila podršku Rumunije Formuli mira koju je predložio predsednik Volodimir Zelenski, jedinom okviru koji može da dovede do pravednog i trajnog mira. Takođe je istakla da će Bukurešt nastaviti da podržava Republiku Moldaviju, čija je stabilnost, kaže zvaničnici, ključna za ceo region. Šefica rumunske diplomatije učestvovala je i na transatlantskoj večeri koju je priredio američki državni sekretar Entoni Blinken. On je, tom prilikom, ponovio važnost transatlantskog jedinstva u upravljanju globalnim izazovima.
Prosečna mesečna bruto plata zabeležena 2023. godine u Rumuniji iznosila je 7.042 leja ( oko1410 evra), što je 15 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. To znači da je prosečna neto zarada od 4.412 leja (oko 882 evra) povećanja za 611 leja. Najveće zarade zabeležene su u oblasti informisanja i komunikacija, finansijskog posredovanja i osiguranja ili u sektoru proizvodnje i snabdevanja električnom i toplotnom energijom. Na suprotnom polu, neto zarade ispod proseka primili su gradjani koji rade u hotelima, restoranima, prometu nekretnina, distribuciji vode, kanalizaciji i upravljanju otpadom. Podaci INS-a pokazuju i da su prošle godine žene zarađivale u proseku skoro 9 odsto manje od muškaraca. (1 evro = oko 5 leja)
Vlada u Bukurešta je na današnjoj sednici povećala budžete Ministarstvu za životnu sredinu i Ministarstvu finansija. Svaka oštećena porodica ili pojedinac usled posledica požara ili teških meteoroloških pojava, udesa ili posebnih situacija utvrđenih zdravstvenim stanjem ili drugim uzrocima koji mogu dovesti do povećanja rizika od socijalne isključenosti dobiće hitnu pomoć drzave, vrednu skoro 1,5 miliona leja (300.000 evra). Očekuje se povećanje budžeta Ministarstva finansija za preko 50 hiljada evra. Takođe visoko na dnevnom redu su povećanje budžeta za Ministarstvo životne sredine, voda i šuma i Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da je „Problematična” upotreba društvenih mreža u porastu među decom u Evropi, kao i da postoji opasnosti da razviju zavisnost od onlin igrica. U 2022 godini, 11% tinejdžera je pokazalo znake problematičnog korisčenja društvenih mreža, u poređenju sa samo 7% četiri godine ranije. Podaci su dobijeni u istrazivanju koje je obuhvatilo 280.000 dece, starosti 11, 13 i 15 godina, iz 44 zemlje u Evropi, Centralnoj Aziji i Kanadi. Simptomi su slični simptomima zavisnosti: nemogućnost kontrole prekomerne upotrebe, osećaj povlačenja i napuštanje drugih aktivnosti u korist društvenih mreža i negativne posledice prekomerne upotrebe u svakodnevnom životu. Ova pojava je najrasprostranjenija među rumunskim adolescentima uzrasta 13 i 15 godina i pogađa 28% njih. Fenomen je najmanje prisutan medju holandskim tinejdžerima (3%).
Više od tri četvrtine Evropljana kaže da bi Evropska unija trebalo da ima jaču koordinacionu ulogu u oblasti energetike, pokazuju podaci Evrobarometra koje je u utorak objavila Evropska unija. Istraživanje je pokazalo da evropski građani podržavaju energetsku politiku EU. Velika veća Evropljana se slaže da će klimatski ciljevi EU stimulisati otvaranje novih radnih mesta i privući investicije u sektor čiste energije. Istovremeno, tri četvrtine veruje da će evropske politike smanjiti zavisnost od uvoza energenata. Evropa, kaže većina ispitanika, treba da diverzifikuje svoje izvore energije, uključujući ulaganja u obnovljive izvore, a preko 50% kaže da treba štedeti energiju kad god je to moguće.
Zbog predviđenog porasta nivoa Dunava Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije izdalo je upozorenje za putovanje za Hrvatsku. Hrvatske vlasti od danas mogu primeniti ograničenja saobraćaja, posebno u dve regije koje se nalaze na istoku zemlje, na granici sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom. Ministarstvo spoljnih poslova podseća građane Rumunije da u vanrednim situacijama na području Republike Hrvatske mogu pozvati jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve 112.
