Vesti (24.10.2023)
Posledice klimatskih promena postaju sve aktuelnije za gradjane Rumunije, izjavio je u utorak u Bukureštu predsednik Klaus Johanis na skupu ,,Klimatske promene i razvoj: perspektive Rumunije“. Predsednik Rumunije je podvukao da klimatska tranzicija treba da bude ,,pravedna, inkluzivna i kompatibilna sa ekonomskim rastom“. U utorak Svetska banka je objavila Izveštaj o klimi i razvoju u Rumuniji . U izveštaju Svetske banke izmedju ostalog se navodi da Rumunija može da poveća nacionalni prihod tri puta u narednih 30 godina, pod uslovod da sprovede mere za poboljšanje otpornosti na klimatske promene i smanjenje emisija ugljenika. Potrebne investiocije samo u razvoj dekarbnonizovanog energetskog sektora procenjuju se na 356 miliardi dolara do 2050. godine, odnosno na oko 3% bruto nacionalnog proizvoda, smatraju eksperti Svetske banke.
România Internațional, 24.10.2023, 12:51
Posledice klimatskih promena postaju sve aktuelnije za gradjane Rumunije, izjavio je u utorak u Bukureštu predsednik Klaus Johanis na skupu ,,Klimatske promene i razvoj: perspektive Rumunije“. Predsednik Rumunije je podvukao da klimatska tranzicija treba da bude ,,pravedna, inkluzivna i kompatibilna sa ekonomskim rastom“. U utorak Svetska banka je objavila Izveštaj o klimi i razvoju u Rumuniji . U izveštaju Svetske banke izmedju ostalog se navodi da Rumunija može da poveća nacionalni prihod tri puta u narednih 30 godina, pod uslovod da sprovede mere za poboljšanje otpornosti na klimatske promene i smanjenje emisija ugljenika. Potrebne investiocije samo u razvoj dekarbnonizovanog energetskog sektora procenjuju se na 356 miliardi dolara do 2050. godine, odnosno na oko 3% bruto nacionalnog proizvoda, smatraju eksperti Svetske banke.
Prema podacima Evropskog statističkog biroa-Eurostat-najviši budžetski deficit u drugom tromsećju tekuće godine zabeležile su Madjarska i Rumunija. Madjarska je zabeležila deficit od 6,6% a Rumunija od 6,3 %. U ostalim članicama Evropske unije deficit je iznosio 3,2%. U prva tri meseca tekuće godine budžetski deficit Rumunije iznosio je 5,9% bruto nacionalnog proizvoda i od 6,3% u poslednja tri meseca 2022. godine. Prema podacima Eurostata, mere koje je Vlada Rumunije usvojila za ublažavanje rasta cene energije imale su ove godine snažan efekat na javne finansije. Danska, Irska, Portugal, Holandija i Letonija su jedine članice Evropske unije koje beleže budetski suficit.
Rumunske opozicione stranke, Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga desnice (FD), podnele su zahtev za utvrdjivanje političke odgovornosti ministra za finansije Marčela Bološa. Opozicija optužuje ministra za povećanje poreza nakon usvajanja fiskalnih mera za koje je Vlada preuzela odgovornost pred Parlamentom. Zahtev za utvrdjivanje ogovornosti razmatraće se sledećeg ponedeljka, a glasanja dan kasnije.
Proizvodjač automobila Ford počeo je proizvodnju novih modela Transit Courier i Tourneo Courier u Fabrici Otosan u Krajovi. Prisutan na svečanosti u Krajovi, premijer Rumunije Marčel Čolaku zahvalio je kompaniji na ostvarenim investicijama i izrazio zadovoljstvo novim modelima i Pumom, model koji se ovde proizvodi. Podaci pokazuju da će ovaj model biti veliki uspeh, naglasio je Marčel Čolaku. Ford Transit Courier i Tourneo Courier proizvodiće se u tri varijante, sa benzinskim motorima , jedna sa dizel motorom i treća ,EcoBlue, isključivo na benzin. Proizvodnja električne varijante E-Transit Courier i E-Tourneo Courier starovaće sledeće godine. Drugi proizvodjač automobila je kompanija Renault koja proizvodi razne modele pod markom Dačia.
Rukovodstvo Parlamenta Rumunije, posredstvom stalnih biroa Poslaničkog doma i Senata, usvjio je, na inicijativu Ministarstva odbrane, procedure za nabavku 32 američka borbena aviona F-35 u ukupnoj vrednosti od 6,5 miliardi evra. Vrhovni savet odbrabne zemlje odobrio je prošlog leta, u skladu sa vojnom strategijom zemlje, nabavku višenamenskih aviona treće generacije F-35 u dve etape.
U ponedeljak na vojnoj svečanosti u gradu Sibiu otvoreno je novo sedište Komande južnoistočnog multinacionalnog korpusa Severnoatlanskog saveza. Nova struktura koordinisaće kompnenim operacijama Alijanse na regionalnomm nivou, za vreme krize ili oružanog sukoba sa ciljem da odbrani teritorije Rumunije i Bugarske. Komanda južnoistočnog multinacionalnog korpusa obavljače misiju i ulogu odvračanja i odbrane Istočnog boka u zoni Crnog mora, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis. Ovo je 10. multinacionalni korpus Severnoatlanskog saveza.
Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je danas u Tel Avivu na akcije sprečavanja širenja sukoba izmedju Izraela islamističkog pokreta Hamas. Tokom susreta sa svojim izraelskim kolegom Isakom Hercogom Makron je izjavio da je oslobadjanje talaca u Gaži ,, glavni cilj“. Isak Hercog je naglasio da Izrael ne traži rat sa militantnom organizacijom Hamas na severu zemlje i da se koncentriše na borbu protiv Hamasa u Pojasu Gaze. U SAD američki predsednik Džo Bajden je apelovao na oslobadjanje svih talaca koje drži Hamas u Pojasu Gaze pre eventuapnog prekida vatre. Portparol Pentagona je izjavio da nije vreme za prekid sukoba jer Izrael i dalje ima pravo da proganja rukovodstvo Hamasa. Vazdušni napadi Izraela na palestinsku teritoriju nastavljeni su i prošle noći uoči ranije najavljene kopnene ofanzive. Generalna skupština OUN -a posvećena ratu koji je počeo napadom Hamasa na teritoriju Izraela zasedaće u četvrtak, saopštio je predsedbnik svetske organizacije u pismu članicama svetske organizacije.
Na margini ministarskog skupa Evropska unija-Centralna Azija u Luksemburgu ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku imala je u ponedeljak bilateralne susrete sa kolegama iz Turkmenistana, Kazahstana i Uzbekistana. Rumunska zvaničnica i njen turkmenistanski kolega Rašid Meredov pozdravili su saradnju dve zemlje u oblastima energetike, saobraćaja i vaspitanja i ispoljili interes za identifikovanje praktičnih mogućnosti za produbljavanje tematskog dijaloga u narednom periodu, navodi u saopštenju Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu. Nakon susreta, ministri dve države potpisali su Akcioni plan na nivou ministarstava inostranih poslova za 2024-2025. godinu. Tokom susreta sa kazahstanskim kolegom Muratom Murtleom, ministarka Luminica Obobesku je istakla da je razvoj konekcije izmedju Evrope i Centralne Azije od posebne važnosti za protok roba i usluga na trasi Crno more-Kaspijsko more. Luminica Odobesku razgovarala je i sa uzbekistanskimm kolegom Bahtiarom Saidovim o razvoju bilateralnog dijaloga i novim mogućnostima za produbljavanje sektorskog dijaloga i valorizacije obostranog interesa za konekcijske projekte u regionu.
Palestinski islamistički pokret Hamas saopštio je u utorak da je u jučerašnjim izraelskim napadima poginulo 140 osoba. Dan ranije iz humanitarnih razloga, kako navodi Hamas, teroristička organizacija oslobodila je dva taoca oteta nakon napada na Izrael 7. oktobra. Prema navodima vlasti u Tel Avivu, na koje se pozivaju medjunarodni mediji, oslobodjeni taoci su izraelski državljani iz kibuca Nir Oz i imaju 85, odnosno 79 godina. Prethodno je Hamas oslobodio dve žene sa američkim državljanstvom. Oslobadjanje talaca iz Gaze bila je i tema skupa šefova diplomatija zemalja Evropske unije u Luksemburgu, na kojem je učestvovala i ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku
Poslanički dom Parlamenta Rumunije usvojio je u utorak Nacrt zakona o finansijskoj pomoći rumunske države Mitropoliji Basarabije, koja je sastavni deo Rumunske pravolavne crkve. Za ovu namenu iz državnog budžeta svake godine izdvojiće se oko 2 miliona evra. Isti iznos izdvojiće se i za rumunski manastir ,,Prodromu“ na Planini Atos.
