Vesti – 24.07.2023
Rumunski predsednik Klaus Johanis „oštro“ je osudio nedavne napade Rusije na Ukrajinu, na Dunavu, blizu granice sa Rumunijom. Ova eskalacija (…) predstavlja ozbiljan rizik u smislu bezbednosti na Crnom moru“, rekao je Johanis, koji je skrenuo pažnju na činjenicu da bi tranzit žitarica iz Ukrajine i globalna bezbednost hrane mogli da stradaju. Rusija je jutros napala dronovima ukrajinske luke Ismail i Reni, koje se nalaze na Dunavu, na granici sa Rumunijom. Prema rečima šefa administracije lučkog grada Ismaila Rodiona Abaševa, koje citira Dojče vele, šest osoba je povređeno i uništen je hangar za žito. Posle eksplozija u luci Reni, komandanti sedam tamošnjih rumunskih brodova zatražili su dozvolu da pređu Dunav i sada se nalaze na rumunskoj obali. Trenutno nema ograničenja saobraćaja na Dunavu, u rumunskim teritorijalnim vodama. Takođe, dva trajekta koji prelaze od Isakča do Orlivke u Ukrajini saobraćaju po uobičajenom rasporedu, svakih sat i po, a komercijalne aktivnosti u luci Slobodne zone Galaci nisu pogođene. Ukrajinske luke Reni i Ismail posebno su važne za transport ukrajinskih žitarica Dunavom, nakon što je Rusija saopštila da više ne produžava ugovor o izvozu ovih žitarica na Crno more.
Newsroom, 24.07.2023, 18:26
Rumunski predsednik Klaus Johanis „oštro“ je osudio nedavne napade Rusije na Ukrajinu, na Dunavu, blizu granice sa Rumunijom. Ova eskalacija (…) predstavlja ozbiljan rizik u smislu bezbednosti na Crnom moru“, rekao je Johanis, koji je skrenuo pažnju na činjenicu da bi tranzit žitarica iz Ukrajine i globalna bezbednost hrane mogli da stradaju. Rusija je jutros napala dronovima ukrajinske luke Ismail i Reni, koje se nalaze na Dunavu, na granici sa Rumunijom. Prema rečima šefa administracije lučkog grada Ismaila Rodiona Abaševa, koje citira Dojče vele, šest osoba je povređeno i uništen je hangar za žito. Posle eksplozija u luci Reni, komandanti sedam tamošnjih rumunskih brodova zatražili su dozvolu da pređu Dunav i sada se nalaze na rumunskoj obali. Trenutno nema ograničenja saobraćaja na Dunavu, u rumunskim teritorijalnim vodama. Takođe, dva trajekta koji prelaze od Isakča do Orlivke u Ukrajini saobraćaju po uobičajenom rasporedu, svakih sat i po, a komercijalne aktivnosti u luci Slobodne zone Galaci nisu pogođene. Ukrajinske luke Reni i Ismail posebno su važne za transport ukrajinskih žitarica Dunavom, nakon što je Rusija saopštila da više ne produžava ugovor o izvozu ovih žitarica na Crno more.
Više od 5.600 obrazovnih jedinica u Rumuniji biće modernizovano i adekvatno opremljeno u narednom periodu, najavila je ministarka prosvete Liđija Deka. Ona je precizirala da je reč o finansiranju od preko milijardu evra, novcu izdvojenom kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, a da će ugovori biti potpisani u sredu. Ministarka je objasnila da je reč o digitalizaciji obrazovnog procesa na predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom nivou, kao i o modernizaciji školske infrastrukture. Ona je rekla i da je to način da nadležni osiguraju da reforma u obrazovanju bude udvostručena dobrim uslovima u školama. Liđija Deka je dodala da će Ministarstvo prosvete na reviziji budžeta u avgustu zatražiti potrebna sredstva za povećanje plata prosvetnih radnika, kako je dogovoreno posle majsko-junskog štrajka, kao i dodatni novac, kako bi obrazovni sistem mogao da funkcioniše u dobrim uslovima.
Meteorolozi su objavili dva crvena meteoalarma za vrućinu, u utorak i sredu, koji će pogoditi jug i jugoistok Rumunije, uključujući glavni grad Bukurešt, gde temperature mogu dostići 42 stepena. U utorak će se visoke temperature osetiti širom zemlje, a toplotni talas će se povući na jugoistočnu polovinu. Do utorka ujutro ostaje aktivan žuti meteoalarm za zapad, jug i delimično istok zemlje. U ponedeljak uveče i noću na zapadu, severozapadu i u centru zemlje očekuje se i atmosferska nestabilnost, prema drugom žutom meteoalarmu, koji će stupiti na snagu u 22.00 i trajaće do utorka, u 10.00 časova. U ovom delu Rumunije biće kiše, nevremena, električnih pražnjenja i izolovano grada.
Rumunija je osvojila čak 17 medalja, „apsolutni rekord“, na Evropskom prvenstvu u stonom tenisu za juniore U15 i U19 u Glivicama (Poljska), koje je završeno u nedelju. Rumunija je zauzela prvo mesto u nacionalnom rangu sa 6 zlatnih, 4 srebrne i 7 bronzanih medalja. Zlatne medalje (U19) u Poljskoj su osvojili ženski tim, muški tim i u ženskom singlu, muškom singlu, mešovitom dublu i muškom dublu.
U turskoj luci Izmir će do četvrtka boraviti trenažni brod „Mirča“, kojom prilikom će obavljati svoju misiju promocije pomorskih vrednosti i tradicije Rumunije, kao i specijalizovanog vojnog obrazovanja. Jedrenjak ima posadu od 145 ljudi i do 31. jula izvodi međunarodni trenažni marš u Sredozemnom moru. Otkako je napustio zemlju, zaustavljao se u lukama Pirej u Grčkoj i Taranto u Italiji. U posadi su i 64 studenta druge godine Pomorske akademije Mirča čel Batran” i 10 stranih kadeta sa partnerskih akademija u Bugarskoj, Poljskoj, Letoniji, Turskoj, Italiji i Španiji. Diplomatsko predstavništvo Rumunije, preko Generalnog konzulata u Izmiru, planiralo je, tokom zaustavljanja, posete posade i kadeta na brodu turističkim atrakcijama u okolini, zvanične sastanke komandanta broda sa lokalnim organima vlasti, kao i prijem na brodu sa gostima iz sfere vojne i civilne diplomatije iz regiona. Školski brod Mirča“, koji je 2019. godine imenovan za počasnog ambasadora Rumunije za mora i okeane sveta, a 2022. godine za ambasadora održive Rumunije, napustio je 3. jula rumunsku luku Konstanca (Crno more).
Najveće poverenje među rumunskim stanovništvom uživaju vatrogasci, vojska i crkva sa 83,67 odnosno 66%, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo CURS. Na suprotnom polu su Predsedništvo, Parlament i političke stranke, sa manje od 15% poverenja. S druge strane, Rumuni kažu da su glavni problemi sa kojima se suočavaju inflacija i cene, zatim niske plate, nizak životni standard i korupcija. Štaviše, više od 70% ispitanih smatra da Rumunija ide u pogrešnom pravcu, a samo 21% veruje da je taj pravac dobar. Istraživanje je sprovedeno u julu, licem u lice, na uzorku od preko 1.000 ljudi i ima marginu greške od +/- 3%.