Vesti 24.03.2022
Šefovi država i vlada 30 država članica odobrili su u četvrtak, u Briselu, na vanrednom sastanku Nato-a, 4 nove borbene grupe koje će biti smeštene u Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj i Mađarskoj.
România Internațional, 24.03.2022, 18:26
Šefovi država i vlada 30 država članica odobrili su u četvrtak, u Briselu, na vanrednom sastanku Nato-a, 4 nove borbene grupe koje će biti smeštene u Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Borbene grupe dopuniće 4 grupe koje se već nalaze u baltičkim zemljama i Poljskoj. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će biti ojačana odbrana na moru i u vazduhu, pojačana sajber bezbednost, a ukrajinska vojska će biti opremljena protivtenkovskim i protivraketnim sistemima, kao i opremom za otkrivanje i nadzor ali i za zaštitu od nuklearnog i hemijskog oružja. On je rekao da vojnici neće biti poslati u bivšu sovjetsku republiku. Saveznici čine sve što mogu da podrže Ukrajinu oružjem kako bi se Ukrajinci mogli braniti, ali mi imamo odgovornost da sprečimo da to ne preraste u rat u Evropi, rekao je Jens Stoltenberg. S druge strane, NATO je pozvao Kinu da ne podržava Moskvu ni ekonomski ni vojno. Istovremeno, najoštrije je osuđena ruska invazija na Ukrajinu, Alijansa je pozvala ruskog predsednika Vladimira Putina da odmah prekine rat i pozvala Belorusiju da okonča njeno saučesništvo.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je na sastanku učestvovao zajedno sa , zajedno sa premijerom Nikolajom Ćukom, u Briselu naglasio je da je jačanje prisustva saveznika u Rumuniji, na Crnom moru i na celom istočnom boku strateški cilj naše zemlje, kao odgovor na implikacije ruske agresije na evropsku i evroatlantsku bezbednost, a ovo konsolidovano prisustvo mora biti jedinstveno, uravnoteženo i koherentno, od Baltičkog do Crnog mora. Sastanku je prisustvovao i američki predsednik Džo Bajden. Ovo je bio drugi vanredni samit Severnoatlantske alijanse u ovoj godini,nakon samita održanog 25. februara.
Takođe u Briselu na zasedanju Evropskog saveta, učestvovao je i Predsednik Rumunije Klaus Johanis. Lider Bele kuće Džo Bajden takođe je pozvan da prisustvuje sastanku kao ponovna potvrda jedinstva i bliske transatlantske koordinacije u aktuelnom bezbednosnom kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Agenda Evropskog saveta se uglavnom fokusira na razvoj bezbednosti u Ukrajini, sa fokusom na političku, finansijsku, materijalnu i humanitarnu podršku EU. Razgovaralo se i o načinima podrške ukrajinskim izbeglicama na evropskom nivou. Šefovi država i vlada su takođe razgovarali o strateškom kompasu, instrumentu koji će pružiti strateške smernice za bezbednosne i odbrambene akcije EU u narednoj deceniji. Na agendi sastanka bile su i teme poput cena energije, mera za podršku najugroženijim i kratkoročna podrška poslovnom okruženju.
Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski apelovao je danas mesec dana nakon početka ruske invazije na građane širom sveta ,da izađu na ulice i pruže podršku Ukrajini ali i zbog napada ruskih snaga na nekoliko ukrajinskih gradova. Ukrajinski generalštab je izvestio da se nastavljaju borbe oko opkoljenog grada Izijuma, a u istočnoj oblasti Donjecka većina ukrajinskih vojnih jedinica je na udaru. Borbena dejstva su nastavljena i na severu zemlje, gde je prijavljena ruska artiljerijska vatra na gradove Kalinjivka, Horinka, Romanovka i severozapadna predgrađa Kijeva.
Rumunija, je u četvrtak prijavila nešto više od 4.000 novih slučajeva korona virusa za 24 sata i 37 smrtnih slučajeva, od kojih su 4 od ranije. Na Odeljenjima intenzivne nege trenutno se nalazi 428 pacijenata, što je najmanji broj pacijenata u poslednja tri meseca. Podsećamo da su pre dve nedelje u Rumuniji ukinute sve restrikcije i više nije na snazi nijedna mera za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19. Međutim preporuka ministar zdravlja Aleksandra Rafile jeste da građani nastave sa merom individualne zaštite a posebno sa upotrebom zaštitne maske u javnom prevozu i zatvorenim prostorima i da izbegavaju gužvu. Ministar Rafila je podsetio i da još uvek postoje centri za vakcinaciju na nivou zdravstvenih jedinica.
Poslanička dom u Bukureštu usvojila je, kao organ odlučivanja, predlog zakona koji predviđa završetak nekih pre mnogo godina napuštenih hidroelektrana, jer bi to uticalo na životnu sredinu. Inicijatori socijaldemokrate (u suvladi) tvrde da ta mera predstavlja korak ka obezbeđivanju energetske nezavisnosti Rumunije i omogućava kapitalizaciju značajnih suma, već uloženih u izgradnju hidroelektrana. USR (u opoziciji) optužuje iluzornu dobit i tvrdi da će mnoga zaštićena područja Rumunije biti uništena.
Bivši rumunski ministar finansija Sebastijan Vladesku osuđen je u četvrtak od strane Višeg kasacionog suda i pravde na 8 godina i 6 meseci zatvora sa izvršenjem za mito i trgovinu uticajem, u predmetu u vezi sa ustupanjem ugovora za sanaciju pojedinih deonica. na železnici. U istom slučaju, bivši parlamentarac Kristijan Buranu dobio je kaznu od 4 godine i 3 meseca sa izvršenjem (promena sa osude na suspenziju). Odluka sudija za prekršaje nije konačna. Prema navodima antikorupcijskih tužilaca, u periodu 2005-2017, jedna strana kompanija isplatila je oko 20 miliona evra, kao proviziju, rumunskim zvaničnicima ili licima koja imaju uticaj na njih, u vezi sa zaključenjem i izvršenjem ugovora o sanaciji železnica.. Prema DNK, Sebastijanu Vladeskuu pripalo je 2,2 miliona evra, a Kristijanu Buranuu 2,1 milion evra.
SAD su u četvrtak najavile nove finansijske sankcije
Rusiji, ciljajući na politički svet, oligarhe i odbrambenu industriju kao
odgovor na invaziju Ukrajine, i koja će ojačati koordinaciju sa zapadnim
saveznicima kako bi sprečile Moskvu da koristi svoje zlatne rezerve. Ove mere,
koje uglavnom uključuju zamrzavanje imovine u Sjedinjenim Državama, uključuju
više od 300 članova Državne Dume i same institucije, kao i desetine velikih
javnih preduzeća u sektoru odbrane. Takođe u četvrtak, Rusi i Ukrajinci su
razmenili zatvorenike, objavila je na Fejsbuku potpredsednica ukrajinske vlade
Irina Vereščuk. Na terenu, skoro mesec dana nakon početka ruske invazije na
Ukrajinu, borbe se nastavljaju, a šteta raste, kao i žrtve. Harkov
(severoistok), drugi grad u zemlji, ponovo je bombardovan. U Hersonu (jug),
Makarivu i Irpinu (kod Kijeva) Ukrajinci su povratili ključne pozicije. Ruske snage
nastavljaju bombardovanje na Kijev, Nikolajev (jug) i Černovce (centar). U
Odesi (crnomorska luka) se podižu barikade i deli pomoć. Ipak, najdramatičnija
situacija ostaje u Mariupolju (luka Azovskog mora), gradu koji je danima
neprekidno bombardovan i 90% uništen. S druge strane, Ukrajina je navodno
uspela da pogodi balističkom raketom veliki desantni brod ruskih snaga u luci
Berdjansk (Azovsko more). U blizini desantnog broda navodno su pogođena još dva
velika ruska broda koji su odmah napustili luku.
Lideri najrazvijenijih zemalja sveta (G7) -
Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske, Italije,
Japana i Kanade – sastali su se u četvrtak u Briselu da upozore Rusiju da ne
koristi nuklearno, hemijsko ili biološko oružje u ratu protiv Ukrajina, navodi
se u saopštenju objavljenom na kraju sastanka. Sve zemlje su spremne da prime
izbeglice iz Ukrajine, navodi se u saopštenju. Što se tiče energetike, lideri
pozivaju zemlje koje proizvode naftu i gas da se ponašaju odgovorno i povećaju
isporuke na međunarodna tržišta, dodajući da Organizacija zemalja izvoznica
nafte (OPEK) mora biti uključena. Takođe su obećali da će zemlje članice G7
izbegavati zabrane izvoza hrane.