Vesti (24.01.2017)
U Rumuniji i rumunskim zajednicama širom sveta, brojnim manifestacijama, obeleženo je danas 158 godina od Ujedinjenja rumunskih kneževina. 24. januara 1859. godine Aleksandru Joan Kuza izabran je za vladara Moldove, a nedelju dana kasnije u Bukureštu je izabran i za vladara Vlaške i proglašen za vladara ujedinjenih kneževina. Na ovaj način potpisano je de facto ujedinjenje dveju rumunskih kneževina. Tri godine kasnije, 24. januara 1862., ujedinjenje je priznato na međunarodnom planu, a država je dobila ime Rumunija. Vladavina Alaksandra Joana Kuze (1859-1866) posatvila je zahvaljujući reformama koje su sprovedene, institucionalne temelje moderne Rumunije. Godine 1918. process konstituisanja nacionalne države zaključen je ujedinjenjem Rumunske kneževine sa istorijskim pokrajinama u kojima je večinsko rumunsko stanovništvo do tada bilo pod administracijiom susednih multinacionalnih imperija. Posle drugog svetskog rata, Rumunije je izgubila Besarabiju i Bukovinu.
Ştefan Stoica, 24.01.2017, 19:31
U Rumuniji i rumunskim zajednicama širom sveta, brojnim manifestacijama, obeleženo je danas 158 godina od Ujedinjenja rumunskih kneževina. 24. januara 1859. godine Aleksandru Joan Kuza izabran je za vladara Moldove, a nedelju dana kasnije u Bukureštu je izabran i za vladara Vlaške i proglašen za vladara ujedinjenih kneževina. Na ovaj način potpisano je de facto ujedinjenje dveju rumunskih kneževina. Tri godine kasnije, 24. januara 1862., ujedinjenje je priznato na međunarodnom planu, a država je dobila ime Rumunija. Vladavina Alaksandra Joana Kuze (1859-1866) posatvila je zahvaljujući reformama koje su sprovedene, institucionalne temelje moderne Rumunije. Godine 1918. process konstituisanja nacionalne države zaključen je ujedinjenjem Rumunske kneževine sa istorijskim pokrajinama u kojima je večinsko rumunsko stanovništvo do tada bilo pod administracijiom susednih multinacionalnih imperija. Posle drugog svetskog rata, Rumunije je izgubila Besarabiju i Bukovinu.
Predsednik Klaus Johanis pokrenuo je proceduru za organizovanje referenduma na koji će se građani izjasniti o nastavljanju borbe protiv korupcije i garantovanje integriteta javne funkcije. Sinoć, predsednik je izjavio da namera Vlade da usvoji dve hitne uredbe o kolektivnom pomilovanju i izmenama Krivičnog zakona nije bila tema izborne kampanje za zakonodavne izbore koji su održani 11. decembra, tako da Rumuni imaju pravo da se izjasne na ovu temu. Socijaldemokratska stranka, glavna partija koalicije na vlasti kaže da je demarš predsednika Klausa Johanisa politikanski i da se predsednik nada da će povratiti imidž koji je u opadanju zbog toga što je opozicija izgubila na izborima. Opozicija, Nacionalna liberalna stranka i Unija spasit Rumuniju, saopštila je da će podržati predsednikov demarš o organizovanju referenduma. Podsećamo da je predsednik Klaus Johanis, u nedelju učestvovao na protestima koji su organizovani u Bukureštu protiv namere vlade da sprovede promene. Manifestacije su organizovane u više gradova širom zemlje. Ministar pravde, Florin Jordake, tvrdi da su izmene neophodne da bi se rešilo pitanje prenaseljenosti u zatvorima i da bi se uskladili sa odlukama Ustavnog suda.
Predsednik Klaus Johanis saopštio je da će se 6 aprila u Bukureštu održati međunarodna konferencija na temu o ulozi većine i opozicije u demokratskom društvu. Na konferenciji će učestvovati generalni sekretar Saveta Evrope, Thorbjorn Jagland, sa kojim se sastao u utorak u Strazburu. Dvojica zvaničnika irazila su zabrinutost zbog savremenog političkog konteksta u Evropi, posebno zbog porasta ekstremizma, populizma, ksenofobije, netolerancije, nacionalizma kao i zbog pokušaja da se dejstvuje protiv osnovnih demokratskih vrednosti. Usaglasili smo se da treba dejstvovati odlučno, koristeći i instrumente Saveta Evrope u cilju suzbijanja ovih pojava. Predsednik je govorio i o uspesima predsedvanja Medjunarodnom alijansom za borbu protiv Holokausta. Prethodno na ceremoniji obeležavanja Medjunardonog dana komemoracije žrtava Holokausta, Klaus Johanis, je izjavio da je stalna obaveza sviju nas da priznamo greške prošlosti i da odamo priznanje koji su izgubili živote. Klaus Johanis je izrazio uverenje da Medjuraodna alijansa za Memoriju holokausta i savet Evrope mogu da realizuju pilot-program koji će imati za cili obučavanje javnih funkcionera u suzbijanju negacije holokausta i antisemitizma. Predsednik Rumunije će u sredu imati obraćanje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Ada Solomon je prvi rumunski producent koji je ušao u trku za Oskara u kategoriji najbolji strani film, sa filmom ,,Toni Erdmann, u režiji Maren Ade, saopštio je u utorak Hi Film Productions, u saopštenju za AGERPRES. Dugometražni film koji je u potpunosti snimljen u Rumuniji, jedini je filn koji je predstavljen 2016. i koji je BBC Culture uključio na TOP lisiti 100 najboljih filmova u 21. veku. ,,Za mene je izvanredno to što se preko 700.000 gledalaca u Nemačkoj i preko 500.000 u Francuskoj upoznalo posredstvom ovog filma sa rumunskim glumcima, kao i sa glavnim likom priče: sa Bukureštom koji je veoma prisutan u filmu ali iz druge perspektive, izjavila je Ada Solomon. Film ,,Toni Erdmann premijerno je prikazan u Kanu gde je nagrađen nagradom FIPRESCI za najbolji film u zvaničnom takmičenju. Film govori o Winfriedu, ekscentričnom ocu, koji je došao do penzije, koji voli da se šali i koji je odlučio da poseti svoju ćerku Ines koja radi kao značajni strateg u jednoj korporaciji u Bukureštu. Američka publikacija Variety smatra da treći dugometražni film Maren Ade predstavlja ,,jedinstevnu studiju o odnosima između oca i ćerke koji su udaljeni jedan od dugog, ali koji su u istoj meri u depresiji, to je ,,ljudski trijumf.