Vesti 23.11.2021

U Rumuniji je u utorak objavljeno preko 2.700 novih slučajeva zaraženih korona virusom. Takođe, prijavljena su 273 smrtna slučaja, od kojih je 30 od ranije.

Newsroom, 23.11.2021, 18:52

U Rumuniji je u utorak objavljeno preko 2.700 novih slučajeva zaraženih korona virusom. Takođe, prijavljena su 273 smrtna slučaja, od kojih je 30 od ranije. Više od 10.100 pacijenata zaraženih kovidom-19 je hospitalizovano, od kojih skoro 1.500 nalazi se na intenzivnoj nezi. 10% pacijenata koji se nalaze na intenzivnoj nezi je vakcinisano. Studija jedne rumunske medicinske kompanije pokazuje da treća doza vakcine povećava više od 10 puta broj zaštitnih antitela u poređenju sa vrednostima zabeleženim 6 meseci nakon bustera, što ima veoma visoku efikasnost protiv teških oblika kovida-19. Autori studije kažu da je efikasnost treće doze primećena kod svih starosnih grupa bez većih razlika među njima.

U Bukureštu će se u
sredu održati saslušanja u specijalizovanim komisijama ministara predloženih u
budućoj vladi PNL – PSD – UDMR, nakon čega će u četvrtak biti održano glasanje
na plenarnoj sednici parlamenta,
odlučili su stalni odbori dva doma zakonodavnog tela. Imenovani premijer Nikolae
Čuka je u utorak dostavio parlamentu
program vlade i listu kabineta PNL – PSD – UDMR za koju će tražiti
poverenje parlamenta. Odluka je doneta nakon konsultacija koje je predsednik
Klaus Johanis imao u ponedeljak sa parlamentarnim strankama, na kraju kojih je
odlazeći ministar odbrane Nikolae Čiuka imenovan za premijera. Podržava ga
politička većina koja uključuje PNL, PSD, UDMR i Grupu nacionalnih manjina.

Republika Moldavija
uživa ogromnu, trajnu i međustranačku podršku u Bukureštu. Svi smo posvećeni
konsolidaciji bilateralnog strateškog partnerstva za evropsku integraciju Republike
Moldavije i unapređenju reformskih procesa, rekao je u Bukureštu predsednik
Rumunije Klaus Johanis nakon sastanka sa prozapadno orijentisanom
predsednicom Majom Sandu.Takođe je rekao
da će Rumunija ostati najbliži prijatelj Republike Moldavije. Sa svoje strane,
Maia Sandu je izjavila da želi da pospešuje partnerstvo između dve zemlje i
pozdravila završetak gasovoda Jaši-Ungeni, koji je u funkciji od 1. oktobra, u
jeku energetske krize. Računamo na glas Rumunije u EU jer su evropske
integracije glavni cilj, izjavila je Sandu. Na agendi razgovora bile su, između
ostalog, i konsolidacija institucija, privlačenje investicija, projekti vezani za infrastrukturu,
obrazovanje, pravosuđe, energetska bezbednost. Takođe u utorak, šef moldavske
države sastao se sa odlazećim premijerom Florinom Kacuom. Dvojica zvaničnika
učestvovala su u potpisivanju sporazuma između vlada Rumunije i Republike
Moldavije o međusobnom priznavanju diploma, sertifikata i naučnih zvanja. Ovo
je prva zvanična poseta Rumuniji, predsednika Republike Moldavije, posle
vanrednih parlamentarnih izbora od 11. jula, na kojima je kategorički pobedila
predsednička partija Akcija i solidarnost (PAS). Poseta se odvija u kontekstu
obeležavanja ove godine 3 decenije od uspostavljanja bilateralnih diplomatskih
odnosa, nakon što je Kišinjev 1991. godine proglasio nezavisnost od Moskve.

Lider liberala Florin
Kacu, novi predsednik rumunskog Senata izabran je u utorak, uz podršku
poslaničkih grupa PNL, PSD i UDMR. Prethodno je plenum Senata opozvao Anku
Dragu (USR) sa ove funkcije, na zahtev nove skupštinske većine PNL-PSD-UDMR. Takođe
u utorak, lider PSD-a Marčel Čolaku izabran je za predsednika Poslaničkog doma.
Kristina Pruna članica USR se takođe kandidovala za ovu poziciju. Mesto je
upražnjeno od 18. oktobra, pošto je bivši predsednik PNL Ludovik Orban podneo
ostavku nakon što je izgubio na izborima za rukovodstvo stranke. Prema
Poslovniku, predsednik Poslaničkog doma se bira za vreme trajanja parlamenta.

Poslanici Evropskog Parlamenta
su u utorak dali zeleno svetlo novoj Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske
unije (CAP), koja će stupiti na snagu 1. januara 2023. Namera je da
reformisana verzija bude zelenija, pravednija, fleksibilnija i transparentnija,
navodi se u saopštenju zakonodavnog tela Zajednice. Zajednička agrarna politika
predstavlja oko trećinu budžeta EU bloka za period 2021-2027, odnosno oko 387
milijardi evra. Države članice će morati da obezbede da najmanje 35% budžeta
za ruralni razvoj i najmanje 25% direktnih plaćanja budu namenjene merama
zaštite životne sredine i klimi. Nova Zajednička agrarna politika ima za cilj
poboljšanje biodiverziteta u skladu sa zakonodavstvom Unije i obavezama u vezi
sa životnom sredinom i klimom. Takođe je predviđeno da 10% direktnih plaćanja
iz budžeta Zajednice u oblasti poljoprivrede bude namenjeno malim i srednjim
gazdinstvima. Poslanici su takođe uspeli da obezbede stvaranje stalne krizne
rezerve sa godišnjim budžetom od 450 miliona evra, koji će biti iskorišćen za
pomoć poljoprivrednicima koji se suočavaju sa nestabilnošću cena ili tržišta.