Vesti – 23.10.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 23.10.2024, 18:32

Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravi danas u zvaničnoj poseti Crnoj Gori, na poziv svog kolege Jakova Milatovića. Predsednik Klaus Johanis je ponovio da Rumunija čvrsto podržava proces proširenja EU sa partnerima sa Zapadnog Balkana i državama kandidatima iz istočnog susedstva. Šef rumunske države je ocenio da je Crna Gora učinila važne korake u pregovaračkom procesu, a privrženost evropskim vrednostima vidljiva je i kroz potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. Na bilateralnom nivou, dvojica zvaničnika su ponovo potvrdili zajedničku volju da doprinesu jačanju ekonomske i sektorske saradnje, koja bolje odražava potencijal političkih odnosa. Dve strane su se saglasile da podrže snažnije prisustvo rumunskih kompanija u Crnoj Gori, više kontakata na nivou poslovnog okruženja, posebno na nivou malih i srednjih preduzeća, uz istovremeno efikasan i redovan dijalog vlasti. Istaknut je i interes za razvoj saradnje u više oblasti koje bi građanima donele opipljive koristi, kao što su odbrana, unutrašnji poslovi, turizam, energetika, poljoprivreda. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović zahvalio je Rumuniji na podršci u procesu evropskih integracija i ocijenio da prva zvanična poseta rumunskog predsjednika Crnoj Gori od obnove nezavisnosti, predstavlja snažan znak prijateljstva i partnerstva između dve zemlje.

Rumunija i Bugarska će sarađivati u cilju uništavanja mreža trgovaca migrantima, izjavio je rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju posle strateškog sastanka na temu Šengena sa bugarskim kolegom Atanasom Ilkovim na Salcburškom forumu u Sofiji. Razgovori su bili u skladu sa konsolidovanim dijalogom na temu punog pristupanja Rumunije i Bugarske Evropskoj zoni slobodnog kretanja i sa ciljem da se do kraja usaglase stavovi dve države za pristupanje kopnenom Šengenu. ove godine, kao i faza bilateralne operativne saradnje, sa fokusom na suzbijanje ilegalnih migracija i organizovanog kriminala. Dvojica zvanica su istakli da veoma dobri rezultati na terenu i uspešne operacije koje se zajedno sprovode u borbi protiv ilegalne migracije i prekograničnog kriminala pokazuju da odluka o ulasku Rumunije i Bugarske u Šengen sa kopnenim granicama mora biti doneta 2024. godine. Statistički rezultati za poslednjih 12 meseci su veoma dobri, ilegalne migracije su u Rumuniji smanjene za preko 75 odsto u odnosu na prethodnu godinu, naveo je Katalin Predoju. Dvojica zvaničnika su istakla da veoma dobri rezultati na terenu i uspešne zajedničke operacije u borbi protiv ilegalne migracije i prekograničnog kriminala pokazuju da odluku o ulasku Rumunije i Bugarske treba ojačati na terenu 2024. godine Statistički rezultati poslednjih 12 meseci su veoma dobri, ilegalna migracija je opala u Rumuniji za preko 75 odsto u odnosu na prethodnu godinu, rekao je Katalin Predoju.

Danas su SAD izrazile zabrinutost zbog mešanja Rusije u drugi krug predsedničkih izbora 3. novembra u Republici Moldaviji, konkurencija koja će biti veoma teška. SAD su zabrinute da će Rusija još jednom pokušati da spreči Moldavce da ostvare svoje suvereno pravo da biraju svoje lidere, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken u izjavi koju citira AFP. Vašington je već osudio da je Rusija učinila sve što je u njenoj moći da poremeti prvi krug predsedničkih izbora i referendum prošle nedelje, sa ciljem da podriva demokratiju u maloj bivšoj sovjetskoj republici sa većinskim rumunskim govornim stanovništvom, posebno putem nelegalnog finansiranja , kupovinu glasova, dezinformacije i zlonamerne sajber aktivnosti. Podsećamo da su Moldavci sa malom razlikom, sa nešto više od 50 odsto glasova, odobrili izmenu Ustava u cilju pristupanja svoje zemlje EU. Istovremeno, aktuelna predsednica, proevropska Maja Sandu, zauzela je prvo mesto, sa 42,45 odsto glasova, u prvom krugu predsedničkih izbora, ali se sprema za težak drugi krug, u kojem će se boriti sa predstavnikom Socijalističke partije Aleksandrom Stojanoglom, koji je dobio 25,98%.

Evropski parlament se danas izjašnjava o budžetu za narednu godinu, u drugačijoj verziji od one koju je predložila EK i onoj o kojoj se raspravlja u Savetu, koji najavljuje pregovore. U početku je Evropska komisija razmatrala budžet od približno 200 milijardi evra, koji je predložila i Savetu i Parlamentu. Savet je od ovog predloga smanjio 8 milijardi evra, dok ga je Parlament povećao za još milijardu. Jedan od dva glavna pregovarača EP, rumunski poslanik Viktor Negresku, kaže da bi verzija EP, od 201 milijardu evra, bila ispravna, kako sa stanovišta višegodišnjeg određivanja budžeta, tako i sa stanovišta o tome šta je potrebno za zajedničke politike Unije. Evropski parlament se slaže sa povećanjem budžeta za bezbednost granica, odbranu i spoljno delovanje, ali smatra da je veliki problem u privredi i socijalnom sektoru, domenima za koje bi bilo potrebno više novca, kaže Viktor Negresku.

Poslanički dom Rumunije usvojio je, kao telo za donošenje odluka, nacrt zakona o minimalnoj zaradi. Njime se transponuje evropska direktiva koja ima za cilj poboljšanje uslova rada i života zaposlenih. Dokumentom je predviđeno da se minimalna osnovna bruto zarada za koju se garantuje da će se isplaćivati treba da se utvrđuje na godišnjem nivou, kroz periodično ažuriranje, nakon konsultacija sa nacionalno-reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca i da uzima u obzir troškove života i ekonomske i socijalne pokazatelje.

Rumunske vlasti najavljuju niz mera uoči Godine deteta koja će biti obeležena 2025. Mere su usmerene na podršku deci i promovisanju njihovih prava, posebno onih iz ugroženih područja. Parlament je ranije ovog meseca usvojio zakon prema kojem 2025. postaje godina deteta u Rumuniji.

Sedam evropskih zemalja, među kojima je i Rumunija, traži potpuno izjednačavanje direktnih plaćanja poljoprivrednicima u zemljama članicama Evropske unije. Zahtev je u okviru Saveta za poljoprivredu i ribarstvo Luksemburga izneo privremeni bugarski ministar poljoprivrede Georgi Tahov. Prema njegovim rečima, postoji potreba za izjednačavanjem subvencija, jer razlike među njima trenutno dovode do nejednakih tržišnih uslova. Istovremeno, Bugarska je podržala zahtev Rumunije za povećanje individualne gornje granice za poljoprivrednike pogođene uvozom žitarica iz Ukrajine i produženje privremenog perioda za dodelu ove državne pomoći najmanje do sledećeg leta.

Jedanaestogodišnji dečak iz Oradee (zapadna Rumunija) pozvan je da izloži svoje slikarske radove u sedištu Uneska u Parizu, u okviru međunarodne večeri kulture pod nazivom „Umetnost i tradicija sveta” (Arts et traditions du Monde) . Manifestacija je okupila umetnike iz Japana, Kine, Francuske, Portugala ili Libana. Rumunski umetnik je jedino dete koje je pozvano da učestvuje zajedno sa poznatim umetnicima. Poziv Uneska dobio je nakon što je impresionirao publiku i izlagače prisutne na Međunarodnom salonu savremene umetnosti „Umetnost – šoping“, održanom od 18. do 20. oktobra u Carrousel du Louvre u Parizu. Dečak je izložio 50 slika rađenih u akrilu.