Vesti 23.05.2022
Prvi zahtev za isplatu iz Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije u vrednosti od tri milijarde evra biće dostavljen Evropskoj komisiji, saopštio je u ponedeljak premijer Rumunije Nikolaje Čiuka.
Newsroom, 23.05.2022, 18:38
Prvi
zahtev za isplatu iz Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije u vrednosti od
tri milijarde evra biće dostavljen Evropskoj komisiji, saopštio je u
ponedeljak premijer Rumunije Nikolaje Čiuka. Ovim sredstvima finansiraće se
projekti iz svih komponenti Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije uticaće
na nekoliko strateških oblasti za Rumuniju. Premijer Rumunije, Nikolaje Čiuka,
ceni napore institucija uključenih u upravljanju Nacionalnim planom oporavka i rezilijencije
i zatražio je održivi tempo za efikasnu i kvalitetnu implementaciju
investicionih projekata i reformi. To je napor koji se mora nastaviti i
proširiti kako bi se kapitaliziralo 30 milijardi evra od kojih će Rumunija
koristiti kroz Nacionalni plan oporavka i rezilijencije u projektima modernizacije
i razvoja zemlje, rekao je Čiuka.
Sedam država među
kojima se nalazi I Rumunija, I dalje beleže velike neravnoteže, saopštila je u ponedeljak
Evropska komisija koja je analizirala makroekonomske neravnoteđe u 12 država
članica EU koje su odabrane za detaljnu analizu u Izveštaju o mehanizmu
upozorenja za 2022. Komisija procenjuje da je privreda Rumunije suočava sa
vulnerabilnostimakada je reč o kompetitivnosti I razvoju spoljnog bilansa. Deficit
tekućeg računa, koji datira još od pre pandemijske krize i koji je nastavio da
raste tokom pandemije, predstavlja rizik za dugoročnu održivost. Državni dug je
naglo porastao sa umerenog nivoa, cena suverenog zaduživanja je porasla od
početka 2021. godine, a birokratija, neefikasna javna uprava i nestalan
zakonodavni okvir biće opterećenje za investicije, upozorava izvršna vlast
EU.
Generalni inspektorat
granične policije, saopštio je u ponedeljak da je broj ukrajinskih državljana koji
su u nedelju ušli u Rumuniju smanjen za 17,4 % u odnosu na prethodni dan. Od početka krize u
nedelju, više od milion ukrajinskih državljana ušlo je u Rumuniju na
nacionalnom nivou. Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi i da je popunjenost
smeštajnih centara Generalnog inspektorata za imigraciju skoro 47 %. Isti
inspektorat je od 18. marta izdao 27.353 boravišne dozvole za korisnike
privremene zaštite.Od početka sukoba u Ukrajini, 4.349 ukrajinskih državljana
je zatražilo azil u Rumuniji, uživajući sva prava predviđena nacionalnim
zakonom.
Rumunski režiser
Kristijan Munđiu, koji se takmičio na Filmskom festivalu u Kanu, nada se da će
njegov film ‘R.M.N.’, u kojem je jedno selo u Transilvaniji kao eksplozivna
laboratorija populizma, otvoriti oči Evropljanima za ovo zlo koje ih glođe,
prenosi AFP. Munđiu je u trci za drugu
Zlatnu palmu, sa 15 godina posle ‘4 meseca, 3 nedelje i 2 dana’. Njegov naslov,
‘R.M.N.’, odnosi se na nuklearnu magnetnu rezonancu: Munđiu skenira podnožje
populizma, zla koje je metastaziralo u selu još uvek tradicionalnom, na
granicama Evrope, napominje AFP. Nadam se da gledaoci neće lako bežati od
svojih obaveza, da ne misle da se ovo dešava u udaljenoj, divljoj zemlji. , rekao
je reditelj. Radnja filma se odvija nekoliko dana pre Božića, u jednom selu u
Transilvaniji, gde su Romi nestali, oterani stanovnicima i silom predrasuda, i
gde su se pojavili novi ‘prokleti ljudi Zemlje’, radnici Šri Lanke koji su
dovedeni na posao u lokalnu pekaru nakon što su Rumuni otišli da rade na
zapad.
U Bukureštu je održan sastanak vladajuće koalicije na kome se razgovaralo o izmeni Fiskalnog zakona da bi se u buđet prikupilo više novca, ali i o drugim merama. Neće biti novih poreza i dažbina, složno uveravaju lidera socijaldemokratske partije i Nacionalno liberalne stranke ali se po pitanju oporezivanja ne slažu. Socijaldemokrate govore o mogućnosti da se vrate progresivnom oporezivanju, a liberali brane jedinstvenu kvotu od koje kažu da nisu voljni da odustanu. Konačne odluke biće donete nakon analize i razgovora sa poslovnom zajednicom i sindikatima, kažu lideri vladajuće koalicije.
Kina je u ponedeljak zatražila
od američkog predsednika Džoa Bajdena da
ne potcenjuje njenu čvrstu rešenost da odbrani svoj suverenitet nakon što je
lider Bele kuće tokom posete Japanu rekao da će Sjedinjene Države vojno
braniti Tajvan u slučaju napada kineskih snaga. Kina je, preko portparola
Ministarstva spoljnih poslova, pozvala Sjedinjene Američke Države da izbegavaju
slanje pogrešnih signala tajvanskim snagama za nezavisnost. Umesto toga,
diplomate u Tajpeju su rekli da pozdravljaju i zahvaljuju predsedniku Bajdenu i
američkoj vladi što su ponovo potvrdili svoju podršku samoupravnom ostrvu. Kina
je smatra svojom teritorijom i kaže da je to najosetljivije i najvažnije
pitanje u njenim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. Rojters napominje
da će izjava predsednika Džoa Bajdena verovatno razbesneti Peking i zaseniti
glavni cilj njegove posete Japanu – pokretanje šireg plana da se obezbedi
ekonomsko učešće SAD u Aziji.