Vesti 23.03.2022
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, prisustvovaće u četvrtak vanrednom sastanku šefova država i vlada zemalja članica NATO-a, organizovanom u sedištu Alijanse u Briselu - saopštila je Predsednička administracija iz Bukurešta
Newsroom, 23.03.2022, 18:17
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, prisustvovaće u četvrtak vanrednom sastanku šefova država i vlada zemalja članica NATO-a, organizovanom u sedištu Alijanse u Briselu – saopštila je Predsednička administracija iz Bukurešta. Sastanak je saziva u kontekstu nezakonite vojne agresije ruske vojske na Ukrajinu i značajnog povećanja rizika i pretnji po regionalnu, evropsku i evroatlantsku bezbednost, navedeno je u saopštenju za javnost. Lideri saveznika će tokom sastanka razgovarati o uticaju aktuelne krize na bezbednosnu situaciju na istočnoj strani NATO-a, uključujući Crno more, kao i na čitav evroatlantski prostor. Generalni sekretar Jens Stoltenberg, rekao je, u sredu, da će lideri NATO-a ponovo potvrditi svoju podršku Ukrajini na samitu u Briselu. Prema rečima zvaničnika, biće preduzete mere za konsolidaciju istočnog boka, a četiri bataljona NATO-a biće upućena u Rumuniju, Bugarsku, Slovačku i Mađarsku. Saveznici su ujedinjeni u podršci hrabrom narodu Ukrajine. (…) Putin mora da okonča ovaj rat i da učestvuje u pravoj diplomatiji“, dodao je Stoltenberg. Takođe je, naglasio, da Rusija mora da shvati da ne može da pobedi u nuklearnom ratu i da okonča ovu pretnju“.
Rumunski ministar za evropske investicije i projekte, Dan Vlceanu izjavio je, u sredu, da će Rumunija ove godine imati još dva zahteva za isplatu sredstava posredstvom Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije, koji je odobrio Savet EU u iznosu približno 6 milijardi evra. Suma će biti podeljena u dve tranše od po tri milijarde, koje će Bukurešt tražiti od Brisela u maju i oktobru. Ministar Vlceanu kaže da neće biti problema u ispunjavanju ciljeva Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije za privlačenje evropskog novca. Do kraja ovog meseca, od 24 stavki sedam je ispunjeno, a ostale su u procesu – rekao je ministar, nakon saslušanja u specijalizovanoj komisiji Senata. Ukupan iznos koji je Evropska unija dodelila Rumuniji kroz Nacionalni plan oporavka i rezilijencije, odobren od Savet EU je 29,2 milijarde evra, suma koja je namenjena za reforme i investicije.
Visoki kasacioni sud Rumunije doneo je konačnu odluku da je bivši predsednik Trajan Basesku sarađivao sa bivšom političkom tajnom policijom. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovanu, njegovu žalbu, ostajući pri odluci Apelacionog suda u Bukureštu iz septembra 2019. godine, kojom je prihvaćen postupak Nacionalnog saveta za proučavanje bezbednosnih arhiva. Prema Nacionalnom savetu za proučavanje bezbednosnih arhiva, Trajan Basesku je dao informativne beleške koje bi prouzrokovale zadržavanja kolege iz mornarice u zemlji. Iz dokumenata dostavljenih sudu takođe je jasno da je Basesku imao oficira za vezu kojeg je imenovala bivša Sekuritatea i da je dao dve, ručno napisane, informativne beleške. Prema Nacionalnom savetu za proučavanje bezbednosnih arhiva, Basesku je tokom saradnje sa Sekuritateom (Departnam za državnu bezbednost) dao informacije u kojima je osudio aktivnosti suprotne totalitarnom komunističkom režimu, kao što su namera da se ode u inostranstvo i odnosi sa stranim državljanima. Trajan Basesku je negirao da je bio saradnik bivše tajne policije, a sada je, nakon odluke Višeg kasacionog suda pravde, najavio da će preduzeti pravne korake u Evropskom sudu za ljudska prava.
U Rumuniji je u poslednja 24 sata registrovan 4.521 novi slučaj zaraženih SARS-CoV-2, 619 manje nego prethodnog dana, saopštilo je u sredu Ministarstvo zdravlja iz Bukurešta. Od izbijanja pandemije, pre dve godine, u Rumuniji je registrovano više od 2,8 miliona slučajeva zaraze novim korona virusom, a umrlo je oko 65.000 ljudi. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila preporučuje Rumunima da nastave da poštuju mere zaštite od KOVID-a, posebno nošenje maski u gužvama i prevoznim sredstvima, ali navodi da je uvođenje ograničenja, nakon što su ukinuta 9. marta, prevazilazi nadležnost i moć institucije koju vodi. Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije smatraju da su mnoge evropske zemlje naglo ukinule mere protiv KOVID-a i da se sada suočavaju sa značajnim povećanjem broja slučajeva. Ove države uključuju Ujedinjeno Kraljevstvo, Irsku, Grčku, Kipar, Francusku, Italiju i Nemačku.
