Vesti 23.02.2021

U Rumuniji je danas registrovano nešto više od 14.000 novih slučajeva infekcije virusom SaR-Cov-2.

Newsroom, 23.01.2022, 18:02

U Rumuniji je danas registrovano nešto više od 14.000 novih slučajeva infekcije virusom SaR-Cov-2. Prijavljena su i 22 smrtna slučaja. U poređenju sa prethodnim talasima, procenat zaraženih kojima je potrebna hospitalizacija je manji, kažu vlasti. Na odeljenjima intenzivne nege leči se skoro 600 pacijenata. Međutim, nadležni očekuju da će u narednom periodu biti postavljeni novi rekordi zaraze, a samim tim i porast broja popunjenosti kreveta za kovid pacijente. U najgorem slučaju, do 70.000 novih slučajeva dnevno moglo bi biti prijavljeno u prve dve nedelje februara. Vrednost incidencije KOVID-19, izračunata za 14 dana u Bukurestu, danas je 9,50 slučajeva na hiljadu stanovnika. Takođe danas, osobe iz Bukurešta i Ilfova, koje sumljaju i imaju bilo koje simptome kovid-a-19, mogu da se testiraju u 20 medicinskih jedinica koje prikupljaju biološke uzorke, a u sredu će biti otvoreno još osam. Ova mera je uspostavljena, nakon što je hitna pomoć saopštila da je povećan broj zahteva za testiranje, što je dovelo do kašnjenja i do 72 sata. S druge strane, preko 8 miliona Rumuna je primilo najmanje jednu dozu vakcine.

U Rumuniji će, u ponedeljak biti obeležena, raznim manifestacijama, 163. godišnjica Ujedinjenja rumunskih kneževina – Moldavije i Muntenije. Dana 24. januara 1859. godine, Aleksandru Joan Kuza , koji je nedelju dana ranije bio izabran za vladara Moldavije, jednoglasno je izglasan za suverena Vlaške i proglašen za gospodara Ujedinjenih kneževina. Kuzina vladavina (1859-1866) postavila je, kroz promovisane radikalne reforme, institucionalne temelje moderne Rumunije. Usvojeni su Građanski i Krivični zakonik, stvorena je nacionalna vojska, osnovno obrazovanje je postalo obavezno i osnovani su prvi univerziteti. Aleksandru Joan Kuza je bio primoran da abdicira i ode u izgnanstvo 1866. Nasledio ga je budući kralj Karol I iz nemačke kneževske porodice Hoencolern-Zigmaringen. Duga vladavina, donela bi Rumuniji državnu nezavisnost od Otomanskog carstva. 1918. godine, pod kraljem Ferdinandom, prozvanim “Ujedinitelj, proces uspostavljanja nacionalne države okončan je ujedinjenjem sa maticom istorijskih pokrajina, sa većinskim rumunskim stanovništvom, do tada pod okupacijom susednih multinacionalnih imperija – Transilvanije (centar), Banat, Krišana, Maramureš (zapad), Bukovina (severoistok) i Besarabija (istok). Posle Drugog svetskog rata, međutim, Rumunija je izgubila Besarabiju i Bukovinu.

Zbog štrajka sindikalaca gradskog saobraćajnog preduzeća (STB), koji je sud proglasio nezakonitim, danas u Bukureštu saobraća samo 25% vozila javnog prevoza od predviđenih kapaciteta, iako još uvek ima stotine vozača koji odbijaju da se vrate na posao, što je četvrti dan štrajka radnika. Upravni odbor kompanije odlučio je da se oni koji se vrate na posao izuzmu od disciplinske istrage. Istovremeno, gradonačelnik prestonice Nikusor Dan saopštio je da je sa besplatnog telefona koji je dat vozačima dobio pritužbe na zastrašivanje i agresiju čelnika sindikata na vozače i ljude koji žele da rade. Zaposleni u javnom gradskom prevozu (STB) navode da njihovi zahtevi za povećanje plata nisu rešeni, ali traže i ostavku generalnog direktora kompanije. Predstavnici Sindikata prevoznika iz Bukurešta su, u više navrata, izjavili da se ne radi o štrajku već o dobrovoljnom prestanku rada zaposlenih u javnom gradskom prevozu (STB) i naveli da nisu inicirali ni organizovali ovaj protest.

Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku učestvuje u ponedeljak u Briselu na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije (Savet za spoljne poslove / CAE). Zvaničnici će razgovarati o evropskoj bezbednosnoj situaciji, kao i o dešavanjima u Libiji i Siriji. Američki državni sekretar Entoni Blinken prisustvovaće sastanku putem video konferencije. Evropski ministri spoljnih poslova takođe će se osvrnuti na nedavna dešavanja u Maliju, Sudanu i indo-pacifičkom regionu. Diskusija o evropskoj bezbednosnoj situaciji nastavlja se razgovorima na neformalnom sastanku (poput Gimniha) ministara spoljnih poslova država članica EU, koji je održan u Brestu, Francuska, 13-14. januara. Bogdan Auresku će ponoviti glavne stavove Rumunije u trenutnom kontekstu, naglašavajući važnost jedinstva Evropske unije, zasnovanog na zajedničkim principima i vrednostima, i nastavljajući da priprema čvrste i kredibilne mere za obeshrabrivanje Rusije, istovremeno jačajući otpornost Ukrajine i drugih partnera iz istočnog susedstva.

Sjedinjene Američke Države smatraju duboko zabrinjavajućim“ optužbe britanske diplomatije da Moskva pokušava da postavi proruskog šefa države u Ukrajini. Narod Ukrajine ima suvereno pravo da odlučuje o svojoj budućnosti, a mi smo uz naše demokratski izabrane partnere u Ukrajini“, rekla je Emili Horn, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost. Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus je u oštroj izjavi osudila razmere ruske aktivnosti usmerene na podrivanje Ukrajine“. Predsedništvo Kijeva je saopštilo da optužbe Londona moraju biti shvaćene ozbiljno i da zapad sada mora da deluje oštro protiv Moskve. S druge strane, NATO je odbio zahtev Rusije za povlačenje savezničkih trupa iz Bugarske i Rumunije i osudio ideju o sferama uticaja u Evropi. Poljski premijer Mateuš Moravjecki pozvao je evropske lidere da zauzmu čvrst i jedinstven stav protiv Rusije zbog straha da bi se Moskva mogla pripremiti za invaziju na Ukrajinu nakon što je rasporedila više od 100.000 vojnika duž granice. U Rumuniji, predsednik Klaus Johanis sazvao je za sredu sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane.

Briselska policija upotrebila je, u nedelju, vodene topove i
suzavac da rastera demonstrante u blizini sedišta Evropske komisije nakon što
su protesti protiv ograničenja pandemije postali nasilni. Iako je Belgija u
petak najavila blago ublažavanje ograničenja, uprkos rekordnom broju infekcija,
vlada je rekla da stanovništvo mora da uzme buster (dopunsku) dozu vakcine pet
meseci nakon druge doze da bi validnost kovid sertifikata bila produžena, koji
omogućava pristup u barove ili bioskope, prenosi Rojters. Opsežne
demonstracije održane su u subotu u nekoliko evropskih prestonica, uključujući
Atinu, Pariz, London, Helsinki i Stokholm, protiv kovid propusnica i drugih
mera koje su vlade uvele sa namerom da zaustave pandemiju KOVID-a-19. U Velikoj Britaniji protestovalili su
zaposleni u zdrastvu protiv obavezne
vakcinacije kao uslovu zadržavanja posla.

Sjedinjene Države, najveći financijer Svetske zdravstvene
organizacije (SZO), nastavljaju da se protive predlozima za veću nezavisnost
Organizacije, rekli su zvaničnici uključeni u pregovore. Predlog predviđa
povećanje godišnjeg finansijskog učešća svake države članice, kao deo šireg
plana za reformu organizacije, usred pandemije KOVID-19. Američka vlada se
protivi reformi jer, sumnja da će SZO imati kapacitet da se nosi sa budućim
pretnjama, uključujući i Kinu. S druge strane, Omikron soj koronavirusa postao
je dominantan u Evropi, a da, na sreću, nije doveo do povećanja broja prijema
u jedinice intenzivne nege.