Vesti – 23.01.2024
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u utorak da je Rumunija bila i da će ostati uz Ukrajinu. Izjava je data u Bukureštu, na godišnjem sastanku sa šefovima diplomatskih misija akreditovanih u Rumuniji. Predsednik je istakao da je, zahvaljujući naporima Bukurešta, preko 33 miliona tona ukrajinskih žitarica prešlo preko teritorije zemlje, što predstavlja preko 60% proizvoda koji su transportovani kroz koridore solidarnosti Evropske unije. Klaus Johanis je takođe rekao da će Rumunija biti uz Republiku Moldaviju i Ukrajinu u pregovaračkom procesu za pristupanje bloku Evropske unije i istakao da je ključno da dve zemlje nastave da dobijaju finansijsku podršku i ekspertizu za institucionalnu konsolidaciju i investiciono okruženje. Što se tiče situacije na Bliskom istoku, predsednik je izrazio podršku rešenju postojanja dve države, kako bi se poštovale legitimne težnje palestinskog naroda, kao i pravo na bezbednost Države Izrael. Predsednik Johanis je podsetio da je, u kontekstu sukoba u Pojasu Gaze, Rumunija takođe izvela veoma tešku operaciju pružanja pomoći i podrške” tamošnjim građanima Rumunije. Takođe bih želeo da iskoristim ovu priliku da se zahvalim rumunskim vlastima uključenim u operaciju evakuacije ugroženih rumunskih državljana, kao i partnerima iz Izraela, Egipta, Katara i Jordana na pruženoj podršci“, rekao je Klaus Johanis.
Newsroom, 23.01.2024, 17:04
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u utorak da je Rumunija bila i da će ostati uz Ukrajinu. Izjava je data u Bukureštu, na godišnjem sastanku sa šefovima diplomatskih misija akreditovanih u Rumuniji. Predsednik je istakao da je, zahvaljujući naporima Bukurešta, preko 33 miliona tona ukrajinskih žitarica prešlo preko teritorije zemlje, što predstavlja preko 60% proizvoda koji su transportovani kroz koridore solidarnosti Evropske unije. Klaus Johanis je takođe rekao da će Rumunija biti uz Republiku Moldaviju i Ukrajinu u pregovaračkom procesu za pristupanje bloku Evropske unije i istakao da je ključno da dve zemlje nastave da dobijaju finansijsku podršku i ekspertizu za institucionalnu konsolidaciju i investiciono okruženje. Što se tiče situacije na Bliskom istoku, predsednik je izrazio podršku rešenju postojanja dve države, kako bi se poštovale legitimne težnje palestinskog naroda, kao i pravo na bezbednost Države Izrael. Predsednik Johanis je podsetio da je, u kontekstu sukoba u Pojasu Gaze, Rumunija takođe izvela veoma tešku operaciju pružanja pomoći i podrške” tamošnjim građanima Rumunije. Takođe bih želeo da iskoristim ovu priliku da se zahvalim rumunskim vlastima uključenim u operaciju evakuacije ugroženih rumunskih državljana, kao i partnerima iz Izraela, Egipta, Katara i Jordana na pruženoj podršci“, rekao je Klaus Johanis.
Rumuni će u sredu, 24. januara, obeležiti 165. godina od Ujedinjenja rumunskih kneževina, Moldavije i Vlaške, pod vođstvom vladara Aleksandra Joana Kuze. U velikim gradovima zemlje biće organizovane vojne i verske ceremonije, predstave, izložbe, posete muzejima i drugim kulturnim institucijama. U Fokšanju, na jugoistoku, Ujedinjenje kneževina će biti oboleženo bogatim programom koji će obuhvatiti defile Počasnog odreda i tradicionalno Kolo Ujedinjenja na Centralnom gradskom trgu. U Jašiju, na severoistoku, biće održana ceremonija kod statue vladara Aleksandra Joana Kuze i vojna parada. U Bukureštu, u Rumunskom Ateneumu, održaće se koncert Filharmonije Đorđe Enesku”. U januaru 1859. godine Aleksandar Joan Kuza je izabran za vladara i Moldavije i Vlaške, a prema Ustavu iz 1866. godine Ujedinjene kneževine su počele da se zvanično nazivaju Rumunija.
Ministar spoljnih poslova Republike Moldavije, zamenik premijera Niku Popesku, imao je u utorak sastanak u Bukureštu sa rumunskom koleginicom Luminicom Odobesku, kao i sa drugim zvaničnicima. U fokusu razgovora bilo je produbljivanje partnerstva dveju država, ali i proces kroz koji Kišinjev mora da prođe na putu integracije u Evropsku uniju. Odobesku je navela da se demokratske institucije mogu jačati samo saradnjom, a Rumunija će nastaviti da bude najaktivniji podržavalac Republike Moldavije u Evropi i svetu. Popesku je sa svoje strane naglasio da će samo zajedno sa Rumunijom njegova zemlja moći da ostvari cilj integracije u Evropsku uniju. Evropski savet je u decembru prošle godine preporučio početak pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku izjavila je u ponedeljak u Briselu da države Evropske unije moraju upotrebiti sva sredstva“ da pomognu Ukrajini u ratu protiv Rusije. Ona je učestvovala na Savetu za spoljne poslove (CAE) i precizirala da Ukrajina mora da ostane prioritet na dnevnom redu Evropske unije. Važno je nastaviti pritisak na Moskvu, a Rumunija podržava novi paket sankcija Rusiji, dodala je rumunska zvaničnica. Na terenu se borbe nastavljaju, a Rusija je jutros raketama napala Kijev i Harkov.
Više od 2.000 Vijetnamaca radi u Rumuniji sa važećim dokumentima — rekao je predsednik Privredne komore Rumunije Mihaj Daraban na Rumunsko-vijetnamskom ekonomskom forumu, koji je održan u Bukureštu, u prisustvu čelnika vlade iz Hanoja, Fam Min Čina. Daraban je zatražio od donosioca odluka iz dve zemlje da stvore okvir za obezbeđivanje ugovora o radu, jer je rumunskoj privredi potrebna radna snaga.
Turski parlament je u sredu raspravljao o ratifikaciji pristupanja Švedske NATO-u, objavio je u ponedeljak privatni kanal CNN Turk, a navodi Frans pres. Spoljnopolitički odbor turskog parlamenta odobrio je ratifikaciju prošlog meseca, ali plenarna sednica tek treba da bude objavljena pre nego što predsednik Redžep Tajip Erdogan potpiše protokol. Turska i Mađarska su jedine zemlje članice NATO-a koje još nisu ratifikovale pristupanje Švedske Alijansi. Ankara je navela nedostatak saradnje stokholmske vlade u izručivanju Turskoj nekih osoba za koje smatra da su povezani sa terorističkim organizacijama, posebno u kurdskom području, a Budimpešta zamera švedskim političarima što imaju naviku da kritikuju konzervativnu vladu koju vodi Viktor Orban, napominje Frans Pres.
Ministar za ljudska prava i nacionalne manjine Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je pripadnicima rumunske manjine u Srbiji Dan nacionalne kulture koji se obeležava 15. januara. To je jedna od četiri proslave rumunske manjine u Srbiji i ustanovljena je u znak sećanja na rođenje velikog rumunskog pesnika Mihaja Emineskua. Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, podseća Agencija BETA, u Srbiji živi 23.044 Rumuna, što predstavlja 0,35% stanovništva. U centralnoj Srbiji, oko Negotina (Timočka Krajna), živi 3.449 Rumuna, a u Vojvodini, u Južnom Banatu, 19.595. Najviše Rumuna živi u Pančevu, Alibunaru, Zrenjaninu i Beogradu. Među najpoznatijim Rumunima u Srbiji su pisac Vasko Popa i stonoteniser Ilije Lupulesku.
Florin Vasiloni, generalni konzul Rumunije u Segedinu, u Mađarskoj, prisustvovao je 19. januara otvaranju izložbe renomiranog bosanskohercegovačkog umetnika Borka Močevića u palati Reok u Segedinu. Na skupu povodom imenovanja Đorđa Toroka (predsednika Mađarsko-srpske privredne komore) za počasnog konzula Bosne i Hercegovine u Segedinu prisutvovali su Biljana Gutić-Bjelica, ambasadorka Bosne i Hercegovine u Budimpešti, Kalman Ferenc, specijalni predstavnik za susedsku politiku u Ministarstvu spoljnih poslova i trgovine Mađarske, Dalibor Milenković, sveštenik Srpske pravoslavne crkve u Segedinu, po nacionalnosti Srbin, rođen u Rumuniji, kao i okružne i lokalne vlasti iz Segedina.
Srbi iz Arada proslaviće 26. januara dan Svetog Save na sceni Aradske filharmonije. Temišvarski Srbi proslaviće Svetog Savu 27. januara, u Rumunskoj Operi u gradu. A dan Svetog Save Srbi iz Rešice proslaviće, kroz priredbu 28. januara, u Dvoru kulture. Na scenama tri grada nastupiće brojni ansambli i orkestri tamburaša iz banatskih gradova, kao i učenici. Sveti Sava (1175 — 27. januar 1235) bio je srpski princ Zahumlja i pravoslavni monah, prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve, tvorac srpske književnosti i zakonodavstva, osnivač svetogorskog manastira Hilandara i diplomata. Zamonašio se u mladosti, primivši ime Sava, a njegovo svetovno ime bilo je Rastko Nemanjić. Bio je najmlađi sin srpskog vladara Stefana Nemanije iz kraljevske kuće Nemanjića. Smatra se jednom od najznačajnijih ličnosti u srpskoj istoriji, a Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala. Njegov život i privrženost srpskom narodu tumačeni su u mnogim umetničkim delima od srednjeg veka do danas. Saborna crkva Svetog Save u Beogradu nosi njegovo ime i najveća je crkva u pravoslavnom svetu. Sveti Sava, duhovni pokrovitelj srpskih škola, praznuje se svake godine 27. januara (14. januara po julijanskom kalendaru). Njegove mošti nalaze se u Sabornoj crkvi koja nosi njegovo ime, u glavnom gradu Srbije.
