Vesti (23.01.2023)
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku učestvovao
je danas u Brisellu na skupu ministara inostranih poslova Evropske unije. Na
dnevnom redu skupa razmatrala se ruska agresija na Ukrajinu i evolucije u zoni
Sahela i zemalja zapadbne Afrike .Evropski zvanicnici analizirali su i evolucije
u Iranu , Crnoj Gori, Avganistanu i Venecueli i pokretanje misije Evropske
unije u Jermeniji, koja će imati mandat posmatrača i izveštača o situaciji na
granici sa Azerbejdjuanom. Bogdan Auresku yaložio se za uvodjenje novih sankcija Rusiji Na margini skupa Bogdan Auresku je razgovarao sa svojim kolegama iz Italije, Belgije, Nemačke i Holandije, Antoniom Tajanijem, Hadja Lahbibom, Analenom Berbok i Vokeom Bastijanom Hekstrom o ulasku Rumunije u Zengen zonu
România Internațional, 23.01.2023, 16:47
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku učestvovao
je danas u Brisellu na skupu ministara inostranih poslova Evropske unije. Na
dnevnom redu skupa razmatrala se ruska agresija na Ukrajinu i evolucije u zoni
Sahela i zemalja zapadbne Afrike .Evropski zvanicnici analizirali su i evolucije
u Iranu , Crnoj Gori, Avganistanu i Venecueli i pokretanje misije Evropske
unije u Jermeniji, koja će imati mandat posmatrača i izveštača o situaciji na
granici sa Azerbejdjuanom. Bogdan Auresku yaložio se za uvodjenje novih sankcija Rusiji Na margini skupa Bogdan Auresku je razgovarao sa svojim kolegama iz Italije, Belgije, Nemačke i Holandije, Antoniom Tajanijem, Hadja Lahbibom, Analenom Berbok i Vokeom Bastijanom Hekstrom o ulasku Rumunije u Zengen zonu
Godinu dana nakon početka rata u Ukrajini ukrajinski grad Černjevci postaće prvi region u koji će se primeniti program reintegracije preseljenih osoba u unutrašnjost zemlje. Glavni problemi sa kojima se suočavaju izbeglice su pristup socijalnim uslugama, stanovima i radnim mestima na duži period. Da bi izašli u susret izbeglicama, vlasti u Kijevu pokrenule su program reintegracije koji će se sprovoditi u Černjevcima gde je prošle nedelje doputovala ministarka Reintegracije pivremeno okupiranih ukrajinskih teritorija, Irina Vereščuk. Ona je precizirala da će proces biti komplikovan jer integracija unutrašnjih izbeglica predpostavlja mnogo više od pružanja socijalnih usluga. Od početka rata više od 100 000 Ukrajinaca stiglo je u Černjevci, jedina zona Ukrajine koja nije napadnuta ili bombardovana.
Prošle nedelje u 79. godini života preminuo je poznati rumunski teatrolog Djordje Banu. Apsolvent Teatrologije i Filmologije na Institutu umetnosti i filma ,,I.L. Karadjale“ u Bukureštu, Djordje Banu preselio se u Pariz 1973. godine. Tri puta je osvojio nagradu za najbolju pozorišnu knjigu u Francuskoj, bio je direktor Eksperimentalne pozorišne akademije, profesor na Sorboni u Parizu i Univerzitetu Luven la Nev u Belgiji. Dobitnik je brojnih nagrada i ordena. 2006. godine dobio je Počansu nagradu Medjunarodne asocijacije pozorišnih kritičara-rumunske sekcije. Djordje Banu je ovu nagradu dobio za izvanredno ostvarenje u oblast kritike i medjunarodnog pozorišnog istraživanja.
1. februara otvara se novo zasedanje rumunskog Parlamenta. Na agendi zakonodavnog tela Rumunije nalaze se nacrti zakona predvidjeni Nacionalnim planom oporavka i otpornosti, nacrt zakona o prosveti i nacrt zakona o posebnim penzijama. Zakonske novine očekuju se ovog proleća kada će se izvršiti smena premijera i kada će mandat predsednika Vlade preuzeti Socijaldemokratska partija, u skaldu sa postojećim protokolom o funkcionisanju koalicije sastavlje od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionale liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Socijaldemokrate nameravaju da smanje doprinose zaposlenih i da povećaju porez na kapital. Sa dodatnim oporezivanjem ne slažu se medjutim liberali.
Cena benzina u Rumuniji povećana je u poslednjem mesecu za 7,5%, a dizela za 6,4%. U Bukureštu litar standard benzina prodaje se po ceni od 1,3 evra, a dizela za 1,5 evra. Uprkos poskupljenju goriva, Rumunija ima najefitiniji benzin u Evropskoj uniji. Istovremeno u Evropi jeftiniji dizel nego u Rumuniji imaju samo Bugarska i Malta.
Evropska centralna banka mogla bi u februaru i martu da poveća referentnu kamatnu stopu u evro zoni za 0,5%, saznaje se iz zvaničnih izvora a prenose novinske agencije. Prošle godine zabeleženo je rekordno povećanje kamatne stope za 2,5%. Godišnja stopa inflacije u evro zoni smanjena je u decembru na 9,2% kao posledica pojeftinjenja energije. Bazna inflacija, koja ne vodi računa o volatilnosti cene prehrambenih proizvoda i energije, povećana je na 5,2%, što je odagnalo nadu da je prošla eksplozija cena.
U trećem tromesećju prošle
godine Rumunija je zabeležila najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji.
Prema podacima Eurostata, deficit Rumunije bio je od 6,3% bruto nacionalnog
proizvoda. U prvom tromesečju deficit je iznosio 5,6% a od aprila do juna samo
3%. U trećem tromesečju 2022. godine Madjarska je zabelezila deficit od 6,1%.
Eurostat navodi da je u celoj Evropskoj uniji deficit povećan jer su vlade usvojile
mere za ublažavanje posledica poskupljenja energije.
Vojska je i dalje institucija u koju Rumuni imaju najveće poverenje, dok se Parlament i političke stranke nalaze na začelju. Prema rezultatima najnovije sondaže agencije KURS, više tri četvrtine ispitanika smatra da posebne penzije treba ukinuti. Istovremeno 75% ocenjuje da se zemlja kreće u pogrešnom pravcu a samo 12 % na pravom. Više od 50% ispitanika izjavilo je da su pogodjeni poskupljenjem. Stanovnici nisu optimisti ni kada je reč o uzlasku Rumunije u Šengen zonu. 40% smatra da nećemo ući u Šengen, 34% da će Rumunija ipak pristupiti zoni slobodnog kretanja, a 13% je sigurno da nećemo nikada ući u ovaj odabrani klub. Največe poverenje stanovništva uživaju vojska i crkva sa 67% dok su na trećoj poziciji vatrogasci Od političkih stranaka najveće poverenje stanovništva uživa Socijaldemokratska partija (PSD) sa 36%, slede Nacionalna liberalna partija (PNL) sa 22, Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) sa 14% i Unija spasite Rumuniju (USR) sa 8% i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) sa 5%.
Rumunsko-ukrajinski ženski dubl u sastavu Gabrijela Ruse–Marta Kostjuk plasirao se danas u četvrtfinale Australijan opena, prvog grend slem turnira godine. Ruse i Kostjuk pobedile su česki dubl u sastavu Mirjam Koledzejova- Marketa Vondroušova sa 6:3, 6:4. U narednom kolu Ruse i Kostjuk igraju protiv Australijanke Storm Hanter i Belgijanke Elize Mertens koje su eliminisale Moniku Nikulesku i Švajcarkinju Viktoriju Golubić.