Vesti 22.02.2022
Odluka Rusije da prizna dva separatistička regiona u istočnoj Ukrajini utiče na svaku šansu da pronađe rešenje za sukob, a sadašnju krizu je kreirala isključivo Rusija, rekao je u utorak uveče generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg.
Newsroom, 22.02.2022, 18:19
Odluka Rusije da prizna
dva separatistička regiona u istočnoj Ukrajini utiče na svaku šansu da pronađe
rešenje za sukob, a sadašnju krizu je kreirala isključivo Rusija, rekao je u utorak uveče generalni sekretar NATO, Jens
Stoltenberg. Sve indicije ukazuju na to da Rusija nastavlja da planira napad
velikih srazmera u Ukrajini, rekao je i zvaničnik NATO-a. Jens Stoltenberg je
rekao da je ovo najopasniji trenutak za evropsku bezbednost naše generacije. Na
konferenciji za novinare, predsednik Vladimir Putin rekao je da se Rusija oštro
protivi ulasku Ukrajine u NATO i zatražio od Ukrajine da povuče zahtev za
pridruživanje Alijansi. Prethodno je Gornji dom parlamenta iz Moskve usvojio
zahtev Vladimira Putina da pošalje ruske trupe da podrže separatiste iz
Donjecka i Luganska. U obraćanju naciji, ukrajinski predsednik Volodimir
Zelenski, je osudio u utorak kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta
Ukrajine nakon priznanja nezavisnost dveju republike separatista od strane
Moskve. Rekao je i da očekuje za njegovu zemlju jasnu i efikasnu podršku
zapadnih saveznika. U konsultacijama koje su imali nemački kancelar Olaf Šolc,
američki predsednik Džo Bajden i predsednik Francuske Emanuel Makron složili su
se da je Rusija jasno prekršila mirovni sporazum iz Minska za istočnu Ukrajinu.
SAD, Britanija i zapadni saveznici najavili su nove sankcije Moskvi, dok ih je
ruski izaslanik pri Ujedinjenim Nacijama upozorio da dvaput
razmisle a ne da zaoštre situaciju.Na kraju sastanka
ministara spoljnih poslova, šef evropske diplomatije Đozep Borel je izjavio da
je rizik od velikog rata realan i najavio usvajanje prvog seta veoma oštrih
sankcija Moskvi, nakon njene odluke da prizna separatističke teritorije na istoku Ukrajine.
OEBS na sastanku u Beču je ponovio podršku Kijevu.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis osudio je flagrantno kršenje međunarodnog prava u priznavanju nezavisnosti separatističkih republika Donjeck i Lugansk u istočnoj Ukrajini od strane Rusije, rekavši da taj čin mora da izazove najoštriji odgovor međunarodne zajednice. Sa svoje strane, vlada u Bukureštu osuđuje svaki pokušaj da se dovede u pitanje teritorijalni integritet Ukrajine i naglašava da je dovođenje u pitanje državnost zemlje članice UN revizionistički pristup koji ugrožava mir u Evropi i svetu. Premijer Nikolae Čiuka rekao je da bi Rumunija mogla da primi veliki broj eventualnih izbeglica, napominjući da još uvek nema zahteva za repatrijaciju Rumuna iz susedne Ukrajine, kojih ima oko 400.000. Gest Rusije osudili su i politički lideri u Bukureštu. S druge strane, rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova je podiglo nivo pripravnosti za Ukrajinu do maksimuma Odmah napustite zemlju!“, u kontekstu ozbiljnog pogoršanja bezbednosne situacije u ovoj zemlji i u crnomorskom regionu i priznavanja nezavisnosti Donjecka i Luganska od strane ruskog predsednika Vladimira Putina.
Omikron soj postaje gotovo dominantan u Rumuniji i u 95% slučajeva obeleli su zaraženi ovim sojem, rekao je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. Po njegovom mišljenju, za oko tri nedelje broj zaraženih na dnevnom nivou mogao bi da opada na nekoliko stotina. On je izrazio nadu da bi Vaskršnji praznici mogli da se proslave bez zdravstvenih ograničenja, a prva mera opuštanja bila bi odustajanje od obaveze nošenja zaštitnih maski na otvorenim prostorima. Ministar, međutim, ističe da bi trebalo da se znatno smanji broj hospitalizacija kako bi došlo do opuštanja. Što se tiče broja hospitalizovanig slučajeva na intenzivnoj nezi, prvi cilj bi bilo smanjenje popunjenosti kreveta ispod 50%, odnosno ispod 900 slučajeva. Prema bilansu objavljenom u utorak, za 24 sata registrovano je 14.775 novih slučajeva zaraženih virusom korona i prijavljeno je 215 smrtnih slučajeva, od čega 8 su od ranije.
Zemlje članice EU složile su se u utorak da otvore svoje granice za putnike iz zemalja van Unije koji su vakcinisani jednom od vakcina koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), prenosi Rojters. Tako da od 1. marta osobe vakcinisane vakcinama proizvedenim u Indiji i Kini moći da uđu u EU. EU je do sada odobrila samo vakcine AstraZeneka, Fajzer, Moderna, Johnson & Johnson i Novavaks. Istovremeno, EU je dozvolila pristup građanima drugih zemalja samo iz veoma važnih razloga i ako su bili vakcinisani nekom od vakcina koje je Unija odobrila.
Narednih 24 sata u Rumuniji će doći do zahlađenja. Minimalne temperature kretace se od minus 4 do 5 stepeni Celzijusovih a maksimalne između 3 i 12 Celzijusovih stepeni.