Vesti – 22.01.2024
Premijer Rumunije Marčel Čolaku izjavio je da je došlo vreme da odnosi Rumunije i Vijetnama pređu na novi nivo“, posle skoro sedam i po decenija od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje. Nakon razgovora u Bukureštu sa vijetnamskim kolegom Fam Min Činom, Čolaku je istakao da je Rumunija jedan od glavnih promotera razvoja odnosa Vijetnama sa Evropskom unijom i naveo da želi da Rumunija postane glavni partner ove zemlje za komercijalni pristup evropskom tržištu. On je takođe predložio svom vijetnamskom kolegi partnerstvo koje ima za cilj promociju lekova proizvedenih u Rumuniji u oblasti jugoistočne Azije. Sa svoje strane, vijetnamski premijer Fam Min Čin istakao je interesovanje svoje zemlje za razvoj partnerstava u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inovacije, poljoprivreda. Šefa vlade iz Hanoja primiće i predsednik Klaus Johanis.
România Internațional, 22.01.2024, 18:10
Premijer Rumunije Marčel Čolaku izjavio je da je došlo vreme da odnosi Rumunije i Vijetnama pređu na novi nivo“, posle skoro sedam i po decenija od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje. Nakon razgovora u Bukureštu sa vijetnamskim kolegom Fam Min Činom, Čolaku je istakao da je Rumunija jedan od glavnih promotera razvoja odnosa Vijetnama sa Evropskom unijom i naveo da želi da Rumunija postane glavni partner ove zemlje za komercijalni pristup evropskom tržištu. On je takođe predložio svom vijetnamskom kolegi partnerstvo koje ima za cilj promociju lekova proizvedenih u Rumuniji u oblasti jugoistočne Azije. Sa svoje strane, vijetnamski premijer Fam Min Čin istakao je interesovanje svoje zemlje za razvoj partnerstava u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inovacije, poljoprivreda. Šefa vlade iz Hanoja primiće i predsednik Klaus Johanis.
Senat iz Bukurešta sazvan je na vanredno zasedanje kako bi se obavestio o pristiglom obaveštenju za raspravu o vanrednim uredbama Vlade koje su usmerene na mere koje traže poljoprivrednici i prevoznici. Reč je o izjednačavanju dozvola kategorije B sa onima za spore poljoprivredne ili šumarske traktore i odlaganju evropske odluke o zajedničkom poreskom markiranju za dizel i kerozin do 1. juna. Dva dokumenta su prosleđena specijalizovanim komisijama za izradu izveštaja. U objavi na Fejsbuku, predsednik Senata Nikolaje Čuka naglasio je da su protesti poljoprivrednika i prevoznika opravdani, a zakonodavni forum će se mobilisati da dozvoli stupanje dokumenata na snagu što je pre moguće. Nikolaje Čuka je takođe rekao da su liberalni poslanici Evropskog parlamenta izneli Evropskom parlamentu set mera kojima će rumunski poljoprivrednici dobiti veću nadoknadu za gubitke izazvane sušom, poplavama ili ratom u Ukrajini. Takođe, biće pokrenut i program Staro za novo za traktore i poljoprivredne mašine, kroz koji će poljoprivrednici dobiti pomoć od 30.000 evra za obnovu mehanizacije. Protest poljoprivrednika i prevoznika se, međutim, nastavlja u okolini Bukurešta i u zemlji. Oni zahtevaju i smanjenje tarifa obaveznog auto osiguranja (RCA), povraćaj procenta akcize na gorivo, fiskalnu pravednost i skraćivanje vremena za prelazak granice.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda će doći u Bukurešt sledeće nedelje, otprilike četiri meseca nakon prethodne posete, da analizira nedavna ekonomska i finansijska kretanja. Kako se navodi u saopštenju za štampu, ova institucija procenjuje privredni rast Rumunije od 2,3% ove godine i budžetski deficit od 6% bruto domaćeg proizvoda. Međunarodni monetarni fond preporučuje vlastima u Bukureštu dodatne reforme, koje će predstavljati 2% bruto domaćeg proizvoda. Šef misije za Rumuniju Kes Martijn je na kraju prethodne posete rekao da je fiskalni paket koji je usvojila vlada korak u dobrom pravcu, ali da su potrebne i druge reforme, posebno u pogledu poreza, kako bi se povećali prihodi, efikasnost i pravičnost.
Rumunski ministar poljoprivrede Florin Barbu rekao je da bi sutra u Briselu mogao da zatraži ostavku evropskog komesara za poljoprivredu Januša Vojčehovskog. On je rekao da žalbe proizilaze iz niza izuzeća od ekoloških standarda u cilju plodoreda i uslova da se 4% površine farme ne obrađuje. To su izuzeci koji se skraćeno nazivaju GAEC 7 i GAEC 8 i za koje Rumunija traži produženje. Babru kaže da bi mogao da zatraži od evropskog zvaničnika da podnese ostavku jer ne poštuje glasanje 15 država, uključujući Nemačku i Francusku, o pomenutim izuzećima. Rumunski ministar je precizirao da će to biti prvi put u Savetu ministara da neka država preko svog predstavnika zatraži ostavku evropskog komesara za poljoprivredu.
Ministarka spoljnih
poslova Luminica Odobesku izjavila je u Briselu da države Evropske unije moraju
da iskoriste sva sredstva da pomognu Kijevu. Ona je pokazala da Ukrajina
mora ostati prioritet na dnevnom redu Evropske unije i da blok Evropske unije
mora otključati tranšu Evropskog instrumenta mira, postići politički dogovor
na Evropskom savetu sledeće nedelje u vezi sa Mehanizmom za Ukrajinu i imati
predvidiv kalendar za pristupanje Ukrajine i Republike Moldavije. Istovremeno,
šefica rumunske diplomatije je ocenila da je važno da se Evropska unija
suprotstavi narativima Moskve i nastavi pritisak na Rusiju. Odobesku je
precizirala da je to razlog zašto Rumunija podržava novi paket sankcija Rusiji.
Što se tiče krize na Bliskom istoku, ona je pozvala na hitno oslobađanje talaca
koje drži Hamas i pokazala da, u ovom slučaju, Bukurešt koordinira sa
Vašingtonom i partnerima u regionu.
U velikim gradovima Rumunije vrše se pripreme za proslavu Ujedinjenja rumunskih kneževina. U sredu, 24. januara, biće organizovane vojne i verske svečanosti, predstave, izložbe, posete muzejima i drugim ustanovama kulture. U Fokšanju, na jugoistoku, 165. godišnjica Ujedinjenja kneževina biće obeležena bogatim programom koji će obuhvatiti umetničke trenutke, defile Počasnog odreda i tradicionalno kolo ujedinjenja na Centralnom gradskom trgu. U Jašiju, na severoistoku, biće održana ceremonija kod statue vladara Aleksandra Joana Kuze i parada na kojoj će učestvovati preko 300 vojnika. Ako vremenske prilike dozvole, paradu će upotpuniti preletanje vojnih helikoptera. U Bukureštu će Nacionalni muzej Kotročenj biti otvoren za javnost, a u Rumunskom Ateneumu, Filharmonija Đorđe Enesku održaće koncert za učenike. U januaru 1859. godine Aleksandru Joan Kuza je izabran za vladara i Moldavije i Vlaške, a prema Ustavu iz 1866. godine, Ujedinjene kneževine su počele da se zvanično nazivaju Rumunija.
