Vesti -. 21.12.2019
U Bukureštu i Klužu (severo-zapad zemlje) u subotu su održane vojne i verske ceremonije, kao i građanske manifestacije posvećene rumunskoj antikomunističkoj revoluciji iz decembra 1989. godine. Započeta u Temišvaru (zapad zemlje), 16. decembra, Revolucija je 21. decembra zahvatila i druge velike gradove i dostigla je vrhunac sledećeg dana, kada je diktator Nikolae Čaušesku helikopterom pobegao sa zgrade sedišta Centralnog Komiteta Komunističke Partije, koji je bio pod opsadom na stotine hiljada demonstranata. Uhvaćen i osuđen po kratkom postupku, Čaušesku je bio pogubljen 25. decembra 1989. godine u kasarni u Trgovištu (jug zemlje). Rumunija je bila jedina zemlja centralne i istočne Evrope u kojoj je došlo do krvoprolića prilikom svrgavanja komunističkog režima. Evropski Parlament je u četvrtak usvojio Rezoluciju o obeležavanju 30 godina od rumunske revolucije, u znak sećanja na heroje koji su se žrtvovali za slobodu i demokratiju. U Rezoluciji se spominje da su ubijene 1. 142 osobe, da je preko 3 000 ljudi teško povređeno, a nekoliko stotina ljudi nelegalno privedeno i mučeno. Evropski Parlament odaje počast žrtvama i njihovim porodicama, ističući da je njihova tadašnja žrtva omogućila tranziciju Rumunije ka demokratiji, vladavini zakona, tržišnoj ekonomiji, kao i njenom naknadnom integrisanju u Severoatlanski savez 2004. godine i Evropsku Uniju 2007. godine. Istovremeno, Evropski Parlament poziva rumunsku državu da pojača svoje napore u otkrivanju istine o događajima koji su se desili pre tri decenije. Od institucija Evropske Unije i zemalja članica se traži da učine sve kako bi se osigurali da se zločini koje su počinili komunistički režimi nikada ne zaborave i ne ponove.
Daniela Budu, 21.12.2019, 18:09
U Bukureštu i Klužu (severo-zapad zemlje) u subotu su održane vojne i verske ceremonije, kao i građanske manifestacije posvećene rumunskoj antikomunističkoj revoluciji iz decembra 1989. godine. Započeta u Temišvaru (zapad zemlje), 16. decembra, Revolucija je 21. decembra zahvatila i druge velike gradove i dostigla je vrhunac sledećeg dana, kada je diktator Nikolae Čaušesku helikopterom pobegao sa zgrade sedišta Centralnog Komiteta Komunističke Partije, koji je bio pod opsadom na stotine hiljada demonstranata. Uhvaćen i osuđen po kratkom postupku, Čaušesku je bio pogubljen 25. decembra 1989. godine u kasarni u Trgovištu (jug zemlje). Rumunija je bila jedina zemlja centralne i istočne Evrope u kojoj je došlo do krvoprolića prilikom svrgavanja komunističkog režima. Evropski Parlament je u četvrtak usvojio Rezoluciju o obeležavanju 30 godina od rumunske revolucije, u znak sećanja na heroje koji su se žrtvovali za slobodu i demokratiju. U Rezoluciji se spominje da su ubijene 1. 142 osobe, da je preko 3 000 ljudi teško povređeno, a nekoliko stotina ljudi nelegalno privedeno i mučeno. Evropski Parlament odaje počast žrtvama i njihovim porodicama, ističući da je njihova tadašnja žrtva omogućila tranziciju Rumunije ka demokratiji, vladavini zakona, tržišnoj ekonomiji, kao i njenom naknadnom integrisanju u Severoatlanski savez 2004. godine i Evropsku Uniju 2007. godine. Istovremeno, Evropski Parlament poziva rumunsku državu da pojača svoje napore u otkrivanju istine o događajima koji su se desili pre tri decenije. Od institucija Evropske Unije i zemalja članica se traži da učine sve kako bi se osigurali da se zločini koje su počinili komunistički režimi nikada ne zaborave i ne ponove.
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, položio je u subotu zakletvu za drugi mandat na mestu šefa države pred oba doma u Parlamentu. Šef države je u svom govoru rekao da su ciljevi njegovog mandata modernizacija adminsitracije, vraćanje poverenja građana u državne institucije, eliminisanje birokratije i pojednostavljenje zakonodavstva, koji se mora osloboditi svakog štetnog oblika populizma“. Predsednik je takođe rekao da će nastaviti da podržava borbu protiv korupcije, i da će ojačati međunarodni profil Rumunije. U odlučujućem krugu predsedničkih izbora, 24. novembra, Klaus Johanis, kog podržava Nacionalna Liberalna Stranka (PNL) koja je na vlasti, osvojio je preko 66% glasova, dvostruko više u odnosu na svoju kontrakandidatkinju, bivšu socijaldemokratsku premijerku Vioriku Dančila. U četvrtak, u bilansu stanja svog prvog mandata, predsednik je rekao da je prvi mandat bio obeležen velikim izazovima, od kojih je najozbiljniji bila opasnost da, pod vladom Socijaldemokratske stranke (PSD) Rumunija skrene sa svog zapadnog puta. Kada je reč o spoljnoj politici, predsednik je pomenuo da su se njegove akcije fokusirale na povećanje uloge Rumunije u Evropskoj Uniji i NATO-u, kao i na širenje i jačanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Ministar Pravde, Katalin Predoju, imao je sastanak sa predstavnicima sudskih službenika, u kontekstu njihovih protesta organizovanih poslednjih dana. Prema saopštenju Ministarstva finansija u subotu, na dnevnom redu razgovora bila je namera vlade da izmeni Hitnu Uredbu br. 114/2018, u vezi sa nekim fiskalnim i budžetskim merama, ali i onima o ukidanju službenih penzija sudskih službenika. Istovremeno se razgovaralo i tome da se, u njihovom slučaju, prekovremeni rad ne plaća, a aktivnost se obavlja u neadekvatnim uslovima, zbog čega je, statistički, očekivani životni vek sudskog službenika 58 godina. Ministar je rekao da je odluka o predstavljenim problemima podeljena između Vlade, Ministarstva pravde i Skupštine, a da konačna odluka još nije doneta. Na kraju je dogovoreno da početkom sledeće nedelje bude organizovan novi sastanak između predstavnika Minisarstva Pravosuđa i sudskih službenika — kaže se u saopštenju za javnost.
Na čelu Rumunske žandarmerije imenovani su komandat Ilfova (jug zemlje, blizu Bukurešta), Bogdan Enesku, i šef rumunskih žandara u Avganistanu, Ionuc Danijel Kampanu — objavio je ministar unutrašnjih poslova, liberal Marčel Vela. On je takođe naveo da je na zahtev američkih partnera, rumunskom oficiru Gabrijelu Oanci predloženo da preuzme mesto zamenika direktora Odeljenja koje obezbeđuje pripremu afganistanskih trupa u oblasti unutrašnjih snaga bezbednosti. Ministar je rekao da su bivši šefovi žandarmerije besprekorno sarađivali sa rukovodstvom ministarstva, uključujući i desekretizaciju dokumenata vezanih za nasilnu represiju antivladinih demonstracija, održanih 10. avgusta 2018. godine. Karmen Dan, bivša socijaldemokratska ministarka unutrašnjih poslova, bila je saslušana u svojstvu svedoka u petak u Direkciji za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u vezi sa intervencijom žandara na protestu koje su sazvale sve organizacije iz dijaspore.
Bukureštanska berza je 2019. godine bila treća na svetu po najvećem učinku, nakon Grčke i Rusije, u kontekstu da su se pre godinu dana akcije rumunskih kompanija urušavale usled perspektive poreza pohlepe“ koji je najavila vlada Socijaldemokratske stranke (PSD) — izveštava Bloomberg. Optimizam zbog nove vlade, koja je prijateljski nastrojena prema tržištu kapitala, povećao je privlačnost akcija, a glavni indeks BET (koji odražava evoluciju 13 najtrgovanijih kompanija na Tržištu Regularizovanom od strane Bukureštanske Berze) beleži rast od 34% u ovoj godini. Prema Bloomberg-u, u osnovi povećanja nalazi se i promocija rumunske berze sa statusa graničnog tržišta na status tržišta u nastajanju od strane rejting agencije FTSE Russell, svetskog lidera u klasifikaciji berzanskih indeksa.
