Vesti – 21.11.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan.

Dragana Diamandi и Newsroom, 21.11.2024, 17:28

Prvi krug predsedničkih izbora održava se u Rumuniji 24. novembra. Drugi krug je zakazan za 8. decembar, a parlamentarni izbori su 1. decembra. U trci za predsednika je 13 kandidata, 10 podržavaju stranke i 3 nezavisna. Na glasačkim listićima ima 14 imena, ali je jedan od kandidata odustao u korist drugog. Vlasti su otvorile 950 biračkih mesta za Rumune van granica, što je rekordan broj. Oni mogu da glasaju, u prvom krugu predsedničkih izbora, u petak, subotu i nedelju.

Vlada Bukurešta usvojila je danas tri strategije u oblasti ekonomije. Prva je rumunska strategija industrijalizacije za period 2024-2030. Ovo uključuje tranziciju rumunske industrije ka čistoj energiji i sadrži opšte ciljeve uključujući obnovu tehnologija i inovacija sa naglaskom na zelene industrije, stimulisanje izvoza, stvaranje novih visoko kvalifikovanih radnih mesta, dekarbonizaciju energetski intenzivnih industrija i stvaranje modela cirkularne ekonomije. Druga usvojena strategija odnosi se na neenergetske mineralne resurse i ima za cilj razvoj integrisanog lanca u rudarskoj industriji, od istraživanja, eksploatacije i razvoja do prerade i kapitalizacije. Treća nacionalna strategija odnosi se na nadzor tržišta. Reč je o jedinstvenom tržištu i potrebi da se, s jedne strane, garantuje slobodno kretanje proizvoda u Evropskoj uniji, a sa druge strane da se proveri da li ti proizvodi ispunjavaju standarde kvaliteta.

Američka ambasadorka u Rumuniji Ketlin Kavalek rekla je u četvrtak da odluka Rumunije da kupi napredne borbene avione F-35 predstavlja „važan korak” u tekućoj modernizaciji rumunskih oružanih snaga i da će „značajno” doprineti dugoročnoj odbrani NATO-a i kolektivne bezbednosti. „Pozicija Rumunije kao lidera na istočnom krilu Alijanse nastavlja da igra suštinsku ulogu u promovisanju evroatlantske bezbednosti“, rekla je američka zvaničnica, nakon što je, zajedno sa ministrom odbrane Angelom Tilvarom, potpisao Protokol o pokretanju programa tranzicije rumunskog vazduhoplovstva na avione 5. generacije, F-35. Prema rečima ambasadorke, SAD čestita Rumuniji na njenoj posvećenosti da odvoji do 2,5% BDP-a za odbranu, i da će ta ,,odluka imati trajni uticaj na odbrambene sposobnosti zemlje i doprinos kolektivnoj NATO odbrani“. Podsećamo, prošle nedelje je Senat Bukurešta odobrio, kao organ za odlučivanje, nacrt zakona o kupovini Rumunije 32 borbena aviona F-35 od SAD.

Jesenji sajam turizma 2024. otvoren je danas u Bukureštu. Posetiocima je na raspolaganju širok spektar promotivnih paketa, ekskluzivnih popusta i ideja za odmor za sve ukuse i budžete, kažu organizatori. Više od 100 kompanija učesnica nudi destinacije iz celog sveta, a popusti na paket aranžmane tokom sajma su i do 50%. Među učesnicima su turoperatori iz Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, Izraela, Austrije, Mađarske, Egipta, Vijetnama i Italije.

Evropska komisija je u četvrtak odobrila, prema pravilima EU o državnoj pomoći, rumunsku šemu čiji je cilj smanjenje stope poreza na električnu energiju za velika preduzeća koja troše energiju. Prema saopštenju za javnost Izvršnog odbora zajednice, šema će biti na snazi do 31. decembra 2031. i ima procenjen budžet od 578 miliona evra (2,9 milijardi leja). Porez je namenjen promovisanju električne energije iz obnovljivih izvora. Šema ima za cilj da ublaži rizik da će ovaj porez dovesti do toga da velika preduzeća koja troše energiju premeste svoje poslovanje na mesta van EU sa manje ambicioznom klimatskom politikom. Rumunija je 2011. godine uvela zelene sertifikate za promovisanje električne energije iz obnovljivih izvora, prema kojima kvalifikovani proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora dobijaju zelene sertifikate za svaki megavat-sat proizveden i isporučen u mrežu.

Komercijalna razmena između Rumunije i Poljske iznosila je preko 6,7 milijardi evra u prvoj polovini ove godine. Podaci su izneti na Rumunsko-poljskom ekonomskom forumu, održanom u ćetvrtak u Bukureštu u okviru poljske ekonomske misije u našoj zemlji. Generalni sekretar Privredne komore Rumunije Ovidiu Silagi rekao je da je trgovinski deficit Rumunije sa Poljskom u prvih 6 meseci iznosio preko 2,4 milijarde evra. On je rekao da je broj preduzeća sa poljskim kapitalom u našoj zemlji na kraju trećeg kvartala 2024. godine bio preko 1.700. Takođe, bilans poljskih direktnih investicija u našoj zemlji je na kraju 2023. godine bio preko milijardu evra i predstavljao je približno 1% ukupnog bilansa stranih direktnih investicija u Rumuniji.

Mali poljoprivrednici u Rumuniji koji poseduju stare i zagađujuće traktore moći će da kupe nove prijavom na program „Traktorski otpad“. Budžet koji je administracija fonda za životnu sredinu dodelila projektu iznosi 500 miliona leja (što je ekvivalentno oko 100 miliona evra). Registracija firmi od kojih poljoprivrednici mogu da nabave traktore počinje u petak i može se obaviti zaključno do 28. novembra. Vaučeri koje nabave poljoprivrednici pokrivaće između 65% i 80% nabavne vrednosti, koja ne bi trebalo da prelazi 55.000 evra.

Pretpretresno veće Haškog suda odbacilo je izraelsko osporavanje njegove nadležnosti i saopštilo da ima dovoljno osnova da se veruje da su Netanjahu i Galant počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti dozvoljavajući napade na civilno stanovništvo Pojasa Gaze. Sudije Međunarodnog krivičnog suda izdale su nalog za hapšenje Deifa, iako ga je Izrael proglasio mrtvim nakon napada pokrenutog u junu, smrt koju islamistička grupa nije potvrdila. Lider naoružanog krila Hamasa smatra se odgovornim za napad na Izrael 8. oktobra 2023. Odluka Haškog suda oštro je kritikovana u Izraelu. Predsednik države Ičak Hercog opisao je to kao apsurd, bivši premijer Naftali Benet – sramotu, a lider opozicije Jair Lapid osudio je “nagradu za terorizam”. Umesto toga, Hamas je zahtevao da se odgovornost za zločine proširi na sve izraelske lidere.

Ministarka spoljnih poslova Republike Rumunije Luminica Odobesku boravila je u sredu u zvaničnoj poseti susednoj Republici Moldaviji zajedno sa državnim sekretarom za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irska, David Lami. Zvanicnike je primila prozapadna predsednica Maja Sandu i imali su trilateralne konsultacije sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Republike Moldavije Mihaijem Popšoijem. U fokusu razgovora bili su dugoročna podrška stabilnosti i otpornosti Republike, reformska agenda za nastavak procesa evropskih integracija Kišinjeva i regionalna bezbednosna situacija u kontekstu nastavka ruske agresije na Ukrajinu. Takodje, ministarka Luminica Odobesku učestvovala je i na ceremoniji otvaranja nove zgrade Teorijske gimnazije Mihai Eminesku u Komratu (jug, sa većinskim stanovništvom Gagauzi – etnički Turci hrišćansko-pravoslavne denominacije), izgrađene sredstvima Vlade Republike Rumunije i Ministarstva prosvete iz Kišinjeva. Ona je istakla da podrška sektoru obrazovanja i studiranju na rumunskom jeziku predstavlja ulaganje u evropsku, demokratsku i prosperitetnu budućnost Republike Moldavije.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je dekret kojim se potvrđuje ostavka Adrijana Veštee na mesto ministra razvoja i prestanak njegovog mandata kao člana Vlade. Vestein portfelj preuzeo je ministar finansija Marčel Bološ. On je naveo da njegovi ciljevi uključuju, između ostalog, pristup zajednicama stabilnom i funkcionalnom sistemu grejanja uoči zimske sezone, kao i podršku projektima vodovoda, kanalizacije i puteva.

Desničarske, centrističke i socijaldemokratske stranke u Evropskom parlamentu postigle su u sredu uveče politički dogovor da odobre novi tim Evropske komisije. Rumunka Roksana Minzatu će tako postati izvršna potpredsednica za ljude, veštine i spremnost u Evropskoj komisiji koju vodi Ursula fon der Lajen. Evropski parlament će konačno glasati o sastavu nove Evropske komisije 27. novembra na plenarnoj sednici u Strazburu.