Vesti – 21.11.2023
Predsednik Rumunije Klaus Johanis zapoćeo je u utorak zvaničnu posetu Senegalu, poslednju etapu svoje posete Afričkom kontinentu. Na dnevnom redu je bila poseta Senegalskom udruženju za zaštitu dece sa mentalnim poremećajima u Dakaru. Predsednik Johanis će u sredu otputovati na ostrvo Gore, koje je deo UNESKO-ove baštine, i nekadašnja ispostava trgovine robljem, gde će se sastati sa lokalnim zvaničnicima. Kako javlja dopisnik Radija Rumunija, zvanični razgovori predsednika Rumunije sa njegovim kolegom Maki Salom biće održani u četvrtak, kada će biti potpisan niz zvaničnih dokumenata. Takođe u četvrtak Johanis će učestvovati na svečanom otvaranju Kuće Ujedinjenih Nacija u Senegalu i otvaranju izložbe tradicionalnih maski. Imaće i susret sa bivšim studentima iz Senegala koji su studirali u Rumuniji. Tokom posete Africi, rumunski predsednički par posetio je i Keniju, Tanzaniju i Zelenortska ostrva.
Newsroom, 21.11.2023, 17:14
Predsednik Rumunije Klaus Johanis zapoćeo je u utorak zvaničnu posetu Senegalu, poslednju etapu svoje posete Afričkom kontinentu. Na dnevnom redu je bila poseta Senegalskom udruženju za zaštitu dece sa mentalnim poremećajima u Dakaru. Predsednik Johanis će u sredu otputovati na ostrvo Gore, koje je deo UNESKO-ove baštine, i nekadašnja ispostava trgovine robljem, gde će se sastati sa lokalnim zvaničnicima. Kako javlja dopisnik Radija Rumunija, zvanični razgovori predsednika Rumunije sa njegovim kolegom Maki Salom biće održani u četvrtak, kada će biti potpisan niz zvaničnih dokumenata. Takođe u četvrtak Johanis će učestvovati na svečanom otvaranju Kuće Ujedinjenih Nacija u Senegalu i otvaranju izložbe tradicionalnih maski. Imaće i susret sa bivšim studentima iz Senegala koji su studirali u Rumuniji. Tokom posete Africi, rumunski predsednički par posetio je i Keniju, Tanzaniju i Zelenortska ostrva.
Nacrt novog zakona o penzijama usvojio je u ponedeljak Dom poslanika iz Bukurešta, telo koje odlučuje u ovom slučaju. Dokumentom, koji treba da stupi na snagu početkom naredne godine, predviđeno je povećanje penzijskog boda za 13,8% od 1. januara, s tim da se od 1. septembra utvrđuje novo povećanje. Opozicija smatra da zakon stvara novu seriju nepravdi za neke društvene kategorije, a obećana povećanja nemaju izvor finansiranja. Projekat se može osporiti na Ustavnom sudu u roku dva dana, nakon čega će biti upućen predsedniku na promulgaciju.
Senat i Predstavnički dom iz Bukurešta imali su u utorak tajni sastanak posvećen nedavnim dešavanjima i situaciji u Državi Izrael – odlučilo je rukovodstvo parlamenta. Zajednički sastanak predložio je poslanik iz Jevrejske zajednice u Rumuniji Silviu Veksler. Ovom prilikom pogledao se film izraelske vojske, za koji parlamentarac tvrdi da sadrži osetljive slike. Novinari nisu imali pristup ovom sastanku, a učesnicima je zabranjeno da fotografišu, prave audio-video snimke ili da uživo snimaju sastanak sa svojih uređaja. Palestinski islamistički pokret Hamas preselio je oko 240 talaca u pojas Gaze tokom napada 7. oktobra na jugu Izraela u kojem je poginulo 1.200 ljudi. Odgovor izraelske vojske u Gazi rezultirao je sa više od 12 hiljada mrtvih, uključujući 5.000 dece.
Lideri vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne partije (PSD-PNL) imali su u utorak novu raspravu o pripremi državnog budžeta za narednu godinu, koji mora da bude usvojen do 10. decembra. Prema nekim vladinim izvorima, šef Izvršne vlasti, socijaldemokrata Marćel Čolaku, planira da promeni način dodeljivanja budžeta ministarstvima, tako da će izdvajanja biti vršena po programima i projektima. Isti izvori tvrde da je na sastanku koalicije bilo reči i o promeni rukovodstva agencija pri Ministarstvu finansija, sa izuzetkom Nacionalne agencije za fiskalnu administraciju (ANAF), gde je ove godine imenovan novi predsednik. Nakon smena, premijer razmišlja i o reorganizaciji ovih struktura, jer je nezadovoljan načinom na koji funkcionišu. U utorak je u okviru Tripartitnog veća održan sastanak predstavnika Vlade i predstavnika sindikata i poslodavaca. Predsednik udruženja malih i srednjih preduzeća u Rumuniji Florin Žijanu kaže da se očekuje da će sindikati tražiti povećanje minimalne zarade od 1. januara 2024. godine. On tvrdi da poslovno okruženje u ovom trenutku više ne može da podnese novo povećanje minimalne zarade u privredi, nakon što je 1. oktobra porasla za 10%, odnosno sa oko 600 evra na oko 660 evra mesečno bruto zarade.
Dva broda rumunske obalske straže vratila su se kući iz međunarodnih misija u Sredozemnom moru. Obalska straža je u utorak obavestila da su dva broda učestvovala u akcijama potrage i spasavanja na moru, gde je više od 3.000 ljudi bilo u opasnosti. Brodovi su učestvovali u zajedničkoj operaciji THEMIS 2023“, organizovanoj pod pokroviteljstvom FRONTEKS-a. Glavni cilj operacije je podrška italijanskih vlasti u nadzoru i kontroli pomorskih granica Evropske unije, kao i traganje i spasavanje osoba u nevolji na moru na pomorskoj granici bloka Evropske unije.
Republika Moldavija (bivša sovjetska, većina stanovništva govori rumunski) nastaviće da štiti svoj informacioni prostor bez obzira na odluke ili odgovore Moskve“ — saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Kišinjevu, nakon što je Rusija uvela zabranu ulaska na svoju teritoriju za nekoliko republičkih zvaničnika. Ranije je moskovska diplomatija uputila čvrst protest“ zbog takozvanog političkog progona štampe na ruskom jeziku u Republici Moldaviji“ i blokiranja njenih sajtova. Republika Moldavija je u oktobru blokirala 31 internet portal, od kojih većina je kontrolisana iz Rusije, uključujući one novinskih agencija TASS i Interfaks, radio stanicu Sputnjik i novine kao što su Izvestija“ i Komsomolskaja pravda“. Prema Kišinjevu, reč je o internet portalima koji emituju informacije sposobne da generišu društvene tenzije ili sukobe” i koje dolaze od javnih vlasti države (umešane) u vojni sukob i priznate kao agresora”, nakon što su moskovske trupe izvršile invaziju na Ukrajinu, suseda Republike Moldavije.
Međunarodni sajam knjiga Gaudeamus, koji organizuje Radio Rumunija, otvara se u sredu u Bukureštu. Ovim se obeležava i 95 godina od prvog emitovanja Radija Rumunije i 30 izdanja najdugovječnijeg sajma knjiga u zemlji, preko 140 nacionalnih i lokalnih izdanja koja su značajno doprinela strukturisanju nacionalnog tržišta knjiga. Skoro 200 učesnika će predložiti preko 500 uređivačkih događaja. Sajam će trajati do 26. novembra.
Narodna banka Rumunije namerava da se ponovo pokrene proces obaveštavanja inostranstva o problemu rumunske riznice evakuisane u Moskvu tokom Prvog svetskog rata. U javnosti u inostranstvu, uključujući i naučnu zajednicu, nema radova posvećenih ovoj temi, a rumunski istoričari i stručnjaci za pravne nauke nisu se bavili ovim pitanjem u inostranstvu, izjavio je guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. Tokom Prvog svetskog rata, zbog teške situacije na frontu, Narodna banka Rumunije je preduzela mere da zaštiti riznicu. Tako je, prema zvaničnim dokumentima, Rumunija deponovala u Moskvu preko 91 tonu čistog zlata i dragulja kraljice Marije. Nakon što su boljševici osvojili vlast, najavili su, između ostalog, i konfiskaciju riznice, koja još nije vraćena.
U Temišvaru se nastavljaju Dani srpske kulture, koje od 6. do 27. novembra organizuje Savez Srba u Rumuniji, u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije. U utorak, 21. novembra, u Srpskom kulturnom centru u Temišvaru održan je svečani sabor povodom Dana srpskog jezika u Rumuniji. U sredu, 22. novembra, u Narodnom muzeju Banata, Bastion, Galerija Marija Terezija“, zakazan je naučni skup Kulturno nasleđe rumunskih Srba odraženo u istorijskoj zbirci Narodnog muzeja Banata u Temišvaru“, koji će održati dr. Zoran Markov. U četvrtak, 23. novembra, u Srpskom kulturnom centru održaće se sajam knjiga sa izdavačkim kućama iz Rumunije i Srbije, kao i Srpsko-rumunsko književno veče. U subotu, 25. novembra, u Srpskoj gimnaziji Dositej Obradovići“ u Temišvaru, održaće se okrugli sto Srpski jezik i izazovi obrazovanja na jeziku nacionalnih manjina“, a u Srpskom kulturnom centru biće susret književnog kružoka Krila“, kome će prisustvovati pisci iz Rumunije i Srbije. istog dana, u Temišvarskoj Banatskoj filharmoniji (sala Kapitol), održaće se koncert sa Folklornim ansamblom Mladost“ iz Temišvara. U ponedeljak, 27. novembra, u Srpskom kulturnom centru može se pogledati predstava 500 kada” Pozorišnog studija Talija” — veterani.
U Srpskom regionalnom kulturnom centru Sannikolau Mare 24. novembra održaće se 9. Međunarodni tamburaški festival Tamburica banatske ravnice“, kao i jubilej lokalnog tamburaškog orkestra Batini Bećari“. Na festivalu učestvuje 13 ansambala iz Temišvara, Sannikolau Mare, Čenada, Diniaša, Sanmartinul Sarbesk, Kikinde (Srbija), Dezka (Mađarska), Bihaća (Bosna i Hercegovina). Ulaz je besplatan.
Nacionalni umetnički muzej Temišvar domaćin je izložbe Paralele. Temišvar/Novi Sad“, plod saradnje Muzeja Temišvara i Galerije Matice srpske. Projekat Paralele. Temišvar/Novi Sad“, 2023, 3. je izdanje i deo je serije događaja organizovanih u okviru protokola o saradnji potpisanog u decembru 2019. godine, u kontekstu Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022. i Temišvar 2023. Protokol se sastoji od organizovanje 3 manifestacije, reprezentativne izložbe kulturnog nasleđa Galerije Matice srpske, u Temišvaru, koja je održana 2021. godine, kao i zajedničke izložbe organizovane u Novom Sadu 2022. i Temišvaru 2023. godine. Galerija Matice srpske Novi Sad i Muzej nacionalne umetnosti Temišvar imaju za cilj da sačuvaju i kapitalizuju zajedničko nasleđe regiona, ali i da duhovno obogate javnost, pretvarajući dva muzeja u interaktivne prostore, koji favorizuju prekogranični kulturni dijalog. Izložba Paralele. Temišvar/Novi Sad“ predstavlja prodor u istoriju i kulturu dva grada, počevši od 18. veka pa sve do danas. I ove godine, izložba objedinjuje, kroz logičnu narativnu nit, umetnička dela odabrana kao rezultat dijaloga dve kulturne institucije. Izložba predstavlja radove sa potpisima umetnika predstavnika istorijskog Banata, koji se nalaze kako u zbirkama Narodnog umetničkog muzeja Temišvar, tako i u kolekcijama Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Nedelku Zugrav Popović, Štefan Teneći, Konstantin Daniel, Sava Petrović, Pavel Petrović, Ljubomir Aleksandrović, Donat Janoš, Stevan Aleksić, Miroslav Pavlović su neki od autora dela kojima se u Temišvaru mogu diviti posetioci. Finansijer je Županijsko veće Timiš, a koorganizator Srpska pravoslavna episkopija temišvarska.
