Vesti 21.10.2020
Predsednik Klaus Johanis rekao je u sredu da bi parlamentarni izbori trebalo da se održe 6. decembra.
Eugen Coroianu, 21.10.2020, 19:17
Predsednik Klaus Johanis rekao je u sredu da bi parlamentarni izbori trebalo da se održe 6. decembra. Naglasio je da je apsolutno neophodno imati novu solidnu parlamentarnu većinu i vladu koja iza nje stoji u sprovođenju svih reformi neophodnih za razvoj zemlje. Šef države je rekao i da je trenutna epidemiološka situacija zabrinjavajuća, ali da će se završiti tek u martu sledeće godine, dok bi, teoretski, izbori mogli biti odloženi. Precizirao je da se u kontekstu zdravstvene krize mora učiniti sve što je u mogućnosti da Rumunija ne ostane bez zakonodavnog tela sa punim ovlašćenjima. Predsednik Johanis je podsetio da su se nedavni lokalni izbori odvijali u povećanim zdravstvenim uslovima, a vlasti su vrlo dobro organizovale dan glasanja, preduzimajući sve mere da minimiziraju rizik od zaraze novim korona virusom.
U Rumuniji je u sredu saopšteno 4.848 novih slučajeva obolelih od COVID-19, novi negativni rekord od preko 37 hiljada rađenih testova. Više od 10.250 osoba je hospitalizovano, od kojih 766 na intenzivnoj nezi. Bilo je i 69 smrtnih slučajeva, od pojave korona virusa u Rumuniji do sada je umrlo 6065 osoba. Shodno nedeljnom izveštaju o nadzoru Instituta za javno zdravlje, nastavljen je trend rasta broja novih slučajeva, ali umerenijim tempom. Jedan od 32 slučaja prijavljen je kod medicinskog osoblja, a preko 95% umrlih imalo je bar jedan od komorbiditeta. Broj mesta na intenzivnoj nezi biće dopunjen, najavio je ministar zdravlja Nelu Tataru. On je dodao da se razmatra dopunjavanje medicinskog osoblja koje radi u prvoj liniji borbe protiv COVID-19. Bukurešt i drugi gradovi su u crvenom scenariju, sa više od 3 slučaja na hiljadu stanovnika registrovanih u poslednjih 14 dana.
Glavni grad Rumunije zauzima drugo mesto u Evropi po socijalnim troškovima zagađenja, navodi se izveštaju objavljenog danas koji je ispitivao troškove prevremene smrti, nege i gubitka radnih dana u 432 evropska grada. Prema studiji, zagađenje vazduha u Evropi godišnje košta 166 milijardi evra. London je na prvom mestu (11,4 milijarde evra), a slede Bukurešt (6,3 milijarde evra), Berlin (5,2 milijarde evra) i Varšava (4,2 milijarde evra). U dokumentu se upoređuju tri glavna zagađivača vazduha – čestice, azot-dioksid i ozon – kao i njihovi socijalni troškovi, odnosno direktni troškovi povezani sa negom i indirektni, poput smanjenog životnog veka ili bolesti kao što je akutni hronični bronhitis. Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu,zagađenje vazduha odgovorno je za prevremenu smrt 480.000 ljudi u Evropi, bilans koji bi mogao biti potcenjen. Sa druge strane, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je objavljeno u sredu, zdravstvene usluge, zagađenje vazduha i putna infrastruktura tri su najvažnija urbana problema po mišljenu stanovnika iz 41 mesta u Rumuniji.
Ministri poljoprivrede iz država članica EU postigli su danas sporazum u Luksemburgu nakon dugih pregovora o reformi nove Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), osmišljene kako bi se više uzelo u obzir klimatski i ekološki izazovi. U središtu razgovora započetih u ponedeljak bio je sistem eko-šema“, koji je predložila Evropska komisija da ozeleni“ evropsku poljoprivredu nagrađivanjem usluga koje poljoprivrednici čine za životnu sredinu. Države članice moraju postići kvalifikovanu većinu o vrednosti, definiciji i svrsi ovih usluga. Rumunski ministar poljoprivrede Adrian Oros kazao je da se Rumunija ne slaže sa uspostavljanjem obaveznog procenta za eko-šeme u novoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici, posebno za države članice čije su direktne isplate ispod 90% evropskog prosečnog plaćanja. Dok su Francuska i druge države članice želele da ove eko-šeme“ postanu obavezne za sve države članice, neke vlade, posebno u istočnoj Evropi, protive se ovoj ideji jer se plaše da će izgubiti evropska sredstva ako će nedovoljan broj poljoprivrednika koji učestvuju u ekološkim programima. Države članice i poslanici u Evropskom parlamentu trebalo bi da postignu dogovor do početka 2021. godine o pravilima koja će se primenjivati od 1. januara 2023. godine.
Rumunija je potpisala Bonsku deklaraciju“, zajedničku obavezu ministara istraživanja Evropske unije o slobodi nauke. Inicijativa igra ključnu ulogu u evropskim vrednostima i međunarodnoj saradnji na nivou Unije, koja nastoji da postavi novi pravac za razvoj evropskog istraživačkog prostora na dinamičniji i otporniji način. Bonska deklaracija je važan korak u jačanju saradnje u evropskom istraživačkom prostoru. Podstičem istraživanje u Rumuniji da iskoristi sve mogućnosti koje nudi Okvirni program EU, glavno sredstvo za konsolidaciju izvrsnosti u ovim oblastima“, rekla je rumunska ministarka obrazovanja i istraživanja Monika Anisije.
