Vesti – 21.08.2023

Premijer Rumunije Marčel Čolaku i njegov grčki kolega Kirijakos Micotakis razgovarali su u ponedeljak u Atini o proširenju bilateralne saradnje u regionu, povećanju razmene između dve zemlje i bezbednosnoj situaciji. Razmatrana su pitanja novih grčkih investicija u Rumuniji u oblasti energetike, učešća grčkih kompanija u infrastrukturnim projektima u našoj zemlji, ali i prisustvo rumunskih kompanija na grčkom tržištu. Važna tema je bila i proširenje šengenskog prostora. Rumunski premijer je objasnio strateške razloge za odluku koja je povoljna za Rumuniju i zahvalio grčkoj strani na stalnoj podršci. Takođe, Čolaku je ponovo potvrdio podršku Rumunije unapređenju procesa proširenja Evropske unije kako u regionu Zapadnog Balkana, tako i u pogledu Ukrajine i Republike Moldavije. U vezi sa regionalnom bezbednosnom situacijom, predstavljene su mere koje rumunske vlasti preduzimaju za suočavanje sa aktuelnim izazovima na Crnom moru, kao i podrška koja je Rumuniji potrebna, na evropskom nivou, kao državi koja je u prvom redu odbrane Unije. Marčel Čolaku učestvuje u Atini na radnom sastanku šefova država i vlada Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana. Sastanku prisustvuju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, zajedno sa šefovima država i vlada iz regiona.

Newsroom, 21.08.2023, 17:10

Premijer Rumunije Marčel Čolaku i njegov grčki kolega Kirijakos Micotakis razgovarali su u ponedeljak u Atini o proširenju bilateralne saradnje u regionu, povećanju razmene između dve zemlje i bezbednosnoj situaciji. Razmatrana su pitanja novih grčkih investicija u Rumuniji u oblasti energetike, učešća grčkih kompanija u infrastrukturnim projektima u našoj zemlji, ali i prisustvo rumunskih kompanija na grčkom tržištu. Važna tema je bila i proširenje šengenskog prostora. Rumunski premijer je objasnio strateške razloge za odluku koja je povoljna za Rumuniju i zahvalio grčkoj strani na stalnoj podršci. Takođe, Čolaku je ponovo potvrdio podršku Rumunije unapređenju procesa proširenja Evropske unije kako u regionu Zapadnog Balkana, tako i u pogledu Ukrajine i Republike Moldavije. U vezi sa regionalnom bezbednosnom situacijom, predstavljene su mere koje rumunske vlasti preduzimaju za suočavanje sa aktuelnim izazovima na Crnom moru, kao i podrška koja je Rumuniji potrebna, na evropskom nivou, kao državi koja je u prvom redu odbrane Unije. Marčel Čolaku učestvuje u Atini na radnom sastanku šefova država i vlada Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana. Sastanku prisustvuju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, zajedno sa šefovima država i vlada iz regiona.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da se nada da će se i druge zemlje pridružiti Danskoj i Holandiji, zemljama koje su odlučile da Kijevu isporuče borbene avione F-16. Lider Kijeva je te izjave dao u vojnoj vazduhoplovnoj bazi u Danskoj, gde se sastao sa danskom premijerkom Mete Frederiksen. Danska i Holandija će Ukrajini poslati 61 F-16. Dogovoreno je da avioni budu prebačeni ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu u bliskoj saradnji sa SAD i drugim partnerima, kada se steknu uslovi za takav transfer. Uslovi koji ne zavise od transfera odnose se na, uspešno odabrano, testirano i obučeno ukrajinsko osoblje F-16, neophodna odobrenja, infrastrukturu i logistiku. Obuka ukrajinskih pilota odvijaće se u nekoliko zemalja NATO-a, uključujući Rumuniju

Festival George Enesku, najveći festival klasične muzike u Rumuniji i jedan od najvažnijih u Evropi, dolazi u Temišvar, evropsku prestonicu kulture 2023. godine. Vrhunski izvodjači i muzički sastavi kao što su Endemble Intercontemporain, Fine Arts kvartet, kamerata Bern, Mančester kamerata i rumunski kamerni orkestar održaće koncerte od 3 do 20. septembra. Prvo izdanje festivala organizovano je 1958. godine.

Rumunija
šalje u Grčku još jedan specijalizovani modul za gašenje šumskih požara. Reč je
o 56 vatrogasaca, sa deset specijalnih vatrogasnih vozila, prvim interventnim i
komandnim vozilom i autobusom, za misiju u trajanj od 4 do 10 dana. Odluka je
doneta na zahtev Grčke, upućen juče preko Evropskog mehanizma za civilnu
zaštitu. U međuvremenu, požari besne već tri dana u regionu Aleksandrupolisa,
a nova žarišta su se pojavila na ostrvu Eubeja i zapadno od Atine. Još dva
požara su zahvatila region Rodopi i Kavala. Ministarstvo spoljnih poslova
izdalo je upozorenje na maksimalnu opasnost od požara u regionima Atike,
kopnene Grčke, poluostrva Peloponez, Svete Gore, Kavale, ostrva Samotrakis,
Tasos, Kefalonija, Zakintos i Lefkada. Pozar na ostrvu Tenerife, u španskom arhipelagu Kanara, je opisan kao najgori požarom u istoriji tog regiona. Aktivan na obodu od 70 kilometara, do sada je opustošio 8.400 hektara, preko 4% ukupne površine ostrva. Preko okeana, Kanada je mobilisala vojne snage da se izbore sa požarima koji se brzo šire u Britanskoj Kolumbiji. U kanadskoj pokrajini je u petka proglašeno vanredno stanje, broj požara kontinuirano raste usled ekstremnih vremenskih uslova -suvo vreme i jak vetar, a kanadske vlasti su izdale nalog za evakuaciju desetina hiljada ljudi.

U Rumuniji su kandidati nacionalnih manjina polagali pismeni test iz maternjeg jezika i knjizevnosti u okviru ispita Velike mature. Preliminarni rezultati biće objavljeni 25. avgusta, a istog dana srednjoškolci mogu podneti žalbe. Konačni rezultati biće objavljeni 29. avgusta. Skoro 34.000 kandidata prijavilo se na jesenji ispitni rok za polaganje ispita Velike mature, od kojih je 22.600 učenika, završilo srednju školu ove godine.

Program ARC kampova, koji je pokrenulo Odeljenje za Rumune odsvuda i namenjen je rumunskim studentima i mladima iz celog sveta, nastavlja se do 28. avgusta u 6 centara za slobodno vreme i razonodu u Rumuniji. Učestvuju rumunski studenti i mladi iz 24 zemlje sveta, među kojima su Albanija, Austrija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nemačka, Grčka, Italija, Izrael, Kazahstan, Republika Moldavija, Srbija, Španija, Ukrajina. Gradimo mostove, gradimo veze i prihvatamo našu kulturnu raznolikost – ovo je poruka koju Odeljenje šalje deci i nastavnicima na letovanju ove godine u kampovima ARC, koji žele da rumunskoj deci van granica pokažu kako je autentična Rumunija. Projekat ima za cilj da olakša interakciju i dijalog između mladih iz istorijskih zajednica i mladih iz dijaspore, kroz radionice za unapredjenje znanja o kulturi, istoriji, geografiji i umetnosti.

Rumunska atletičarka Alina Rotaru-Kotman osvojila je bronzanu
medalju u skoku u dalj na Svetskom prvenstvu u Budimpešti skokom od 6,88
metara, u finalu održanom u nedelju. Ovo je njen najveći učinak u sportskoj
karijeri. Alina Rotaru-Kottmann je već ispunila
standarde za takmičene na Olimpijskim
igrama u Parizu sledeće godine. Takođe u nedelju, Andrea Mikloš se plasirala u
polufinale trke na 400 m, koje se održava danas. Rumunija učestvuje sa 16 atletičara, devet žena i sedam
muškaraca, na Svetskom prvenstvu u atletici u Budimpešti. Atletski savez
Rumunije je za ovo prvenstvo postavio cilj da se plasira u tri finala.