Vesti – 21.05.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi, 21.05.2024, 18:30
Ministar saobraćaja i infrastrukture Sorin Grindeanu izjavio je da je deonica obilaznice oko Temišvara, na južnom pojasu, koja obezbeđuje isključenje prema Srbiji, završena 84 odsto i biće puštena u saobracaj u julu. Deonica ima dužinu od 25,69 kilometara, vrednost investicije je 384 miliona leja, a povezivaće i severni pojas obilaznice oko Temišvara sa izlazom na autoput A1. Ministar je istakao da je registrovano 5 ponuda za nastavak ovog pojasa na zapadnoj strani, sa 4 trake, po dve u svakom smeru. Pri kraju je i izrada studija izvodljivosti za autoput Temišvar-Moravica; ostalo je još nekoliko petlji koje treba dodati, a početkom jula imaćemo odluku vlade kojom se odobravaju indikatori za Temišvar-Moravicu, dodao je Grindeanu.
Nedavno je ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvija Davidoju učestvovala sa predstavnicima menadžmenta Luke Konstanca, uključujući i komercijalnog direktora Djordja Gabrijela Višana, na promotivnom događaju i dijalogu posvećenom glavnim poslovnim partnerima u Srbiji. Događaj je okupio učesnike iz Srbije i regiona, privrednike i preduzetnike u oblasti pomorskog i rečnog saobraćaja, kao i privredne operatere koji trguju proizvodima preko Luke Konstanca. Događaj je značajno doprineo konsolidaciji poslovnih odnosa između Luke Konstanca i privrednika iz Srbije, a bio je i odlična prilika za networking, razmenu ideja i identifikovanje novih mogućnosti za saradnju, smatra diplomatsko predstavništvo Rumunije.
Ambasada Rumunije u Srbiji predstavila je projekat velikog turističkog i privrednog potencijala za obe države: „Banat Greenway ”. Projekat je realizovan i razvijen zahvaljujući sredstvima EU, kroz Interreg – IPA program za prekograničnu saradnju Rumunija-Srbija. Projektno podrucje pokriva okrug Karaš-Severin i deo Južnog Banata, od rumunsko-srpskog pograničnog područja, preko zelenog koridora koji povezuje Banatske planine (Rumunija), Dunav i Banatske peščane dine, region rezervata prirode „Deliblatska peščara“. (Srbija ).
Projekat predvidja pronalaženje dugog zelenog koridora, sa tematskim lokalnim stazama, specifičnom turističkom rutom za nemotorizovane korisnike, novog regionalnog turističkog proizvoda za odmor i biciklizam, koji povezuje ljude sa prirodom i regionalnim kulturnim nasleđem, kroz nove i inovativne usluge i integrisane informacije. Preporučene rute su „Staza naivne umetnosti” (Kovačica – Padina – Uzdin), staza „Via Deliblatikum”, Dunavska staza i Banatske planinske staze (Kornereva – Dolina Cernei – Banja Herculane).
Dvorci Peleš i Pelišor, bivši komunistički zatvori, crkva „Tri Sveta Jerarha” u gradu Jaš i Episkopska crkva „Uspenje Bogorodice” manastira Kurtea de Arđeš, kao i pećina Movile, uvršteni su u indikativnu listu zemalje za svetsku baštinu Uneska, saopštila je ministarka kulture Raluka Turkan. Rumunija takođe priprema dosije za transnacionalnu nominaciju zajedno sa Bugarskom, Hrvatskom i Srbijom za granice Rimskog carstva – Dunavski limes, istočni segment, a takođe ima dva dosijea za nominacije u postupku evaluacije za koje se će Komitet svetske baštine doneti odluku u julu 2024: Monumentalni ansambl koji je napravio Konstantin Brankuši u Targu Žiu i Granice Rimskog carstva – Dakija.
Više od 20 folklornih ansambala učestvovalo je na 57. Pastirskom narodnom festivalu „Ovčiji uspon na planinu“, u nedelju, 19. maja, u Novacima, odajući na taj način počast vekovnom zanimanju predaka – uzgoj životinja. Ova folklorna manifestacija, značajna za zajednice pastira ili pastirskog porekla koje se nalaze na jugu i severu Južnih Karpata, jedan je od najzanimljivijih najzanimljivijim kulturnim ciljevima koje pokriva Kulturno-turistička ruta „Putevi transhumacije pastira Novaceni na Transalpini, u planinama Parang“, nedavno sertifikovana od strane Ministarstva privrede, preduzetništva i turizma. Na Festivalu su učestvovali folklorni ansambli pastirskih zajednica iz gotovo svih krajeva Rumunije, sa tradicijom ovčarstva. Prisutne su bile i formacije zajednica Hrvata, Srba, Bugara i Makedonaca u Rumuniji.